Vladislav Cvetković, v.d. direktora Agencije za privatizaciju - Dogodine prodaja samo "Galenike"

Vladislav Cvetković

Pretkvalifikacioni tender za prodaju "Galenike" biće raspisan do kraja meseca. Pozvaćemo investitore da iskažu konkretan interes i u pismu o namerama jasno kažu koji su njihovi planovi razvoja ovog preduzeća. Država "Galeniku" neće prodavati budzašto. Čekamo ozbiljne investitore i ukoliko se ispostavi da ima interesovanja uglednih kompanija, a verujemo da hoće, tender bi trebalo da bude raspisan u prvom tromesečju sledeće godine, kaže u intervjuu za "Blic" Vladislav Cvetković, v.d. direktora Agencije za privatizaciju.

Imate li konkretnih razloga za optimizam?

- U ovom trenutku je lista potencijalnih ozbiljnih investitora u "Galeniku" poduža. Međutim, ne želimo da žurimo, već prvo da kroz pretkvalifikacioni tender opipamo puls zainteresovanih. Na osnovu toga propisaćemo uslove obavezujućeg, finalnog tendera. Cilj je da dobijemo najboljeg kupca za "Galeniku", ne samo po ceni već i po investicionom programu.

Nedavno ste za narednu godinu najavili privatizaciju javnih komunalnih preduzeća?

- Očekujemo da uskoro bude gotova izrada strategije privatizacije javnih komunalnih preduzeća koju priprema Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Model privatizacije neće biti prodaja nego omogućavanje ulaska privatnih investitora u kapital ili poslovanje ovih preduzeća koji će onda obezbediti razvoj firmi.

Da li to znači da će država i lokalne samouprave zadržati većinsko vlasništvo u tim preduzećima?

- To su prirodni monopoli i javni servisi svake lokalne zajednice. Cilj njihovih privatizacija je da se poboljša efikasnost njihovog rada. Modeli će se tek praviti, neće postojati jedinstveni model za sve. Iz dosadašnjeg iskustva mogu reći da postoji veći interes privatnog kapitala za ova preduzeća u velikim gradovima.

Možete li reći išta detaljnije u vezi s privatizacijom sportskih klubova?

- Postojeće stanje u njima nije u interesu ni države, ni građana, niti sportskih klubova. Intenzivno se radi na izradi zakona o privatizaciji sportskih klubova. U prvoj fazi privatizacije potrebno je utvrditi šta je čije, pošto su imovinsko-pravni odnosi vrlo komplikovani. Inicijativu za utvrđivanje treba da podnesu sportski klubovi.

Znači li to da sportski klubovi mogu jednostavno da ne traže postupak dokazivanja vlasništva i da se ta stvar i ne obavi?

- Ne, država nikako neće tolerisati da se zadrži sadašnje stanje jer je ono neodrživo. Biće omogućeno da inicijativu za pokretanje procesa privatizacije podnese i država i sportski klub. Sigurno je da se neće ići na klasičan model privatizacije, već će se tražiti onaj po kome je moguće obezbediti i razvoj sporta i kvalitetno gazdovanje. U svakom slučaju, model privatizacije će biti prilagođen vlasničkoj strukturi, koja će se utvrditi u pripremnoj fazi.

Prevedeno, dogodine sigurno neće biti privatizovan nijedan sportski klub?

- Proces privatizacije sportskih klubova je izvestan, a o dinamici ce odlučivati Vlada.

Treba li očekivati neku od velikih privatizacija u 2010. godini, kao što je "Telekom Srbija"?

- Iako dinamiku i model privatizacije tih kompanija određuje Vlada, mislim da u sledećoj godini ne treba očekivati početak privatizacije ni "Telekoma", ali ni "Jata", Aerodroma "Nikola Tesla", EPS-a.

U dosadašnjim prodajama omogućeno je plaćanje cene na rate. Da li će tako biti i ubuduće, s obzirom na sve veći broj kašnjenja u plaćanju?

- Prve analize pokazuju da je taj model iscrpeo svoje efekte. Mi ćemo ga zajedno sa Ministarstvom ekonomije još jednom preispitati, ali ozbiljno razmišljamo da aukcijsku kupovinu preduzeća na rate uskoro ukinemo. U ovom trenutku dug neizmirenih dospelih rata je oko 25 mil EUR i kašnjenje u izmirenju rata je najčešći razlog za raskid ugovora.

Mislite li da je privatizacija u Srbiji uspešna?

- Privatizacija ni u jednoj zemlji u tranziciji nije bila idealna i uglavnom se govori da je bila neuspešna jer se o lošim privatizacijama najviše i piše. Međutim, imajte u vidu da više od 1.800 ugovora nisu raskinuti, tako da mogu da kažem da je 80% bilo uspešno, samo što one javnosti nisu interesantne jer se očigledno uspeh podrazumeva.

Nije li mnogo to što je petina ugovora raskinuta?

- Bitno je istaći i da postoji veliki broj preduzeća koja smo pokušali da prodamo i po nekoliko puta. Privatizacija mnogo dugo traje i da je bila brža i efikasnija, spremniji bismo dočekali kupce. Ovako, ništa se nije ulagalo u ta preduzeća koja su mahom propadala u poslednjih 15-20 godina. Privatni vlasnik ne može da poboljša sve odjednom. Zbog toga mi raskidanje ugovora primenjujemo kao poslednju meru.

BIP duguje Poreskoj upravi osam miliona evra

Da li će biti poništena privatizacija "Beogradske industrije piva"?

- Ono što je problem jeste što novi vlasnik nije otkupio akcije manjinskih akcionara, što im je bila obaveza po ugovoru. Međutim, još početkom godine poslali su nam obaveštenje o tome i ostaje da tokom kontrole proveravamo da li ispunjavaju ostale ugovorne obaveze. Dodatni problem je i dug od oko osam miliona evra Poreskoj upravi, koji je na dan privatizacije bio još i veći. Ključ rešenja jeste da li će se sprovesti konverzija poreskog duga u kapital države, za šta je sam BIP podneo zahtev. Ukoliko bi se to desilo, vlasnici bi verovatno mogli da nastave sa ispunjavanjem obaveza iz ugovora kroz redovno poslovanje. Ako se to, međutim, ne desi, BIP će imati teškoće u poslovanju, a vlasnici u ispunjavanju ugovornih obaveza, tako da ne bih da prejudiciram odluku.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 24.11.2009.)