SA KOLIKO STRESA JE OPTEREĆENA VAŠA IGRA?
Mnogi ljudi govore da je život prepun stresnih situacija, i da ih na ovom svetunajviše nervira konstantna neizvesnost, jer se svet stalno menja, i zato štoniko od nas ne može dugoročno da se opusti posle nekog postignutog rezultata.Zapravo, celog života se takmičimo i trudimo se da ne izgubimo igru kojuigramo, što mnogima predstavlja najveći izvor stresa.
Hajde da sada zamislimo drugu situaciju. Oko nas je sve mirno, nema višetakmičenja, više nije bitno da li će neko biti bolji, više nije bitno „igratina uspeh“. Vreme prolazi i ništa se ne dešava. Nema uzbuđenja, monotonija jesvuda oko nas. Svet polako tone u beskonačan san, nema razlike između godina,vekova... Pa da li to želimo? I da li je to konačna pobeda koju priželjkujemo,ili je to dokaz da više ne igramo?
Kada god pomislite da ste previše opterećeni, da vas stres strašno pritiska, davam je on nametnut, da uslovno rečeno „nosite veliki teret“, setite se izrekekoja kaže: „najteži teret osećate onda kada nemate šta da nosite“. Ispričaćuvam jednu priču...
Čuo sam za jednog ambicioznog menadžera po imenu Aleksandar. Rođen je usiromašnom predgrađu kao deveto dete od oca rudara i bolešljive neuke majke,koja u finansijskom smislu nije mogla da pomogne porodici. Ono što je za mnogeljude bilo skromno, za njih je bilo gotovo raskoš. Ali uprkos tome, u njihovomdomu se uvek osećala neka topla atmosfera. Svi se slažu da je pileća supa kojuje spremala njegova majka, bila nešto najukusnije, iako je u njoj, istini zavolju piletine jedva i bilo. Za nekoga ko ima prevelike ambicije, kao što jeAleksandar,ova situacije nije bila ni malo povoljna. Bio je svestan činjeniceda želi mnogo više ali nije znao kako doći do toga. Godine su prolazile, anjegovo nezadovoljstvo je bilo sve veće. Njegove želje nisu nikada bile uskladu sa realnim mogućnostima. To je njemu predstavljalo još veći napor,zapravo izvor nezadovoljstva i stresa. Odlučio je da se suprotstavi stresu,tako što će učiniti sve što je u njegovoj moći, ne bi li dostigao svoje visokeciljeve. Bio je spreman da konstantno radi, uči, greši, sporo napreduje, alirešen da stigne do svog tako jako željenog cilja. Stvari su počele da semenjaju. Od običnog honorarnog prodavca, relativno brzo napreduje u hierarhijirukovođenja jedne velike korporacije. Ali, kojom brzinom je napredovao, tombrzinom se i onaj pomenuti teški stresuvećavao, zbog težine obaveza i odgovornosti koje je preuzimao. Dakle, streszbog loše materijalne situacije i velikog raskoraka između želja i mogućnostije zamenio sa još većim stresom, zbog prevelikih obaveza i odgovornosti.Međutim, Aleksandar po prirodi uporan, i ovoga puta ne odustaje, već donosiodluku da se stresu suprotstavi još žešće tako što će raditi još više i konačnozaraditi dovoljno novca da može prestatisa preteranim radom, i obezbediti sebi trajnu egzistenciju i lagodan život.Godine su prolazile a on je zaista naporno radio. Gotovo da i nije primetio periodkada je stekao ogromno materijalno bogatstvo, koje mu je omogućilo da prestanesa radom, koji ga čini tako stresnim i nervoznim. Ubrzo se to i dogodilo!Aleksandar se povlači sa svih funkcija u miran život, uveren da će konačnodobiti bitku sa stresom. Ali da li je stres stvarno nestao? Kraće vreme, kojebukvalno nije trajalo više od par dana, izuzetno mu je prijalo. Nema gužve,teških i napornih sastanaka, borbe sa konkurencijom na tržištu, previranja uokviru korporacije, nezadovoljnih klijenata, radnika sa lošim navikama,telefona i kompjutera, konstantna jurnjava za novim znanjem, i večitog pitanja,kako biti za korak ispred konkurencije? Ničeg više nema! Svuda je mir i spokoj.Dani su mirniji a istovremeno i sve više dosadni. Nervoza opet navire,nezadovoljstvo izbija na površinu, i eto ga opet onaj njegov večiti trabant uvidu stresa. Opet su se njih dvojica sreli! Stres i on, oči u oči. Ovoga puta,Aleksandar vidno iznenađen i zatečen, prokomentarisa u sebi: „zar sam se za ovoborio? Da li je ovaj mir i spokoj ono što ja zaista želim?“ Za trenutak jepomislio da je dugogodišnji rat koji vodi protiv stresa, izgubio, jer on nemaviše načina kako da ga pobedi, jer se on tako uporno vraća, bez obzira na tošta je radio i kakvo bogatstvo imao. U trenutku tog očaja, setio se one majčinepileće supe koju su svi voleli na njega je tako nervirala. Osetio je da mu samota supa može pomoći, jer je ona trenutno nešto najlepše čega se seća u životu.E da mu je bar jedna porcija te skromne pileće supe, u kojoj je jedva bilo piletine.Tada oseti veliku prazninu, jer postade svestan da njegove majke već duže vremenema. Davno je umrla, a on od silnih obaveza nije ni stigao da je propisnoožali. Sada bi ceo svoj život, i bogatstvo koje je stekao, menjao upravo za tupileću supu i dane kada su oni u svom skromnom domu živeli teško ali na nekinačin spokojno. Da li je sada vreme za kajanje i novi stres? Par trenutakakasnije njegove misli ispuni nekavedrina. Odjednom, kao da mu bi jasno zašto se sve ono dešavalo predhodnihgodina. Odgovor je tu! On je pokušao da pobegne od stresa, a stres je bio unjemu: „otkrio sam protivnika, to sam ja sam! Ja stresu dajem na značaju, on jeposledica moje percepcije, mojih misli.“
Kako vam se čini ova priča? Možda neki prepoznaju sebe. A šta je zapravo stres?
Većina ljudi stres doživljava kao nešto što se ne može izbeći kao sastavnielement svakog uspeha, karijere, braka, veze i života uopšte, kao surovustvarnost koja nas okružuje. Neki stres nazivaju „kugom“ 21-og veka. Teoretski,svaki stres uključuje sledeća trifaktora:
1. STRESOR – svaki događaj ili samoodređena okolnost uopšte, koja izaziva stres.
2. POJEDINAC – svaki čovek sa svojimspecifičnostima ima različitu percepciju ili doživljaj određenih događaja, pa samim tim i različite reakcije naisti.
3. REAKCIJA – odgovor pojedinca krozrazličito reagovanje u fizičkom i psihološkom smislu.
Većina nas reč– stres, koristimo kao dominantan razlog za sve ono što ne valja u našimživotima, odnosno kao moguće opravdanje za mnoge naše neuspehe. Ali ako uspemoda shvatimo odakle dolazi i u kakvoj tesnoj vezi je sa našim mislima, ondaimamo mogućnost da ga otklonimo, uprkos situaciji u kojoj se nalazimo. Zapravo,možemo konstatovati da je stres društveno prihvatljiv vid mentalne bolesti,koji kao takav može biti eliminisan, kada shvatimo da dolazi iz naših umova.Intezitet stresa se značajno uvećava sa većim intezitetom naših negativnihmisli.
Velika nevolja sa stresom je činjenica da ga ogromna većina, doživljava kaoodređeni mehanizam koji ne potiče od njih, već je od spolja usmeren ka njima.E, tu je zamka u koju upadaju i postaju njegove potencijalne žrtve. Onipokušavaju da se tada „bore“ sa svojim okruženjem i sa mnogim stvarima na kojene mogu ni u snu uticati, i na taj način stupaju u beskonačnu borbu koja ihfrustrira i kao rezultat daje još veći stres, umesto da na stres gledaju kao nanešto što u realnosti ne postoji, već egzistira samo u njihovim mislima.
Dokle god budemo obraćali veliku pažnju na svoje negativne misli, mi ćemo bitiizloženi stresu. Da bismo se rasteretili stresa, prvo što moramo da uradimo,jeste da shvatimo da je on samo naša percepcija određenih događaja, a ne neštošto je sastavni deo i glavna karakteristika tog događaja.
Stres zapravo možemo definisati kao nezdravo psihološko funkcionisanje, i našodgovor bi morao biti izražen u vidu smirenosti, nepaničenja i odsustvasamosažaljenja. Odnosno, moramo posmatrati situaciju čistog uma, krajnjeobjektivno i korišćenjem raspoloživih činjenica, doneti racionalnu i realnuodluku. To bi onda predstavljalo naše zdravo psihološko funkcionisanje. Makoliko bilo apsurdno, možemo reći da stres može imati isvoju pozitivnu stranu,jer nas upozorava da se udaljavamo od normalnog psihičkog stanja, odnosnostanja sreće, kojem svi mi težimo.
I na kraju, možemo reći da se javljaju dve vrste stresa koje imaju suprotnoemocionalno značenje:
1. EUSTRES – nastaje kao rezultat pozitivnog doživljaja
2. DISTRES – nastaje kao posledica neprijatnog doživljaja
PREPORUKA:
Ako uspemo da ne dozvolimo svojim negativnim mislima da dominiraju našim umom,postaćemo produktivniji i efikasniji u svim sferama posla i života uopšte.Pokušajmo da stres shvatimo kao nešto što je u nama, a ne kao nešto što nam jenametnuto, jer samo se tada protiv njega možemo boriti. Pored toga što namzagorčava život, stres i puno košta. Procenjuje se da u Velikoj Britaniji onodnese čak 10% društvenog bruto dohotka a u SAD-u preko milijardu dolara svakegodine. Zato, kada god osetite stres, setite se da vas od zadovoljstva delisamo jedna misao. Kako ćemo se osećati, zavisi od naših misli a ne od okolnostiu kojima se nalazimo.
„Kontrolišite vaš stres, ili će onkontrolisati vas“ – D.R.Gilbert
Autor teksta je DragišaRistovski, osnivač i direktor D.R.Gilbert Centra, centra poslovnih veština,koji organizuje seminar „Efikasnoupravljanje vremenom i stresom“ 07.11.2009.god u svojim prostorijama.Možete iskoristiti jesenji popust od 40% i učestvovati na ovom seminaru za svega6594,00 din.
| 
| 
