(Ekonomist) Fiskalna politika u Srbiji - seča poreskih olakšica ?

Milica Bisić

Ministarki finansija kamen u cipeli nije nepravednost zakona prema jednoj grupi investitora, već činjenica da je finansijski efekat brojnih podsticaja čak 35 milijardi dinara manje u državnoj kasi. To je više od planiranog budžetskog prihoda po osnovu poreza na dobit za ovu godinu

Ministarka finansija Diana Dragutinović mogla bi ponovo da „zarati“ sa ostatkom Vlade ako uspe da „progura“ željene izmene aktuelnog Zakona o dobiti preduzeća.

Naime, u Ministarstvu finansija su potvrdili za Ekonom:est da se razmišlja intenzivno o ukidanju nekih poreskih olakšica. Dragutinovićeva je više puta istakla da se zbog brojnih olakšica za neka preduzeća utvrđeni porez na dobit od 10 odsto zapravo svodi na realnih pet do šest odsto ostvarene dobiti kompanija. U isto vreme, neke druge kompanije, zbog prirode svoje delatnosti, efektivno državi plate daleko veći porez na profit od zakonom predviđenog.

Međutim, ministarki finansija verovatno nije trn u oku diskriminacija jednih na račun drugih investitora, već činjenica da je dinarski efekat brojnih podsticaja čak 35 milijardi dinara. To je oko 100 miliona dinara više od planiranog budžetskog prihoda po osnovu poreza na dobit za ovu godinu.

Milica Bisić

Da li će tim ministarke Dragutinović sprovesti svoje namere? Čini se da je verovatnije da će odgovor biti „ne“, jer su se u samoj Vladi, slično pokušaju reforme poreza na dohodak građana, pojavili veliki otpori nameri da se kroz ukidanje nekih poreskih olakšica (eng. „tax holidays“) u stvari, suštinski poveća porez za kompanije.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić, koji je bio najvatreniji protivnik uvođenja dve poreske stope na prihode, kaže za Ekonom:east da je i ovog puta protiv bilo kakvog povećanja poreske stope na dobit preduzeća. Na konstataciju da se neće dirati opšta stopa, već najverovatnije menjati kriterijumi za poreska oslobađanja, Dinkić kaže da još nije čuo o kakvim izmenama je reč, ali je generalno protiv pooštravanja poreske politike prema privredi. Detalj da budžet manje prihoduje od poreza na dobit nego što preduzeća uštede na osnovu olakšica, Dinkić komentariše: „Da, ali su preduzeća dobila bolje uslove da rade“.

Milica Bisić

Mamac za pare

Institucije kojima je posao da privuku strane kompanije na ovo tržište ne kriju da nisu oduševljeni planovima Ministarstva finansija. Darko Đukić, načelnik sektora za strana ulaganja u Agenciji za promociju izvoza i stranih ulaganja, kaže za Ekonom:east da iz perspektive te Agencije smanjenje atraktivnosti domaćeg poreskog sistema za strane investitore nije dobra ideja.

„Naš posao je lakši i postižemo bolje sa postojećim olakšicama“, kaže on i ističe da poreski podsticaji jesu uvek na dnevnom redu u toku pregovora sa investitorima jer je „njima to jako bitno“

U SIEPA-i smatraju da su poreske stope i olakšice faktor na koji Srbija može da utiče, pa ako i to oduzmemo, malo toga ostaje kao mamac za „pecanje“ stranog kapitala. Ako srpske vlasti žele da investitori „progutaju“ pooštravanje poreskih podsticaja, što u suštini znači veći poreski izdatak za kompanije, onda bi Srbija morala značajno da unapredi poslovno okruženje, smatra Đukić. Drugim rečima, investitori za nešto veća izdvajanja na ime nameta žele da vide kvalitetnije usluge.

„Podsticaje za otvaranje novih radnih mesta, apsolutno ne smemo da izgubimo jer je to ocenjeno kao drugi najbolji projekat koji je finansiran iz NIP-a“, upozorava Đukić uz opasku da to rade sve zemlje u regionu.

Kad se tome dodaju i subvencije za nova zapošljavanja u nerazvijenim područjima, za mnoge investitore je to pun pogodak. Kako kaže Darko Đukić, da nije bilo ovih finansijskih i poreskih podsticaja, svetski proizvođač kablova Leoni nikad ne bi otvorio fabriku u Prokuplju.

Međutim, Đukić priznaje da nisu svi poreski podsticaji dali željeni efekat, uprkos njihovoj privlačnosti na papiru. Dosta kompanija se, na primer, odriče prava na poreski kredit u osnovna sredstva tako što kupuju mašine na lizing, a uslov da ostvare pravo na poresko umanjenje je da budu vlasnik mašine. Ovakav trend je donekle očekivan jer keširanje za opremu uskraćuje kompaniju za prilično veliki iznos novca, za razliku od lizinga.

Podeljena mišljenja

Poreski stručnjaci uglavnom smatraju da poreske olakšice nisu ključne za privlačenje kapitala, jer investitori više cene izvesnost i sigurnost primene poreskih propisa.

Milica Bisić

Milica Bisić, poreski konsultant u KPMG-u, eksplicitno sugeriše da bi trebalo ukinuti većinu poreskih olakšica koje uz ionako malu stopu poreza na dobit nemaju uticaj pri odlučivanju o pokretanju ili proširivanju poslovanja.

Igor Lončarević, predsedavajući poreskog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) takođe podvlači da je poreski sistem samo jedan od faktora koji se uzima u obzir prilikom donošenja odluke o investiranju u određenu zemlju. Međutim, s obzirom na to da zastupa interese oko 180 domaćih i stranih investitora okupljenih u AmCham-u, on je daleko obazriviji u ocenama o izmenama podsticaja. “Prilikom donošenja odluke o ukidanju određenih olakšica kreatori fiskalne politike bi trebalo da analiziraju koje to druge mogućnosti, osim poreskih, nudi Srbija u odnosu na ostale zemlje”, dodaje predsedavajući poreskog odbora u AmCham-u.

U analizi poreskog sistema Srbije i zemalja u regionu, Lončarević navodi da srpski poreski sistem nije darežljiviji. Na primer, srpski Zakon o porezu na dobit preduzeća nudi srazmerno desetogodišnje poresko oslobođenje ukoliko investitor uloži više od 600 miliona dinara u osnovna sredstva i zaposli na neodređeno vreme 100 radnika. Međutim, ova olakšica je atraktivna samo za greenfield investicije, pri čemu je skoro nemoguće postići 100 odsto poresko oslobođenje.

Slična poreska olakšica postoji u Hrvatskoj gde srazmera desetogodišnjeg poreskog oslobođenja raste od 50 do 100 odsto kako se povećava iznos uloženih sredstava (od 1,5 do osam miliona evra) i broj zaposlenih radnika (od 10 do 75). Razlika je u tome, objašnjava Lončarević, što u Srbiji desetogodišnji period počinje da teče od prve godine u kojoj se ostvari oporeziva dobit, dok u Hrvatskoj taj period počinje da teče od godine u kojoj se započne investiranje.

Takođe, u Hrvatskoj postoje i posebne olakšice za investiranje u manje razvijenim regionima i slobodnim zonama kojima se poresko opterećenje može umanjiti za 50 odsto. U Srbiji je predviđena slična olakšica za ulaganja na područjima od posebnog interesa, ali ta područja do sada nisu objavljena, iako je ta odredba u Zakonu o porezu na dobit preduzeća uneta još izmenama iz 2002, objašnjava Lončarević.

AmCham se, prema njegovim rečima, obraćao Ministarstvu finansija u maju ove godine. Ali, ne da bi tražio neke dodatne poreske pogodnosti, već je želeo razjašnjenje primene postojećih olakšica u praksi, kao i uklanjanje određenih nedorečenosti u samom Zakonu. Ono na šta je reagovala Američka privredna komora jeste zakonska odredba po kojoj se za troškove reklame, propagande i reprezentacije priznaje samo do tri odsto ukupnih prihoda.

Za proizvođače hrane i pića, koji imaju daleko veće izdatke za marketing nego recimo industrija kablova, takvo ograničenje na kraju utiče da efektivno plate porez na dobit daleko više od 10 odsto. Ako Ministarstvo finansija, kojim slučajem „zakači“ i ovu odredbu, eto šanse da se u znak zahvalnosti na ambalaži nekog voćnog soka pojavi lik srpske ministarke finansija

poziv na pretplatu na

Milica Bisić