(Predrag Vraneš)
Iz dva nezavisna i cenjena izvora obelodanjeno je da je kompanija S&T (System and Technology), sa sedištem u Beču, prošle godine u pružanju informatičko-komunikacionih usluga (ICT) bila najbolja u srednjoj i istočnoj Evropi. Magistar Predrag Vraneš, bivši golman vaterpolo repezentacije, a danas direktor istoimenog srpskog ogranka, kaže da su i na domaćem tržištu u samom vrhu.
Sagovornik "Politike" je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, magistrirao računarske nauke na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, provevši tamo neko vreme kao asistent i potom radeći u istraživačkom centru IBM-a "Tomas Votson". Od samog osnivanja 1996. je direktor i jedan je od retkih koji kod nas toliko dugo opstaje u prestižnoj interancionalnoj kompaniji.
U godini koju ispraćamo Srbija je načinila informatički korak unazad. Da li je to moglo da se izbegne, imajući u vidu koliko zaostaje za EU?
Kada to kažete, verovatno mislite na pad ukupnog prometa. Kriza upućuje na racionalnu potrošnju, tako da manja prodaja IT opreme i ne mora da znači da smo nazadovali. Uzmite prosečnu porodicu u Srbiji: Da li je nazadovala ako nije kupila najnoviji, ali je zato sa znatno manje novca sa starim ličnim računarom bila više prisutna na Internetu? Da li je kompanija nazadovala ako je, umesto kupovine opreme i održavanja, to poverila nekome od poverenja plaćajući mesečnu uslugu? Ili ako se na primer namesto nabavke licenciranog softvera neko odlučio za "otvoreni kod" (open source)? Da bismo ustanovili jesmo li nazadovali ili napredovali, neophodno je da znamo, pored toga koliko smo, i na šta je novac potrošen. Posledice krize nisu se podjednako osetile u svim oblastima IT- ija – najgore su, verovatno i sasvim opravdano, prošle kompanije koje se pretežno bave prodajom informatičke opreme.
Šta predviđate za sledeću? Kakve nas zamke i prepreke čekaju?
Prirodno je i u sledećoj godini očekivati da ulaganje u IT bude restriktivno, ali svrsishodno. Bilo bi naivno uveravati nekoga kako je baš sada optimalan trenutak da se preduzeća i institucije opredele za značajne informatičke poduhvate. Našim korisnicima savetujemo da budu veoma oprezni i odaberu isključivo ulaganja koja će nesporno doprineti poboljšanju poslovnih rezultata.
Nema ničeg lepšeg i izazovnijeg od novih ideja u računarstvu. Cloud computing (računarski ili Internet oblak) najnoviji je primer inovacije koja već nekoliko godina drma svetske gigante kao što su "Microsoft", "Google" ili "Amazon". U osnovi, računarski ili, čak, informatički resursi i kompletna rešenja dostupni su preko Interneta, baš kao što su struja ili voda za koje plaćamo mesečnu naknadu. Ako se tome doda sve veća upotreba softvera kao usluge (SaS - Software as a Service) i outsourcing-a usluga i opreme, vaše pitanje o zamkama i preprekama postaje višestruko važno.
Kakvo jestanje IT sektora u Srbiji?
Ako želimo da idemo putem reformi i razvoja, informacione tehnologije nam morajubiti saputnik. Kao svuda u svetu stanje u privatnom ili privrednom sektoru je na relativno visokom nivou, u javnom ima dosta prostora za poboljšanja. Zašto se i u ovom drugom ne ostvaruju koristi od primene IT- ija kao u privatnom, koje se pre svega ogledaju u smanjenju troškova, povećanju zadovoljstva korisnika, rastu profita, a u poslednje vreme sve više i porastu prihoda? Verujem da se u Srbiji pomoću IT-ija (mislim na usavršena poslovna rešenja) može ostvariti dodatna konkurentska prednost. Što se tiče privatnika, pravila su tu jasna: ako ne uspete u poslu, kompanija propada i zatvara se.
Nažalost, nedostatak konkurencije, birokratski pristup i usmerenje na tehnologiju umesto na organizaciju i kvalitet upravljanja, glavne su prepreke u smanjenju troškova i poboljšanjudržavnih usluga. Ukoliko niste zadovoljni jednim mobilnim operaterom, možete brzo i lako da pređete kod drugog. Ako niste zadovoljni državnom administracijom u svojoj zemlji, ne možete da se obratite inostranoj!
Koje biste mere preduzeli da ste u prilici da odlučujete? Koliko država treba i mora da se umeša?
Postoji više nivoa na kojima bi država morala više da učestvuje: od podsticanja lične i poslovne upotrebe, većih ulaganja u razvoj IT-ija, širenja ekonomski pristupačnog, ako ne i besplatnog, širokopojasnog Interneta, pa sve do informatičkog opismenjavanja svih građana.U svakom slučaju, država bi informatizaciju trebalo da prepozna kao jedan od svojih prioriteta dajući primer umnožavanju onlajnusluga i sama se opismenjujući u informatičkom smislu. Trebalo bi povećati stopu upotrebe Interneta (oko 35% domaćinstava). U suštini, razvoj države i društva deluje podsticajno i na razvoj IT-ija, ali važi i obratno.
Da li je naša zemlja, uopšte, informatički konkurentna?
Uslovno rečeno, jeste. Stručnih ljudi imamo, možda nedovoljno, a cena rada visokokvalifikovanih u Srbiji je i dalje dosta niža nego u zemljama zapadne Evrope, čak i od nekih u okruženju – poput, Mađarske ili Slovenije. Na osnovu iskustva kompanije kojom rukovodim, mogu da posvedočim da je prepoznata visoka stručnost naših inženjera, konsultanata i programera i veoma konkurentna cena na tržištima van Srbije. Proces globalizacije u IT-iju se mora, dopalo se to nekom ili ne, prihvatiti kao neminovnost, što za našu zemlju može biti i razvojna šansa. Multinacionalne kompanije izmeštaju svoje istraživačke i razvojne centre ili otvaraju noveu zemljama u razvoju. I Srbija ima priliku da u toj preraspodeli dobije deo kolača, alisu za ovu utakmicu potrebni odgovarajući uslovi – konkurentna cena radne snage, kvalitet lokalne (posebno IT) infrastrukture, makroekonomska stabilnost, visok stepen ekonomskih sloboda, zaštita intelektualnih prava, eventualne poreske olakšice i, možda ponajviše, naučno razvojni potencijal i kvalitet obrazovanja.
Pribojavate li se ubrzanog odlaska IT stručnjaka, naročito mladih, ukoliko ovde ne bude posla? Kako ih kompanija u kojoj radite podstiče da ostanu?
Ne treba zanemarivati veliki, gotovo stalanodlazak darovitih u ovoj oblasti. Nije to ni tako loše, jer je u krajnjoj liniji ovo globalno konkurentna industrija i, dugoročno gledano, možda je dobro da imamo naše stručnjake na dobrim mestima na vrhunskim univerzitetima ili u najjačim svetskim IT korporacijama. Kreativno i inventivno državno rukovodstvo taj, na prvi pogled nedostatak, može pretvoriti u našu konkurentsku prednost. Zar bi bilo bolje da su Divac, Bodiroga, Šapić, Vujasinović, Vidić, Stanković, Čavić, Đoković sve vreme živeli i radili u Srbiji? To su nasi novi tragači za "zlatnim runom", naši novi Argonauti, a budite sigurni da ih u svetu IT-ija imamo više nego drugde, čak i više nego u sportu!
U kompaniji koju vodim prosečna plata je na nivou, možda iznad proseka EU, pored ulaganja u stalno usavrašavanje, zaposlene nagrađujemo gotovo isključivo prema postignutim rezultatima. Čak i ukrizi nismo pribegli otpuštanju i smanjenju zarada iskazanih u evrima. Naš moto je: Živeti u Srbiji sa evropskim zaradama, ali odmah!
Kakvu biste poruku uputili mladim rukovodiocima, znajući da imate veliko istraživačko i poslovno iskustvo?
Prema Piteru Drakeru, čoveku koji je – kako kažu – izmislio menadžment, budući rukovodioci moraju obratiti posebno pažnju na organizacionu strukturu, finansijske rezultate, upravljanje vremenom, korporacijsku kulturu i precizno definisan delokrug posla i odgovornosti svakog zaposlenog. Pod pretpostavkom da je oformio talentovan tim prvi i najvažniji zadatak rukovodioca-lidera jeste da inspiriše zaposlene da preuzmu deo kompanijske odgovornosti. Delotvorna i jasna komunikacija je pojedinačno najznačajnija odlika koju mora imati. Idealno bi bilo da je svakom zaposlenom potpuno jasna i vizjija i strategija koja vodi do njene realizacije. Ako ne znate kuda idete, sigurno ćete tamo stići. Što bi rekao moj prijatelj i bivši kolega, vizionara je u svetu malo, a sanjara ima na pretek. U Srbiji je to više izraženo!
Kako je S&T, prema oceni "Gartnera", dospeo na prvo mesto u ovom delu Evrope? Čime je to zavredio?
Da ne zvuči neskromno, ali ovo je odlična vest za sve nas: lepo je čuti da u Srbiji postoji kompanija koja gotovo 15 godina neprekidno uspešno posluje i predstavlja, po oceni nezavisnih stručnih izvora, vodeću u regionu u oblasti svoje osnovne delatnosti. Da smo i kao lokalna među najboljim IT kompanijama potvrđuje nedavni izveštaj IDC-a, svetski priznate kompanije u istraživanju IT tržišta, Mislim da smo jedina kompanija koja posluje u Srbiji, a pominje se u oba izveštaja.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 22.12.09.)
| 
| 
