Povrede koštano-zglobnih struktura ekstremiteta mogu biti :

1. prelomi ( potpuni ili nepotpuni prekidi kontinuiteta kosti )

2. iščašenja ( gubitak normalnog anatomskog odnosa zglobnih površina )

3. uganuća ( povrede ligamenata i ostalih mekih tkiva koja daju čvrstinu zglobu i ulaze u njegov sastav ) .

Prelomi mogu biti i otvoreni - sa prekidom kontinuiteta kože i zatvoreni . Kod otvorenih postoji rana sa manjim ili većim stepenom krvavljenja.

Prva pomoć kod ovih povreda se bazira na privremenoj ili transportnoj imobilizaciji povređenog dela tela i kontroli krvavljenja . Mere se sprovode na mestu udesa bez pomeranja povređenog, jer je cilj dovođenje povređenog dela tela u stanje mirovanja tokom transporta do medicinske ustanove u kojoj se obavlja definitivno lečenje . Ovakvom ( transportnom ili privremenom ) imobilizacijom se postiže smanjenje ili prestanak bola ne mestu povrede , smanjenje ili zaustavljanje krvavljenja i sto je mozda najvaznije sprecavanje daljeg povređivanje okolnih struktura ( nerava , mišića , krvnih sudova ) .

Kako prepoznati ove povrede ? Nastaju najčešće nakon pada i manifestuju se kod preloma bolom, otokom, nemogućnošću ili otezanim pokretanjem, mogućom deformacijom tog dela tela, gubitkom osetljivosti , promenom boje koze i gubitkom pulsa . Iščašenjem zgloba se gubi normalni anatomski odnos čime se javlja jak bol i deformitet pri čemu svako pokretanje pojačava bol ( najčešća su u ramenu i kolenu ) .

Uganuća se manifestuju bolom i manjim ili većim otokom . Najčešća su uganuća gležnja (gde se savetuje mirovanje sa podignutom nogom i hladnim oblogama , imobilizacija u kretanju ) i vratnog dela kičme ( nastaju najčešće trzajnom povredom, u saobraćajnim udesima ) . Postojanje sumnje na neku od ovih povreda se tretira kao da one postoje.

Kako postupiti, a ne napraviti veću štetu ? U slučaju da se Vama ili nekom u Vašoj blizini dogodi neka od nezgoda pod uslovom da je osoba svesna, proveriti već opisane znake ( bol, otok, deformitet ). Lagano proverite da li je moguće pomeranje ( da li je bolno, otežano ili potpuno nemoguće). Ako je dostupno, pozvati hitnu medicinsku pomoć, ne pomerati povređenog , zaustaviti krvavljenje ( ako je neophodno ) i utopliti ga. Tim hitne medicinske pomoći će izvršiti potrebnu imobilizaciju i transportovati povređenog do zdravstvene ustanove. U slučaju da je povređeni deo tela gornji ekstremitet, ili da je nemoguće pozvati hitnu medicinsku pomoć , privremenu imobilizaciju kao meru prve pomoći izvode osobe koje su se zatekle u blizini.

Osnovni principi imobilizacije su :

1. ne pomerati povređenog dok povreda nije imobilisana

2. zaustaviti krvavljenje ako je prisutno postavljanjem čiste gaze i jastučića od vate ili vune i sve fiksirati zavojem

3. kada je moguće imobilisati eksremitet u položaju u kome se nalazi

4. ne pokušavati repozicije zglobova

5. kod preloma uvek imobilisati dva susedna zgloba

6. kod otvorenih preloma sa vidljivim fragmentima kosti nikako ne pokušavati pomeranje i repoziciju povređenog dela tela.

Čime vršiti imobilizaciju?

Sredstvima iz prve pomoći koja su tome namenjena ( trougla marama, Kramerove šine, udlage, zavoji, Šancova kragna ) ili priručnim sredstvima ( daske , delovi odeće , kancelarijski materijal , šalovi , vrata ) .

POVREDE GORNJIH EKSTREMITETA

Princip je da se imobiliše ruka u položaju priljubljenim uz telo savijena pod uglom od 90

stepeni u lakatnom zglobu.

Imobilizacija ključne kosti

Imobilizacija podlaktice daskama

Imobilizacija podlaktice trougla maramom

Imobilizacija nadlaktice trougla maramom ili zavojem

POVREDE DONJIH EKSTREMITETA :

Noge se imobilišu u ispruženom položaju ( povređeni mora ležati na leđima ).

Imobilizacija potkolenice zdravom nogom

Imobilizacija potkolenice daskama

Imobilizacija nadkolenice daskama

Tekst pripremila :

Dr Jelena Gegić-Savić, lekar opšte medicine

Opšta bolnica Bel Medic Beograd

www.belmedic.com