Atomska banja Gornja Trepča teži rekordu iz osamdesetih - prvi uspešni primer privatizacije u banjskom sektoru Srbije

Atomska banja Gornja Trepča, prvi put posle dve decenije, ponovo radi 365 dana u godini, a do kraja 2009. nju će posetiti skoro 12.000 pacijenata, što je 20% više nego lane. Maksimalni broj gostiju zabeležen je davne 1988. godine kada je u ovoj instituciji zbog neuroloških i reumatskih problema pomoć potražilo čak 18.000 pacijenata.

Međutim, ubrzo posle toga, banja je zbog prilika u našoj zemlji počela da posluje sve gore, a situacija se popravila tek nakon privatizacije u septembru 2008. godine. Novi vlasnik je do današnjeg dana u rekonstrukciju banje uložio više od 120 miliona dinara, smeštajni kapaciteti su 169 postelja, a broj zaposlenih povećan je sa 53 na 90. Značaj stacionara u severnom delu čačanske klisure potvrđen je i Prizmom za novi kvalitet u turizmu koji je Banja dobila na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu.

- "Oživljavanje" banje stvorilo je uslove za dobijanje statusa specijalne bolnice, što je i potvrđeno rešenjem Ministarstva zdravlja i Agencije za privatizaciju, a do preregistracije ostao je samo još odgovor sudstva - kaže na početku razgovora za "eKapiju" Zoran Kaplanović, podsećajući da je banja u Gornjoj Trepči za lečenje reumatskih i neuroloških bolesti jedinstvena u svetu po sastavu vode, a jedina slična nalazi se u Japanu.

Kako je objasnio Kaplanović, status specijalne bolnice omogućiće rehabilitaciju osiguranika preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje koji trenutno nemaju finansijkih mogućnosti za lečenje u ovoj banji. Prema njegovim rečima, oko 90% posetilaca je iz naše zemlje dok su ostali pacijenti iz bivših jugoslovenskih republika i inostranstva.

- Trenutno pregovaramo sa dve značajne zdravstvene institucije u našoj zemlji zadužene za rehabilitaciju i neurologiju o izradi kliničkih studija koje će naučno ispratiti efikasnost banjske lekovite vode. U toku je, saglasno zakonskoj obavezi, izrada elaborata o hemijskim i kvalitativnim potencijalima vode, ali i njenim rezervama. Sve to pokazuje ozbiljne namere novog vlasnika koji želi da od banje napravi najznačajniju insituciju te vrste u okruženju.

Za rekonstrukciju izdvojeno 120 miliona dinara

Kaplanović je naglasio da je uslov privatizacije bilo ulaganje 6,2 miliona dinara, ali da je investirano neuporedivo više. Odmah po promeni vlasničke strukture počela je rekonstrukcija stacionara koji je bio zatvoren tri meseca, koliko su trajali radovi.

- Sve je kompletno novo. Skoncentrisali smo se na dupliranje određenih terapijskih protokola kao što su kapaciteti za elektroterapiju, sadržaji za balnu terapiju povećani za 40%, kroz nabavku novih kada za hidromasažu i kupanje. Racionalizovali smo smeštajne kapacitete, tako da smo broj ležaja smanjili sa 179 na 165. Stvorili smo takve uslove da gosti na jednom mestu mogu da dobiju celokupan tretman, odnosno imaju sve fizikalne, elektro i balne terapije. Najbolja potrvda kvaliteta je povratak gostiju, što u brojkama iznosi i do 80%.

U banju su nakon privatizacije uvedeni i dopunski sadržaji, kao što je organizovan obilazak Ovčarsko-Kablarske klisure i obližnjih manastira.

- Trudimo se da uspostavimo bolju komunikaciju ne samo sa svojim gostima već i sa celim Čačkom, zato smo u im u sklopu banje omogućili wellness, fitnes i naticelulit programe.

U saradnji sa Ministarstvom ekonomije trenutno se privode kraju radovi na prvoj od tri staze koje će biti u okviru kompleksa. Jedna staza biće duga 1.250 urađena po svim evropskim standardima, ići će kroz šumu, imaće mesta za odmor i biće posuta piljevinom. Druge dve će biti iznad stacionara.

- Staze će biti dostupne svima, jer treba napomenuti da u Atomskoj banji ima više od 2.000 kreveta u privatnom smeštaju, a svi ti gosti koriste naše usluge. Mora se raditi na povećanju smeštajnih kapaciteta.

Atomska banja Gornja Trepča, kaže sagovornik "eKapije", ima jedinstveni pristup u lečenju i rehabilitaciji i to je izdvaja od ostalih sličnih mesta, koja su uglavnom više okrenuta ka razvijanju turističkih potencijala.

- Siguran sam da se možemo porediti sa banjam na zapadu, a to potvrđuju i naši gosti iz inostranstva. Ono u čemu smo sigurno bolji je kvalitet usluge, odnosno prisniji odnos prema pacijentima i naravno, lekovita moć vode. Ne treba zanemariti ni cenu, a poslovna odluka mendžmenta bila je da one ostanu iste kao prošle godine i mislim da smo među najpovoljnijima u Srbiji.

U toku iduće godine u Atomsku banju trebalo bi da organizovano dolazie gosti iz Italije, Grčke, Rusije i Engleske u okviru zdravstvenog turizma jer se, prema rečima generalnog direktora, pregovori uspešno privode kraju.

Specifičnost banje je što pacijenti sa kardiovaskularnim oboljenjima mogu bez posledica koristiti sve medicinske tretmane - poboljšanje ili kompenzacija postojećih oštećenja primenom specifičnih metoda - kineziterapija, fizioterapija, hidroterapija, kao i korišćenje prirodnih činilaca kod pacijenata).

Specifičnosti vode u Atomskoj banji

Termomineralni izvori Trepčanske banje spadaju u najbolje proučavane u našoj zemlji, a prvo ispitivanje fizičko-hemijskih svojstava vode izvršeno je davne 1904. godine. Mineralni izvori Trepčanske banje vezani su za duboku rasednu liniju i javljaju se u dužini od nepunih 100 metara, na desnoj obali klisuraste doline Besnog potoka, u podnožju šumovitih ogranaka planina Vujna i Bukovika.

Izvori su dosta jaki i po sastavu vrlo slični. Temperatura vode je 29,8°C.

Voda Atomske banje Gornja Trepča je slabo alkalna, hidrokarbonatna, oligo mineralna, akratoterma. Zbog svojih specifičnih fizičkih i hemijskih karakteristika mineralne vode, koje su ispitane na teritoriji Gornje Trepče, mogu se koristiti za medicinsku rehabilitaciju obolelih od neuroloških i reumatskih bolesti.

- Svaka voda koja ima taj kvalitet može da se flašira. Nećemo tu vodu flaširati kao običnu vodu već ćemo, kad za to dođe vreme raditi kliničke studije o efektu njenog konzumiranja- objašnjava Kaplanović.

Velika komparativna prednost Gornje Trepče je što mali broj termomineralnih izvora u Srbiji ima radioaktivna svojstva, a to je presudno za dalji razvoj banje.