(Branko Pavlović)
Predstavnici Sindikata "Naftne industrije Srbije" zatražili su sastanak sa predstavnicima Ministarstva ekonomije i Ministarstva energetike kako bi utvrdili kada će krenuti podela i prenos besplatnih akcija za zaposlene u ovoj kompaniji i građane Srbije.
Prema rečima predstavnika Sindikata NIS-a, organi upravljanja NIS-a doneli su odluku o prelasku iz zatvorenog akcionarskog društva u otvoreno, a sam prenos akcija kako ističu, zavisi od naše vlade. Vlada Srbije je inače, najavila da će najkasnije do kraja ove godine krenuti sa podelom besplatnih akcija NIS-a, kako zaposlenima i bivšim radnicima ove kompanije tako i građanima.
Branko Pavlović, savetnik malih akcionara, smatra da više nema prepreka da se izvrši besplatna podela akcija već da sada sve zavisi od volje države. U intervjuu za portal krediti.rs Pavlović ističe da je Vlada Srbije potpuno nepotrebno otvorila novi krug problema zbog odlaganja podele akcija:
- Podela akcija NIS-a po zakonu je morala biti obavljena do 10.8 2009.godine. Pored birokratskih razloga ovog odlaganja, nesređenih spiskova i operativnog problema na koji način Vlada misli da ubedi brokere da izvrše registraciju 4,8 miliona građana besplatno, a da im se naknadno iz budžeta nadoknade ti troškovi, a reč je o najmanje milion radnih sati, ključni problem izgleda leži u činjenici da će građani dobiti po pet akcija nominalne vrednosti 500 dinara po osobi. Dakle 2.500 dinara ukupno. A to svakom građaninu čini jasnim da se nikako ne može stići do obećanih 90.000, tj. 1.000 evra, pa se spas traži u odlaganju razotkrivanja istine.
Krediti: Šta su po vašem mišljenju zamerke i koje su manjkavosti "principa" podele besplatnih akcija?
- Kada su u pitanju oni koji su gradili NIS, onda je izvesno reč o tome da je država nekorektnim načinom obračuna svela za zaposlene sa nešto više od 12% akcija, na svega 3,46%. Tako da će oni dobiti umesto 200 EUR po godini radnog staža samo 71 EUR. Odnosno dobiće po 14 akcija po godini staža umesto oko 36 akcija. Ova razlika od 22 akcije po godini radnog staža završila je u korist države.
Nedostatak u pogledu građana je u tome što u podeli učestvuju i oni građani koji nisu ništa stvarali, što se ne privatizuju istovremeno sva državna i javna preduzeća uz zadržavanje 70% vlasništva države, nego samo njih šest, što su građani razbijeni u besmisleno male procente akcija svakog od preduzeća, umesto da su svi paketi od 15% (kod EPS, NIS i Telekoma i znatno više) uneti kao osnivački kapital jednog fonda čiji bi vlasnici bli građani. Takođe, ovim modelom zadržano je partijsko upravljanje javnim preduzećima što trajno obara vrednost akcija itd.
Najveći dugoročni nedostatak je u tome što se ova podela akcija nije iskoristila za dokapitalizaciju penzijskog fonda i time stvorila mogućnost znatnog smanjenja izdvajanja novca iz budžeta za isplatu penzija.
Krediti: Da li građani sada treba (i ako treba kako) da "reaguju" na to što država nije podelila najavljene akcije? Kakava je uloga sindikata u tome?
- Građani su svoju šansu imali 2006. godine kada je u skupštinskoj proceduri bio zakonski predlog koji im je omogućavao neuporedivo više od ovoga što još nisu ni dobili po ovom modelu i oni su svoju istorijsku šansu prokockali kada nisu bili spremni da zaštite dostojanstvo svojih preko 400.000 potpisa prikupljenih u samo sedam dana na osnovu kojih je zakon i predložen Narodnoj skupštini RS. Naivno su poverovavali da je bolje zadovoljiti se sa obećanih 1.000 EUR. Sada ne mogu ništa da urade, osim da političare kazne na izborima. Sindikat NIS-a bi mogao da preduzme akcije u pogledu ubrzanja dobijanja akcija zato što su oni ipak neuporedivo organizovanija grupacija od ostalih građana.
Krediti: Da li će manjkavosti, koje ste naveli, uspeti da otkloni najavljena izmena Zakona o pravu na besplatne akcije koje bi trebalo da budu usvojene do kraja godine?
- Neće. Kada uđete u pogrešan voz, onda su vam sve stanice pogrešne. Izmene će popraviti nešto od tehničkih nedostataka zakona i ništa više.
Krediti: Da li će, prema vašem mišljenju, mehanizmi duštvene kontrole (to što je menadžment akcionarskih kompanija u obavezi da podnosi bilanse i izveštaje o poslovanju) da doprinesu smanjenju uticaja stranaka na proces rukovođenja u preduzećima čije će akcije biti podeljene?
- Hoće, ali neznatno. Ne postoji kod nas stručna javnost koja bi se bavila ozbiljnim analizama bilo čega, a još manje imamo medije koji bi tako nešto kontinuirano prenosili građanima.
Stručnjaci, kao i vi, upozoravaju da se radi samo o nominalnim vrednostima akcija (NIS-a na primer), te da će tek tržište pokazati koliko će ko zapravo novca dobiti. Šta vi mislite, kada će realno građani Srbije moći da računaju na obećane akcije?
- Naravno, uvek je reč o nominalnoj vrednosti. Ali ona određuje procente, a procenti su važni. Mislim, i ovo uvek valja uzeti s rezervom, da će trajniju veću vrednost akcije imati kada se završi investicioni ciklus u NIS-u u naredne tri godine. Svakako, građani ne mogu dobiti manje od iznosa koji je dobila država kada je prodavala svojih 51%, što preračunato po novoj emisiji akcija iznosi 4,8 EUR po akciji. Naime, "Gazpromneft" je u obavezi da ponudi otkup njihovoih akcija po tržišnoj ceni, ali ne manjoj od cene po kojoj je kupio akcije od države u roku 24 meseca računajući od 10. februara ove godine.
Krediti: Da li će izbor brokerske kuće ili banke koja će zastupati interese klijenata imati uticaja na kvalitet odluka akcionara?
- Kod zaposlenih to može imati značaja u smislu bržeg regaovanja na eventualni povoljni trenutak na berzi, a kod građana nema nikakvog značaja zato što su njihove akcije pojedinačno previše sitne da bi bile brzo uključivane na berzansko trgovanje. Takođe, zakon predviđa da bi posao prebacivanja sa zbirnog računa na individualne račune građana brokeri trebalo da obave besplatno u korist države. To je posao vredan 10 mil EUR i čisto sumnjam da će to neko hteti da radi za džabe.
Država na dobitku - građani na gubitku
U pojedinim izjavama zamerate državi da je to uredila tako da dobije više novčanih sredstava na račun građana i zaposlenih. Pojasnite ovakav vaš stav?
- Po propisima koji su važili pre ovog zakona, a primenjivan je u svim tenderskim prodajama, sve što u svom procentu do 15% ne bi ostvarili zaposleni išlo je u korist ostalih građana. Tako je nastao portfelj Privatizacionog registra. Po ovom zakonu sve što zaposleni ne ostvare ide u korist države. Na primeru NIS-a država je od predviđenih najviše 15% za zaposlene dobila 11,54%. Umesto da građani dobiju ovaj procenat on je ostao državi.
Mehanizam smanjenja prava zaposlenih je sledeći, opet na primeru NIS-a jer drugih primera još uvek nemamo (mada je sada gotovo izvesno da će se isti primenjivati i na EPS, Telekom i druge): Prava zaposlenih, ukupno uzevši, izračunavaju se tako što se broj ljudi pomnoži sa njihovim godinama radnog staža, pa sa 200 EUR i dobije neka apsolutna cifra. Zatim se taj iznos stavi u proporciju u odnosu na, kako zakon kaže "procenjenu tržišnu vrednost". U našem slučaju NIS je procenjen na 2,2 milijardi evra. I taj procenat za zaposlene ukupno, iznosi 3,46%. Zatim se tako utvrđeni procenat akcija koji se ukupno deli zaposlenima primeni na stvranu, realnu emisiju akcija NIS-a čija ukupna vrednost iznosi oko 900 mil EUR. Kada za zaposlene odvojite 3,46% od 900 miliona, naravno da nemate vrednosati za podelu 200 EUR po godini radnog staža nego samo 71 EUR. Da ste istu ukupnu cifru ukupne vrednosti zaposlenih stavili u proporciju prema ovih 900 miliona umesto 2,2 milijarde, zaposlenima bi pripalo preo 12%, a da ste to uporedili sa knjigovodstvenom vrednošću NIS- a zaposleni bi dobili skoro 13%. Pošto je u svim računicama država na dobitku jasno je da građani moraju biti na gubitku.
Retrospektiva...
Da podsetimo...
- Vlada je decembra 2007. usvojila Predlog zakona o podeli besplatnih akcija i po hitnom postupku ga prosledila Parlamentu na usvajanje. Tada je istaknuto da će kroz besplatne akcije građanima biti podeljeno 15% tržišne vrednosti sedam najvrednijih javnih preduzeća. Takođe, rečeno je i da će sadašnji i bivši radnici ovih preduzeća moći će da biraju između akcija od 200 EUR po godini staža i novčanog bonusa. Rok za podelu prvih akcija bio je 10. avgust ove godine. Mnogi ekonomisti su tvrdili da je suma od 1.000 evra po korisniku akcija nerealna. Za podelu besplatnih akcija, koju je Vlada predložila krajem 2007. prijavilo se bezmalo pet miliona građana.
- Prema odluci Vlade Srbije, građani bi trebalo da dobiju po pet akcija NIS-a, čija je nominalna vrednost po 500 dinara. Pravo na akcije NIS-a ima 4.798.615 građana i 21.737 zaposlenih i bivših zaposlenih u toj kompaniji. Građani će dobiti ukupno 23.993.075 akcija, a zaposleni i bivši zaposleni 6.548.892 akcije.
- Akcije ostalih pet javnih preduzeća EPS, Galenika, Jat, Aerodrom "Nikola Tesla" i Telekom, biće podeljene do polovine sledeće godine, čemu će prethoditi usvajanje Izmena i dopuna zakona o besplatnim akcijama koje bi pred poslanicima trebalo da se nađu pre kraja ove godine, što je i poslednji rok za usvajanje. Inače, aktuelni zakon o besplatnim akcijama omogućava da se akcije dele isključivo posle privatizacije preduzeća. Ali kako je "ekonomska kriza" odložila ove privatizacije neophodna je promena Zakona, kojom će se omogućiti ispunjenje obećanja Vlade datog građanima. Iako je svojevremeno državni sekretar u ministarstvu ekonomije najavio da će se Izmenama i dopunama zakona proširiti lista preduzeća čije će se akcije deliti, još nije precizirano o kojim se preduzećima radi.
Lična karta Branka Pavlovića
Advokat. Stručnjak za pravo i ekonomska kretanja. Među poslanicima u Skupštini ostao zapamćen kao čovek koji misli svojom, a ne partijskom glavom; kao zastupnik Sindikata javnih preduzeća borio se za usvajanje zakona o besplatnim akcijama za građane (200 evra po godini staža) i tim povodom sakupljeno je više od pola miliona potpisa podrške - Skupština je odugovlačila, a onda zakonski predlog nije usvojila. Potom je vlada napravila zakon "svakom po 1.000 evra". Branko je tvrdio da po ovom zakonu do kraja ove godine nema šanse da bilo ko dobije više od 50-60 evra, a ukupno ne više od 450. U narodu zapamćen kao direktor Agencije za privatizaciju koji je za tri meseca potpuno zaustavio korupciju, a onda je smenjen "jer se u tom periodu ništa nije privatizovalo"!
(Napomena: intervju je u potpunosti preuzet sa sajta www.krediti.rs)
| 
| 
