Prestonica okovana olovom

Zemljište duž prometnih saobraćajnica, parkovi poput Akademskog i pojedine rekreativne površine u prestonici drastično su zagađeni, pre svega olovom, ali i niklom, cinkom, bakrom, kalijumom, arsenom... I u izletištu kod Hajdučke česme na Košutnjaku, prema najnovijim ispitivanjima zemljišta koje je uradio Gradski zavod za javno zdravlje, zabeležena je znatno veća zagađenost olovom.

Stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine podsećaju da je dozvoljena doza ovog metala u zemljištu sto miligrama po kilogramu. U 27% uzoraka uzetih sa dubine od deset centimetara i 17% uzoraka sa dubine od pola metra nađena vrednost olova znatno je veća od maksimalno dozvoljene koncentracije. Laboratorijska ispitivanja su sprovedena na 30 lokaliteta na teritoriji grada u dubini zemljišta od deset do 50 centimetara.

– U devet uzoraka zemljišta iz parkova i rekreativnih površina registrovana je povećana koncentracija ovog metala koja se kretalaod 113 do 3.000 miligrama po kilogramu. Najveće količine zabeležene su ipak kod najprometnijih saobraćajnica – ispod Brankovog i starog Železničkog mosta i "Gazele". U ovim delovima vrednosti se kreću od 281 do 451 miligrama po kilogramu zemljišta – ističe mr Dragana Vidojević, savetnica za kvalitet zemljišta u Agenciji za zaštitu životne sredine. Stručnjaci napominju da je i u sanitarnoj zoni zaštite, kod izvorišta "Beogradskog vodovoda", na pet lokaliteta povećana koncentracija olova u uzorku zemljišta u Novom Beogradu – kod reni bunara broj četiri.

U "Beogradskom vodovodu", međutim, podsećaju da se, otkako se obavljaju sanitarne analize kvaliteta pijaće vode, nije desilo da dragocena tečnost bude zagađena olovom niti bilo kojom toksičnom materijom.

– Olovo ne može da dopre do vode u reni bunaru jer je dubina okna 25 metara – ističe Radoslav Babić, direktor sektora sanitarne kontrole "Vodovoda".

Prisustvo veće količine olova, naročito u parkovima, može da ima negativan efekat i na decu, pogotovo zbog njihovog čestog kontakta sa zemljištem u igri.

Lekari iz Službe higijene i zaštite životne sredine pri Gradskom zavodu za javno zdravlje napominju da olovo nije kancerogena, već toksična materija.

Zemljište, deca i zdravlje

Beograd će se naredne godine naći među deset evropskih gradova koji će učestvovati u projektu "Urbana geohemija u Evropi – zemljište, deca i zdravlje". Reč je o ispitivanju kvaliteta zemljišta u urbanoj zoni na 500 lokaliteta na dubini od deset centimetara. Evropski geološki savez finansiraće analizu uzoraka zemljišta iz parkova, rekreativnih i poljoprivrednih površina, prostora za igru u vrtićima...

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 20.10.09.)