Evropske pare za malu privredu - u Srbiji počelo odobravanje zajmova EIB-a

Srpski preduzetnici mogu aplicirati za kredit iz fonda od ukupno 250 mil EUR namenjenih finansiranju malih i srednjih preduzeća koji je Vlada Srbije dobila od Evropske investicione banke (EIB).

Ove kredite namenjene finansiranju proizvodnje, lizinga opreme, investicija i trajnih obrtnih sredstava odobravaće desetak banaka uz trenutnu varijabilnu kamatu od 5,1% ili fiksnu od 6,9%, grejs period do pet godina i rok otplate od četiri do 15 godina. Pored detaljnog biznis plana, banke zahtevaju i izveštaj o načinu poslovanja u krizi, poziciji na tržištu, bilanse za prethodne dve godine… Nikakve šanse za kredit neće imati firme koje već kasne sa otplatom kredita i kojima je promet u krizi pao više od 35%, najavljuju pojedini bankari.

Minimalni iznos kredita je 20.000 EUR, a maksimalni 12,5 mil EUR. Krediti će biti odobravani malim i srednjim preduzećima, te preduzetnicima, lokalnim samoupravama, kao i korisnicima sa projektima iz oblasti ekonomije, obrazovanja, energetike, zaštite životne sredine i zdravstva.

Ugovore sa Narodnom bankom Srbije već su potpisale Unicredit banka, Erste banka, OTP banka, Čačanska banka, Komercijalna banka, Privredna banka Beograd, Raiffeisen banka i Euro banka EFG. Odluku o pristupanju programu od Upravnog odbora EIB-a čekaju još tri banke Intesa, Piraeus i Hypo Alpe-Adria banka, a zahtev da se priključi programu podnela je i Agrobanka, potvrdili su za "Blic Novac" u Narodnoj banci Srbije.

EIB propisuje da korisnik kredita mora biti preduzeće koje zapošljava do 250 ljudi čiji investicioni projekat u Srbiji za koji uzima kredit ne prelazi vrednost od 25 mil EUR. Preduzeće takođe ne sme da posluje u oblasti igara na sreću i kocke, proizvodnje oružja, proizvodnje, distribucije i prodaje cigareta, eksperimenata na životinjama i ljudima i u oblasti nekretnina.

Sa druge strane, poslovne banke zahtevaju detaljan projekat investicije, odnosno plan poslovanja za period za koji traži sredstva.

U Erste banci kažu da banka razmatra uobičajene pokazatelje - kreditnu sposobnost klijenta, karakteristike projekta, istoriju poslovanja, navodi za "Novac"Bojan Vračević, zamenik direktora Sektora poslovanja s pravnim licima u Erste banci.

U Čačanskoj banci preciziraju da će gledati celokupan kreditni bonitet, posebno poslovanje u kriznoj 2009. godini.

- Bitno je kako se preduzeće borilo sa kreditom, koliko je redovno otplaćivalo obaveze, kolika su ukupna zaduženja i obim poslovanja. Kredit neće dobiti firme koje sa otplatom kredita kasne duže od tri meseca, a u grupi problematičnih su i privrednici sa docnjom preko 30 dana. Posmatrajući obim poslovanja šansu za kredit imaće preduzeća sa padom prometa do 10 ili 15%, ali ne i oni sa smanjenjem većim od 35% - kaže za "Blic Novac" Aleksandar Ćalović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Čačanske banke.

U Unicredit banci dodaju i da uz finansijske izveštaje za tekuću i prethodne dve godine preduzeće mora dostaviti i propratnu dokumentaciju koja potvrđuje istorijat, delatnost i poziciju na tržištu.

- To je dovoljno da banka u celosti sagleda investicioni projekat preduzeća, odnosno njegovu potrebu za trajnim obrtnim sredstvima i da proceni poslovanje firme - kaže za "Blic Novac" Branislav Radovanović, zamenik predsednika Izvršnog odbora "Unikredit banke".

Obezbeđenje će morati da bude hipoteka prve klase. Garancija može da bude zaloga nad predmetom finansiranja, te menice preduzeća i lične menice vlasnika preduzeća.

- U izuzetnim situacijama i u zavisnosti od kreditnog kvaliteta preduzeća, rizika njegovog poslovanja ili rizika investicije, banka može zahtevati i dodatne garancije u vidu hipoteke ili zaloge na drugim objektima ili jemstva trećih lica - navodi Radovanović.

Shodno ugovoru sa EIB-om marža banke ne može preći tri odsto. Praktično, ukupna promenljiva kamata pod trenutnim uslovima ne bi prelazila 5% godišnje, a fiksna bi bila 6,9.

Treba imati u vidu da varijabilna kamatna stopa može da bude niža, ali i viša, u zavisnosti od kretanja euribora na međunarodnom tržištu. Ove nedelje euribor koji se dodaje na maržu banke je 0,7%. Pre oko godinu dana njegova vrednost bila je veća od četiri. Stručnjaci procenjuju da bi euribor mogao početi da raste od 2011. godine, kada se očekuje stagnacija krize.

Period otplate kredita, dužina grejs perioda i maksimalni iznos sredstava zavise od toga ko je korisnik kredita.

- Tako, na primer, ukoliko je korisnik malo ili srednje preduzeće, period otplate kredita je od četiri do 12 godina, dok je maksimalni grejs period četiri godine. Ovi korisnici mogu da finansiraju ceo projekat, s tim da investicija ne može biti veća od 12,5 mil EUR - pojasnio je Radovanović.

Ako zahtev za kredit podnosi lokalna samouprava ili preduzeće koje će odobrena sredstva koristiti za sprovođenje projekata iz oblasti ekonomije, energetike, zaštite životne sredine, zdravstva, obrazovanja, industrije, turizma… period otplate je od 5 do 15 godina. U ovom slučaju grejs period može biti do pet godina, s tim da banka može da finansira do 50% vrednosti projekta, odnosno najviše do 12,5 mil EUR.

Očekuje se da bi kredite mogli da uzimaju oni koji su manje pogođeni krizom, sa manjim problemima u svakodnevnom poslovanju, a to su, pre svega, firme iz oblasti poljoprivrede, prerade i distribucije hrane, ali i energetika, infrastruktura i telekomunikacije.

Erste banka je za dve nedelje odobrila više od 8 mil EUR kredita, što bi preduzećima trebalo da bude uplaćeno u drugoj polovini meseca.

Do sada je ova banka odobrila finansiranje 19 projekata, od gajenja žita i drugih useva, preko trgovine na veliko građevinskim materijalom, telekomunikacija, proizvodnje mlinarskih proizvoda, ugostiteljstva, proizvodnje gotove hrane za uzgoj životinja, prerade mesa...

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 12.12.09.)