Reciklaža automobila - potrebna najefikasnija i ekološki bezopasna demontaža i razgradnja svih delova

Milan Pavlović

Pred nama je vreme u kome će se rastavljanju i demontaži automobila posvećivati gotovo ista pažnja kao njihovoj izradi. Jer, kako odmiče tranzicija tako raste važnost zbrinjavanja svega onog što više nećemo koristiti. To su osetile sve zemlje koje su već pristupile EU kada im se odlaganje otpada pojavilo kao jedna od najvećih prepreka "na putu u svet". I mi smo trenutno pred tom preprekom. Jedan od važnih segmenata te veoma široke i važne priče je propisno uklanjanje dotrajalih motornih vozila. Zrenjanin i ovdašnji Fakultet tehničkih nauka "Mihajlo Pupin" bili su nedavno domaćini skupa posvećenog toj temi, a na njemu se čula i poruka o važnosti zbrinjavanja auto-otpada.

Uvodničar i domaćin rasprave u kojoj su učestvovali i međunarodni eksperti bio je profesor dr Milan Pavlović sa zrenjaninskog fakulteta, koji je i nosilac Projekta održivog sistema reciklaže motornih vozila u Srbiji.

– Kada je reč o ovoj oblasti mi prvo treba da prilagodimo zakonodavstvo evropskim zahtevima i to je osnovni uslov koji treba da ostvarimo u pokušaju da dostignemo tamošnje visoke standarde – veli profesor za "Politiku" podsećajući na srpske specifičnosti koje se ogledaju u starosti našeg voznog parka gde je prosečni četvorotočkaš star 17 godina. Tome treba dodati da se preko naših granica već dugo uvoze polovni automobili i taj proces još uvek traje. To sve doprinosi prekomernom zagađenju životne sredine zbog povećane emisije ugljen-dioksida, ali i kroz razbacivanje otpadnih delova koji su često završavali po njivama uz vodene tokove i u celom našem okruženju.

Milan Pavlović

– Tek poslednje dve godine stanje se donekle poboljšava zbog mogućnosti lizinga i stimulisanja kupovine novih automobila kroz zamenu istrošenih vozila za nova pa se vozni park ipak postepeno podmlađuje. Mi smo prošle godine zabeležili da je u Srbiji preko 130.000 vozila odjavljeno, dok se prethodnih godina ta brojka kretala od 40.000 do 70.000, pa je reč o naglom i značajnom pomaku u kome su stari automobili zamenjeni novim - priča Pavlović.

Kod nas je, inače, registrovano devet firmi koje se bave preuzimanjem otpisanih automobila i njihovom reciklažom. U Srbiji je usvojen Zakon o upravljanju otpadima i sada treba da se donesu posebni pravilnici, odnosno podzakonski akti, za pojedine vrste otpada. Na primer, kada je reč o automobilima različiti su načini zbrinjavanja akumulatora, motornih ulja, reciklaže školjki i motora. Pravilnik za reciklažu još nije donet.

U donošenju zakona učestvuju eksperti koje angažuju nadležna ministarstva, a koji moraju da koriste iskustva razvijenih zapadnih zemalja. Bez toga nema održivog sistema uklanjanja otpada, pa ni dotrajalih vozila. Naš problem je što se u ovoj oblasti teško prilagođava osiromašena privreda, jer se sada zahtevaju mnogo rigorozniji propisi. Osnovana je i Asocijacija za reciklažu motornih vozila Srbije što bi trebalo da doprinese uvođenju više reda u ovoj oblasti. Kod nas postoji "Centar za reciklažu" u Beogradu, koji poseduje postrojenje takozvano "šreder", koje može da usitni sve komponente vozila i posebno šasije s ciljem razdvajanja raznih vrsta materijala. Pre svega gvožđa i čelika, ali pre toga treba da se otklone pomenute toksične materije koje zagađuju okolinu.

Uklanjanje ekološki sumnjivih materija, specijalnih ulja, kočione tečnosti, antifriza, žive, freona i sličnih, zahteva poseban tretman. Na mestima gde se odvajaju takvi otpadi treba da rade stručnjaci sa fakultetskom spremom, a to se do sada radilo na raznim auto-otpadima gde nije bilo adekvatnih stručnjaka. Opasne materije se neće moći prosipati već će da idu u novu preradu.

– Od 2015. u Evropi će morati 95% starog vozila da se iskoristi –ili kroz reciklažu ili će se neki delovi koristiti kao gorivo za proizvodnju energije. Unija traži i adekvatna rešenja za uklanjanje plastike – objašnjava profesor i naglašava da već danas u Evropskoj uniji svaki proizvođač, kao što zna sve elemente izgradnje automobila, mora već pre izrade vozila i da predvidi način njegove najefikasnije i ekološki bezopasne demontaže i razgradnje, pa nije teško pretpostaviti da će kupci automobila u budućnosti plaćati i troškove njegovog neškodljivog uklanjanja.

Profesor Pavlović kaže da će biti propisana jasna pravila o načinu odjavljivanja vozila u centrima koji su i sada delom ušli u taj postupak. O vozilu će se voditi računa i posle odjavljivanja sve dok se ne "rastvori" materije od kojih je sastavljen. U Nemačkoj centri za demontažu vozila pokrivaju krug čiji je radijus 50 kilometara. U Srbiji ima oko 1,4 miliona putničkih i lakih dostavnih (kombi) vozila i sada se radi na određivanju tih radijusa i za našu zemlju.

– Na osnovu broja vozila i drugih parametara može se pretpostaviti koliko se njih godišnje odjavi odnosno koliko bi trebalo tih centara za reciklažu, a da oni budu ekonomski opravdani –podvlači profesor.

Prema njegovim rečima, ulazimo u period kada će svaki polovni deo iz demontiranog vozila morati da ima svoj broj odnosno sertifikat preko koga se zna poreklo i moći ćeda se prati gde se prodaje i ugrađuje. To će sprečavati i krađe automobila. Neki sklopovi su atestirani i za njih se daje i garancija na neko vreme, bez obzira na to što je reč o korišćenim delovima.

Milan Pavlović ističe da se u reciklaži automobila ne obrću velike pare i da su zarade daleko ispod onih kod preuzimanja komunalnog otpada.

–Za zemlje u tranziciji reciklaža automobila i uspostavljanje tog celog sistema znači i velike troškove. Ali taj sistem koji egzistira u Evropi mora se uspostaviti jer je to jedan od zahteva iz Unije - veli profesor.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 23.11.09.)