Iako ima samo 21 godinu, Ivana Nešović, odbojkašica Crvene zvezde i povremena reprezentativka Srbije, može da se pohvali da bi komotno mogla da otvori sopstvenu biblioteku. Milan Vuković napominje da je kolekcija knjiga koje je pročitala mlada Beograđanke impozantna: tačan broj ne zna ni ona sama

Tmurno vreme, kiša i popodnevna gužva u centru prestonice nisu sprečili ekipu MOZZART Sporta da s Ivanom Nešović, odbojkašicom Crvene zvezde, prošeta ulicama glavnog grada. Glavno odredište bila je knjižara "Plato“ kod Filozofskog fakulteta, a posetili smo i popularni "Mamut“ u Sremskoj ulici.

Ono što smo na početku razgovora saznali od Ivane jeste da joj bez knjige jednostavno nema sna. Bez obzira na to koje je doba dana ili noći u pitanju ili da li se vratila s treninga ili noćnog izlaska, mlada odbojkašica po navici posegne za aktuelnim štivom koji se nalazi na stočiću pored kreveta. U zavisnosti od koncentracije, umora ili obaveza, čita barem jedan sat, a često i mnogo duže.

- Pri pomisli na knjigu ne mogu da se oduprem utisku da je čitanje ličan, čak i intiman čin. Sam si s knjigom, sa svojim mislima. Odlaziš u svet potpuno drugačiji od svakodnevice koju proživljavaš. Knjige su nešto najlepše. Opuštaju... Urednik jednog nedeljnog časopisa rekao je da bez čitanja ne možemo da budemo ništa, a kamoli pismeni. Slažem se s tim, mislim da se bez knjiga teško možemo ostvariti. Na vreme koje odvajam na čitanje gledam kao na nagradu za ono što sam uradila tokom dana. Knjige su obavezne i na putovanjima, pripremama...

Strast prema čitanju Ivana je otkrila pre četiri godine. Priznaje da nije uvek bila ljubitelj knjiga, međutim, vreme je učinilo svoje...

- Ne volim moranje. A znate kako je u srednjoj školi - moraš da pročitaš obaveznu literaturu i slično... Polako se taj osećaj menjao. Uspela sam da, najviše zahvaljujući maminim savetima, definišem čitalačka interesovanja. Volim filozofiju, psihologiju, tumačenje teorija o životu... Evo, mogla bih svima da preporučim da pročitaju "Buđenje“ od Antonija de Mela.

Ivana nije mnogo razmišljala prilikom odgovora na pitanje o omiljenom piscu. Ima nekoliko favorita, ali samo jedna spisateljica je bez konkurencije.

- Obožavam Trejsi Ševalije, autorku romana "Devojka s bisernom minđušom“, "Pali anđeli“ i "Dama i jednorog“. Dok je čitam, osećam se kao deo sveta predstavljenog u knjigama. Uvodi me u priču na poseban način. Inače, volim razne žanrove. Često se odlučim za avanture. Trenutno čitam "Dragulj Medine“. U kolekciji posedujem i razna dela Paola Koelja. Izbor knjige koju čitam pre svega zavisi od raspoloženja...

Knjigofili imaju različite karaktere, a ono što im je zajedničko jeste da se većini diže kosa na glavi ukoliko prilikom sređivanja lične biblioteke otkriju da nešto nedostaje. Ipak, Ivana često preporučuje, rado ustupa i nesebično poklanja knjige. Naravno, prija joj i kad se dogodi suprotno.

- Interesantno da mi niko nikad nije vratio knjigu, a-ha-ha... Naravno da ne zameram na tome. Knjige nemaju cenu. Primera radi, moja omiljena – "Buđenje“ – košta 200 dinara, što je mizerna suma za ono što mi je pružila.

Dok smo odlazili iz "Platoa“ i hitrim korakom išli ka "Mamutu“, Ivana je u kratkim crtama ispričala da je iza sebe imala težak životni period. Suočila se, naime, s mononukleozom. Bolest je učinila da na nekoliko meseci utihne interesovanje za literaturom.

- Nisam mogla da čitam, nije bilo koncentracije. Konstantno sam bila pod tenzijom. Razmišljala sam o tome šta mi se dogodilo. Napetost je bila prevelika, nisam smela ni sa kim da kontaktiram. Društvo je dolazilo i stajalo ispod prozora da bi me videlo. Nije mi bilo lako. Imala sam konstantno temperaturu i osećala sam malaksalost. Vratila sam se knjigama neposredno pre oporavka, prvo sam pročitala "Parfem“. Mislim da bih o tom delu mogla da govorim danima. Morbidno, nesvakidašnja, neverovatno. Ko nije gadljiv, neka je obavezno kupi. Čita se u dahu.

Pošto smo stigli u "Mamut“, imali smo, uslovno rečeno, problem koji sprat prvo obići. Izabrali smo odeljak gde se u jednom delu nalaze knjige, a u drugom opet nešto što je devojkama uvek interesantno – plišane lutke.

- Igračke su nešto što mi uvek zapadne za oko u radnjama ovakvog tipa. Volim da ih poklanjam, razgledam... Mada nisam baš preterano oduševljena kad ih dobijem, a-ha-ha... Imam ih mnogo i ne znam šta ću s njima.

Nisu knjige jedino što zaokuplja Ivaninu pažnju mimo sporta...

- Ne volim zatvoren prostor. Volim da sam napolju. Lepo vreme koristim za šetnju Adom. Često zauzmem ležaljku i, naravno, pored sebe imam knjigu. Na moru društvo nije moglo da me shvati: svi su se zezali u vodi, ludovali okolo-naokolo, a meni je bilo pravo uživanje da legnem ispod suncobrana i čitam. Pozorište i bioskopi su takođe super. A bila sam i u operi... Shvatila sam da mi prija. Gledala sam "Travijatu“. Naravno, volim i da izađem. Meni uglavnom nikad nije dosadno. Trudim se da vreme iskoristim na kvalitetan način, tako da se često viđam s prijateljima... Imam šarenoliko društvo. Naravno, nisu svi vezani za sport. Mislim da je to veoma važno. Ne mogu sve vreme da budem u odbojci, želim da čujem nešto malo drugačije.

Posle završene srednje škole, Ivana je upisala Univerzitet "Megatrend“. Vrlo brzo je shvatila da to nije ono što je interesuje, pa je odustala.

- Ono što me zaista zanima je medicina, možda i dramska umetnost. Ipak, veoma sam realna. Znam da nikako ne bih mogla da opstanem u vrhunskom sportu i da redovno odlazim na predavanja, praksu, ispite... Gluma je nešto što me posebno interesuje. Volela bih da jednog dana vidim da li imam talenta i kako bih se snašla. Nikad se ne zna... Mada, uzimajući u obzir moju visinu, ne verujem da bih mogla da nađem adekvatnog partnera, a-ha-ha...

Pre pozdrava, zamolili smo Ivanu Nešović da u nekoliko rečenica definiše sebe van odbojke. Samo se nasmejala i izgovorila...

- Ja sam devojka koja vapi za novim saznanjima i novim prijateljstvima.

izvor :