Reciklaža otpada kao šansa za zapošljavanje

"Zelena" industrija izbija na zelene grane, samo što su i njeni plodovi još zeleni. Firme koje se već bave sakupljanjem i recikliranjem otpada ubrzano traže licence za tu delatnost koje im nameću novi propisi, još poneka kompanija je zainteresovana da uđe u taj posao, kao što se sprema i dosta projekata eksploatacije obnovljivih izvora energije. Zamah eko-biznismena, međutim, za sada ne dostiže razmere optimizma Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, koji je nedavno izjavio da bi se u tim poslovima u narednih nekoliko godina moglo otvoriti 15.000 radnih mesta. Gotovo svi upućeni ne veruju da bi u tom roku industriji moglo zatrebati više od nekoliko hiljada ljudi. Niko, štaviše, ne zna pouzdano ni koliko radnika je sada angažovano u tim sektorima ali, sudeći po veoma ovlašnim procenama, lako je moguće da bi skok zaposlenosti kojem se nada Dulić udesetostručio njihov broj.

Što se otpada tiče, cene sekundarnih sirovina su zbog ekonomske krize prepolovljene na globalnom tržištu tako da je originalni materijal jedva malo skuplji od reciklata. Na srpskom tržištu je situacija i nepovoljnija jer imamo kapacitete za upravljanje samo otpadom koji je profitabilan i lako se sakuplja bez naročite opreme i obuke. U ovakvim globalnim okolnostima male su šanse da ćemo uskoro uspeti da otvorimo pogone i za ostale vrste sekundarnih sirovina.

– Ohrabrujuće je što se nekolicina poslovnih ljudi raspituje o mogućnostima da otvore i postrojenja za tretman nekih vrsta otpada za koje sada nemamo, ili su nam kapaciteti mali. Plašim se, ipak, da će biti povećani kapaciteti samo za one sirovine koje se već sakupljaju a da ćemo i dalje ostati bez pogona za, recimo, staklo ili ulja – rekao je Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra životne sredine.

Druga stvar koje se treba pribojavati jeste da će biti organizovan lanac sakupljanja otpada ali da će većina firmi sve što prikupi slati u inostranstvo na obradu u finalni proizvod, što će smanjiti profit i potrebu za radnom snagom.

– Novac nije, kako se priča, u otpadu nego u proizvodu od reciklažnog materijala. Sakupljanje mnogo košta i, ako otpad samo prebacite na deponiju, kao što Srbija sada uglavnom radi, ništa ne zarađujete. Ne smemo dozvoliti da na tome ostanemo – ocenjuje Nikola Egić, generalni direktor firme "Božić i sinovi", jedne od retkih na srpskom tržištu koje recikliraju elektronski otpad.

Dobijanje finalnog proizvoda umesto prodaje gole sirovine naročito je važno u uslovima krize. Bez opreme za finu obradu reciklata, "Brzan plast", jedan od najjačih igrača na ovom terenu ovdašnjeg tržišta, ne bi izdržao ni u boljim ekonomskim okolnostima.

– Naše tržište je malo i ne bismo opstali bez izvoza. Sada je i u inostranstvu potrošnja manja zbog krize, pa nas i to sputava. Potražnja plastičnih boca u regionu je pala za 40% – kaže Rade Simić, direktor "Brzan plasta".

Skuplja tehnologija će mnogim preduzećima biti neophodna i za dobijanje licence i ti troškovi će ih takođe ograničiti u unajmljivanju radnika, koji će, uostalom, biti manje potrebni uz nove mašine. Simićeva ocena, s kojom se slaže više "Politikinih" sagovornika, jeste da, čak i kada bude sakupljano više otpada, kao što predviđaju nedavno proklamovani nacionalni ciljevi, neće biti isplativo angažovanje više od oko 2.000 radnika za celokupan proces upravljanja svim vrstama otpada. U prvoj fazi takav porast zaposlenosti očekuje i "Sekopak", organizacija koju su neke od najvećih kompanija na srpskom tržištu formirale da bi se starala za otpad, ali se slaže sa Dulićem da bi s vremenom i 15.000 ljudi moglo da u zelenoj industriji nađe uhlebljenje.

– U početku će potreba za radnicima biti manja ali, kako budemo dostizali ciljeve Evropske unije u sakupljanju i recikliranju, sigurno će biti do 3.000 novih radnih mesta. Ovo znamo zato što je Austrija imala efekat od 4.000 ljudi za oko milion tona ambalažnog otpada – rekla je Rebeka Božović iz "Sekopaka".

Računica je ipak krajnje dugoročna jer će količine otpada prikupljene i reciklirane u Srbiji, mada o njima nema zvaničnih podataka, još prilično vremena ostati nemerljivo manje. Ozbiljnijih količina ne može biti bez jače komunalne infrastrukture, to jest dovoljno kontejnera za separaciju otpada i reciklažnih ostrva. Nezvanično se priča da će država uskoro obezbediti dotacije upravo za tu namenu kako bi ovaj biznis zaista mogao da se pokrene.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" iz 29.12.09.)