Lakše do kredita za izgradnju - ako pravac Temišvar-Bari bude proglašen za Koridor 10, najveću korist imaće Srbija

Italijani i Rumuni započeli su kampanju u Evropskoj uniji da se put i pruga od Temišvara, preko Vršca, Beograda, Čačka, Boljara, Podgorice i Bara, kao i pomorski deo trase do Barija, proglase za Koridor 11. U tom nastojanju posebno su aktivni Italijani jer oko 60.000 njihovih firmi gravitira ka tom putnom pravcu. Oni su već uložili i deo novca potrebnog za izradu studije o rentabilnosti autoputa i za elaborat o rekonstrukciji pruge Beograd-Bar.

Ako stigne povoljan odgovor na tu inicijativu, imaćemo finansijsku podršku za projekat koji smo do prošle godine hteli da izgradimo kroz koncesiju - kaže za "Danas" ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i podseća da je reč o skupom projektu, jer samo deonica od Beograda do Ljiga košta oko 350 mil EUR. Do Čačaka potrebno je uložiti još oko 600 miliona, dok je vrednost radova na deonici do Bara procenjena na oko 1,5 mlrd EUR.

Takav projekat nije do sada mogao da dobije podršku Svetske banke jer, iako Ibarskom magistralom dnevno prođe oko 15.000 vozila, što je rentabilnost dovoljna da se eventualna koncesija isplati tokom deset godina eksploatacije, problem je to što Ibarska nije bila na listi panevropskih koridora. To je bio jedan od razloga zbog kojeg konzorcijum "Alpine-Porr" nije mogao da dobije kredit za izgradnju. Dodatni problem bio je i to što koncesionar nije pripremio projektnu dokumentaciju (što, uostalom, nije uradio ni za most kod Beške, pa se on paralelno projektuje i gradi) niti je započeo eksproprijaciju zemljišta, a bez tih uslova inostrane banke ne daju kredite. Mrkonjić podseća da je na autoputu od Niša do Dimitrovgrada daleko manja frekvencija saobraćaja nego na Ibarskoj magistrali, ali kako je reč o saobraćajnici na Koridoru 10, koja povezuje Evropu sa Turskom i dalje sa Bliskim Istokom, na kome je tržište od oko 250 miliona ljudi, "nismo imali problema da obezbedimo kredite za radove".

- Ukoliko bude prihvaćena inicijativa dve članice EU, Srbija će imati velike koristi ne samo zbog otvaranja novih gradilišta, nego i kasnije tokom eksploatacije saobraćajnice koja najvećim delom ide preko naše teritorije. Dodatna pogodnost je to što se čitav projekat vezuje i za rekonstrukciju pruge Beograd-Bar, koja od 1976. godine nije remontovana, iako je to potrebno uraditi bar na svakih deset godina. Prema planovima koje je sačinio CIP, vrednost rekonstrukcije je oko 250 mil EUR, pri čemu će pruga ostati jednokolosečna, tuneli su osposobljeni za kontejnerske terete, ali će biti zamenjene šine, pragovi i izgradiće se ukrsnice, kako bi se omogućio da umesto sadašnjih 7.000 tona tim putem godišnje prođe i do tri miliona tona robe - tvrdi Mrkonjić i naglašava da je povoljna okolnost i to što su domaći privrednici zainteresovani da kupe većinski paket akcija Luke "Bar", a neke italijanske firme već su najavile da bi ušle u konzorcijum za učešće na tom tenderu, kao i na tenderu za prodaju crnogorske teretne železnice, koji se očekuje početkom 2010.

Zakazali srpski stručnjaci

- Kada su saobraćajni stručnjaci evropskih zemalja 2001. godine pravili kartu evropskih koridora, bio je predviđen i Koridor 11. Interesantno je da taj predlog nije prihvatila srpska delegacija stručnjaka jer su smatrali da taj železničko-drumski pravac nije neophodan - kaže ministar za infrastrukturu i dodaje da tek posle proširenja Evropske unije taj pravac dobija na značaju.

"Alpine" posao kod Dimitrovgrada

Od 13 ponuđača koliko se javilo na tender za izbor izvođača radova na obilaznici oko Dimitrovgrada, najpovoljniju ponudu po oceni tenderske komisije dala je austrijska kompanija "Alpine". Tender je raspisan 19. avgusta za deonicu od 8,7 kilometara na istočnom kraku Koridora 10. Vrednost radova bila je procenjena na 119 mil EUR, a posao će biti realizovan kreditom Svetske banke.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 27.11.09.)