(Branislav Grujić)
Odnos koji sada imamo sa Rusijom u velikoj meri prevazilazi dosadašnje ekonomske i političke relacije, a koliko će to zaista prerasti u potpunu i efikasnu ekonomsku saradnju dve zemlje zavisi od nas privrednika, ali i države.
Ovo, u razgovoru za "Novosti", kaže Branislav Grujić, kopredsednik Rusko-srpskog biznis dijaloga i predsednik "PSP Farman". On smatra da je poseta predsednika Medvedeva podsticaj srpskim privrednicima koji žele da rade u Rusiji.
- Neophodno je, međutim, formiranje nove, centralne, državno-privatne eksportne firme. Srbija, odnosno Jugoslavija, nije nikad išla direktno na rusko, odnosno sovjetsko tržište. Srpski privrednici su izvozili direktno u Nemačku, Austriju, Grčku, Italiju... Sa Rusijom je bilo, međutim, drugačije. I danas nam, dakle, treba velika izvozna kuća koja zna taj specifični "nou-hau" za Rusiju. Nešto slično nekadašnjem "Geneksu". Taj uslovno nazvani "novi Genex" trebalo bi da pomaže Fond za razvoj, Agencija za podsticaj izvoza i on bi bio servis manjim proizvođačima koji imaju kvalitetne proizvode i mogu da konkurišu na ruskom tržištu.
Da li ste ovo predložili i srpskoj vladi?
- Jesam. Preneo sam to i našim privrednicima i političarima i oni su se uglavnom pozitivno izjasnili. Tu ideju ne forsiram zbog ličnog interesa, jer se ne bavim trgovinom. Ali, vidim sa kakvim se problemima susreću naši mali proizvođači.
Kako se oni snalaze u Rusiji?
- Najveći deo njih dođe "grlom u jagode". Pokušavaju da prodaju svoj proizvod, a nisu upoznati sa elementarnim stvarima. Rusko tržište je specifično. Puno je administrativnih prepreka... Od sletanja na aerodrom do dolaska u hotel, sve je to jedan poseban sistem. Nije kompatibilan sa zapadnim načinom poslovanja, ima sasvim posebna pravila, koja moraju da se nauče.
Kako ste vi uspeli na ruskom tržištu?
- Sećam se svog prvog dolaska u Rusiju 1990. godine. Prvim utiscima bio sam potpuno šokiran. Do tada sam putovao po Zapadu, a u Rusiji je sve bilo drgačije. Imao sam, međutim, sreću da su me dočekali ljudi koji su znali posao i uputili me kako treba. Inače ne bih uspeo. I danas je tako. Kada dođete u Moskvu potreban je lokalni predstavnik ili predstavništvo koje će moći da vas dočeka, organizuje, povede... Da razumeju partnere i procene tržište. Mali proizvođači to ne mogu, za to nemaju ni vremena, jer se onda više ne bi bavili organizacijom svoje proizvodnje. I Kina ili Japan imaju centralizovana predstavništva. Velike izvozne kuće obavljaju poslove za male kompanije.
Da li srpska privreda može, naročito u uslovima krize, da se poredi sa drugim ekonomijama?
- Cela Evropa se sada ponaša kao Srbija u vreme sankcija. Na jednom biznis forumu na Bledu ovo sam dokazivao stranim sagovornicima. Oni sada u trgovini pribegavaju kompenzacijama, što mi u Srbiji odavno radimo. Čak sam im u šali rekao da dođu u "Zastavu" da vide kako će da izgleda "BMW" ako ne preduzmu neke korake. Ekonomski pokazatelji u pojedinim zemljama Evrope su pozitivni, ali moramo biti svesni da sledi drugi talas potrošačke krize. Izgubljeno je poverenje, ljudi su postali štedljiviji, a smanjenje potrošnje vodiće novom gubitku radnih mesta.
Ne zvučite kao optimista?
- Ne, nisam pesimista. Sankcije nas jesu osiromašile, uništile i ojadile, ali smo i očvrsnuli. Ja samo nisam preveliki optimista da će brzo doći do oporavka privrede. Dotakli smo dno i sada je važno da neminovne oscilacije ne budu prevelike.
Državna pomoć
Koji savet biste dali srpskoj vladi?
- Iskreno, treba priznati da, recimo, nemamo više onakvu građevinsku operativu kao nekada. Nemamo kompanije poput "Rada", "Trudbenika", "Komgrapa"...
Država treba da pomogne većim građevinskim firmama da okupe više manjih i da tako dobiju značajnije poslove. Neko može da kaže da je to povratak u državni kapitalizam, ali i mnogo jače države pomažu svojim kompanijama da lakše dođu do posla.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 03.11.09.)
| 
| 
