Korisničko ime
Lozinka
Ostanite prijavljeni
O nama Klijenti Partneri Marketing Kontakt Login | Registracija
Petak, 31. oktobar 2014.
Vremenska prognozaVremeBeograd11°C
 
Sa koliko stresa je opterećena vaša igra?
Utorak, 27. 10. 2009.|15:24 | Izvor: eKapija

Mnogi ljudi govore da je život prepun stresnih situacija, i da ih na ovom svetu najviše nervira konstantna neizvesnost, jer se svet stalno menja, i zato što niko od nas ne može dugoročno da se opusti posle nekog postignutog rezultata. Zapravo, celog života se takmičimo i trudimo se da ne izgubimo igru koju igramo, što mnogima predstavlja najveći izvor stresa.

Hajde da sada zamislimo drugu situaciju. Oko nas je sve mirno, nema više takmičenja, više nije bitno da li će neko biti bolji, više nije bitno "igrati na uspeh“. Vreme prolazi i ništa se ne dešava. Nema uzbuđenja, monotonija je svuda oko nas. Svet polako tone u beskonačan san, nema razlike između godina, vekova... Pa da li to želimo? I da li je to konačna pobeda koju priželjkujemo, ili je to dokaz da više ne igramo?

Kada god pomislite da ste previše opterećeni, da vas stres strašno pritiska, da vam je on nametnut, da uslovno rečeno "nosite veliki teret“, setite se izreke koja kaže: "najteži teret osećate onda kada nemate šta da nosite“. Ispričaću vam jednu priču...

Čuo sam za jednog ambicioznog menadžera po imenu Aleksandar. Rođen je u siromašnom predgrađu kao deveto dete od oca rudara i bolešljive neuke majke, koja u finansijskom smislu nije mogla da pomogne porodici. Ono što je za mnoge ljude bilo skromno, za njih je bilo gotovo raskoš. Ali uprkos tome, u njihovom domu se uvek osećala neka topla atmosfera. Svi se slažu da je pileća supa koju je spremala njegova majka, bila nešto najukusnije, iako je u njoj, istini za volju piletine jedva i bilo. Za nekoga ko ima prevelike ambicije, kao što je Aleksandar,ova situacije nije bila ni malo povoljna. Bio je svestan činjenice da želi mnogo više ali nije znao kako doći do toga.

Godine su prolazile, a njegovo nezadovoljstvo je bilo sve veće. Njegove želje nisu nikada bile u skladu sa realnim mogućnostima. To je njemu predstavljalo još veći napor, zapravo izvor nezadovoljstva i stresa. Odlučio je da se suprotstavi stresu, tako što će učiniti sve što je u njegovoj moći, ne bi li dostigao svoje visoke ciljeve. Bio je spreman da konstantno radi, uči, greši, sporo napreduje, ali rešen da stigne do svog tako jako željenog cilja. Stvari su počele da se menjaju. Od običnog honorarnog prodavca, relativno brzo napreduje u hierarhiji rukovođenja jedne velike korporacije. Ali, kojom brzinom je napredovao, tom brzinom se i onaj pomenuti teški stres uvećavao, zbog težine obaveza i odgovornosti koje je preuzimao.

Dakle, stres zbog loše materijalne situacije i velikog raskoraka između želja i mogućnosti je zamenio sa još većim stresom, zbog prevelikih obaveza i odgovornosti. Međutim, Aleksandar po prirodi uporan, i ovoga puta ne odustaje, već donosi odluku da se stresu suprotstavi još žešće tako što će raditi još više i konačno zaraditi dovoljno novca da može prestati sa preteranim radom, i obezbediti sebi trajnu egzistenciju i lagodan život. Godine su prolazile a on je zaista naporno radio. Gotovo da i nije primetio period kada je stekao ogromno materijalno bogatstvo, koje mu je omogućilo da prestane sa radom, koji ga čini tako stresnim i nervoznim. Ubrzo se to i dogodilo!

Aleksandar se povlači sa svih funkcija u miran život, uveren da će konačno dobiti bitku sa stresom. Ali da li je stres stvarno nestao? Kraće vreme, koje bukvalno nije trajalo više od par dana, izuzetno mu je prijalo. Nema gužve, teških i napornih sastanaka, borbe sa konkurencijom na tržištu, previranja u okviru korporacije, nezadovoljnih klijenata, radnika sa lošim navikama, telefona i kompjutera, konstantna jurnjava za novim znanjem, i večitog pitanja, kako biti za korak ispred konkurencije? Ničeg više nema! Svuda je mir i spokoj. Dani su mirniji a istovremeno i sve više dosadni. Nervoza opet navire, nezadovoljstvo izbija na površinu, i eto ga opet onaj njegov večiti trabant u vidu stresa. Opet su se njih dvojica sreli! Stres i on, oči u oči. Ovoga puta, Aleksandar vidno iznenađen i zatečen, prokomentarisa u sebi: "zar sam se za ovo borio? Da li je ovaj mir i spokoj ono što ja zaista želim?“

Za trenutak je pomislio da je dugogodišnji rat koji vodi protiv stresa, izgubio, jer on nema više načina kako da ga pobedi, jer se on tako uporno vraća, bez obzira na to šta je radio i kakvo bogatstvo imao. U trenutku tog očaja, setio se one majčine pileće supe koju su svi voleli na njega je tako nervirala. Osetio je da mu samo ta supa može pomoći, jer je ona trenutno nešto najlepše čega se seća u životu. E da mu je bar jedna porcija te skromne pileće supe, u kojoj je jedva bilo piletine. Tada oseti veliku prazninu, jer postade svestan da njegove majke već duže vreme nema. Davno je umrla, a on od silnih obaveza nije ni stigao da je propisno ožali. Sada bi ceo svoj život, i bogatstvo koje je stekao, menjao upravo za tu pileću supu i dane kada su oni u svom skromnom domu živeli teško ali na neki način spokojno.

Da li je sada vreme za kajanje i novi stres? Par trenutaka kasnije njegove misli ispuni neka vedrina. Odjednom, kao da mu bi jasno zašto se sve ono dešavalo predhodnih godina. Odgovor je tu! On je pokušao da pobegne od stresa, a stres je bio u njemu: "otkrio sam protivnika, to sam ja sam! Ja stresu dajem na značaju, on je posledica moje percepcije, mojih misli.“

Kako vam se čini ova priča? Možda neki prepoznaju sebe. A šta je zapravo stres?

Većina ljudi stres doživljava kao nešto što se ne može izbeći kao sastavni element svakog uspeha, karijere, braka, veze i života uopšte, kao surovu stvarnost koja nas okružuje. Neki stres nazivaju "kugom“ 21-og veka.

Teoretski, svaki stres uključuje sledeća tri faktora:

  • STRESOR – svaki događaj ili samo određena okolnost uopšte, koja izaziva stres.
  • POJEDINAC – svaki čovek sa svojim specifičnostima ima različitu percepciju ili doživljaj određenih događaja, pa samim tim i različite reakcije na isti.
  • REAKCIJA – odgovor pojedinca kroz različito reagovanje u fizičkom i psihološkom smislu.

    Većina nas reč – stres, koristimo kao dominantan razlog za sve ono što ne valja u našim životima, odnosno kao moguće opravdanje za mnoge naše neuspehe. Ali ako uspemo da shvatimo odakle dolazi i u kakvoj tesnoj vezi je sa našim mislima, onda imamo mogućnost da ga otklonimo, uprkos situaciji u kojoj se nalazimo. Zapravo, možemo konstatovati da je stres društveno prihvatljiv vid mentalne bolesti, koji kao takav može biti eliminisan, kada shvatimo da dolazi iz naših umova. Intezitet stresa se značajno uvećava sa većim intezitetom naših negativnih misli.

    Velika nevolja sa stresom je činjenica da ga ogromna većina, doživljava kao određeni mehanizam koji ne potiče od njih, već je od spolja usmeren ka njima. E, tu je zamka u koju upadaju i postaju njegove potencijalne žrtve. Oni pokušavaju da se tada "bore“ sa svojim okruženjem i sa mnogim stvarima na koje ne mogu ni u snu uticati, i na taj način stupaju u beskonačnu borbu koja ih frustrira i kao rezultat daje još veći stres, umesto da na stres gledaju kao na nešto što u realnosti ne postoji, već egzistira samo u njihovim mislima.

    Dokle god budemo obraćali veliku pažnju na svoje negativne misli, mi ćemo biti izloženi stresu. Da bismo se rasteretili stresa, prvo što moramo da uradimo, jeste da shvatimo da je on samo naša percepcija određenih događaja, a ne nešto što je sastavni deo i glavna karakteristika tog događaja.

    Stres zapravo možemo definisati kao nezdravo psihološko funkcionisanje, i naš odgovor bi morao biti izražen u vidu smirenosti, nepaničenja i odsustva samosažaljenja. Odnosno, moramo posmatrati situaciju čistog uma, krajnje objektivno i korišćenjem raspoloživih činjenica, doneti racionalnu i realnu odluku. To bi onda predstavljalo naše zdravo psihološko funkcionisanje. Ma koliko bilo apsurdno, možemo reći da stres može imati isvoju pozitivnu stranu, jer nas upozorava da se udaljavamo od normalnog psihičkog stanja, odnosno stanja sreće, kojem svi mi težimo.

    I na kraju, možemo reći da se javljaju dve vrste stresa koje imaju suprotno emocionalno značenje:

    1. EUSTRES – nastaje kao rezultat pozitivnog doživljaja

    2. DISTRES – nastaje kao posledica neprijatnog doživljaja

    PREPORUKA:

    Ako uspemo da ne dozvolimo svojim negativnim mislima da dominiraju našim umom, postaćemo produktivniji i efikasniji u svim sferama posla i života uopšte. Pokušajmo da stres shvatimo kao nešto što je u nama, a ne kao nešto što nam je nametnuto, jer samo se tada protiv njega možemo boriti. Pored toga što nam zagorčava život, stres i puno košta. Procenjuje se da u Velikoj Britaniji on odnese čak 10% društvenog bruto dohotka a u SAD-u preko milijardu dolara svake godine. Zato, kada god osetite stres, setite se da vas od zadovoljstva deli samo jedna misao. Kako ćemo se osećati, zavisi od naših misli a ne od okolnosti u kojima se nalazimo.

    v "Kontrolišite vaš stres, ili će on kontrolisati vas“ – D.R.Gilbert



    Autor teksta je Dragiša Ristovski, osnivač i direktor D.R.Gilbert Centra, centra poslovnih veština, koji organizuje seminar "Efikasno upravljanje vremenom i stresom“ 07.11.2009.god u svojim prostorijama. Možete iskoristiti jesenji popust od 40% i učestvovati na ovom seminaru za svega 6594,00 din.

  • Dokumenti sa sličnom temom
    10. 10. 2014.
    Peta generacija Akademije Komercijalne Komunikacije (Akademija prodajnih i pregovaračkih veština), Beograd, 25. oktobar 2014. godine - D.R. GILBERT CENTAR GROUP doo Beograd
    18. 08. 2014.
    Akademija komercijalne komunikacije počinje 25. oktobra
    28. 07. 2014.
    Seminar: Indirektni kanali prodaje i razvoj poslovanja, Beograd, 26. septembar 2014. godine - D.R. GILBERT CENTAR GROUP doo Beograd
    28. 07. 2014.
    Seminar: Liderske veštine, Beograd, 17. septembar 2014. godine - D.R. GILBERT CENTAR GROUP doo Beograd
    Pogledajte i druge dokumente u rubrici Poslovni saveti / Tips and tricks
    Više informacija o firmama
    D.R. GILBERT CENTAR GROUP doo Beograd
    Nađite druge dokumente u kojima se pominje
    stres
    Efikasno upravljanje vremenom
    Društvene mreže:
     
     
     
    Naslovna
    Poslovne vesti
    Sedam dana
    Na današnji dan
    (Ne)ostvarilo se
    Galerije
    Tenderi
    Objavljeni tenderi
    Pobednici tendera
    Ko pobeđuje na tenderima?
    Zakonska regulativa
    Oglasite Vaš tender
    Objavljeni tenderi - BiH
    Nekretnine & gradnja
    Vesti
    Projekti
    Investirati u nekretnine?
    Beogradske urbanističke priče
    Ponuda nekretnina
    Potražnja nekretnina
    Ponuda lokacija
    Javni uvidi planova
    Imovina u stečaju/likvidaciji
    Ko je ko
    U Srbiji
    U privredi i politici
    U kulturi, sportu i zabavi
    U žiži
    Intervjui
    Najpopularniji - vremeplov
    Događaji
    Svi Događaji
    Svi Današnji događaji
    Sajmovi i izložbe
    Konferencije
    Seminari i radionice
    Poslovni saveti & Ideje
    Poslovni saveti
    Dobre ideje
    Korak ispred
    Lične finansije
    Posle posla
    Sve priče
    Turizam&Gastro
    Sportske priče
    Kultura
    Najgledaniji filmovi
    Filmske priče
    Najčitanije knjige
    Lek za dušu
    Vremeplov
    © 2005 - 2014, eKapija. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja i autorska prava Izjava o podršci zaštiti autorskih prava