Nelikvidnost:stvarni problem ili dobar izgovor? - održan okrugli sto u organizaciji Srpske asocijacije menadžera

Vladimir Čupić, Slobodan Vučićević, Mirko Cvetković, Boris Begović, Radovan Jelašić, Draginja Đurić, Dragoljub Vukadinović

Nelikvidnost je jedan od gorućih problema sa kojim se susreću srpska preduzeća. Suočeni sa recesijom, uprkos vladinom paketu mera za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize, srpska preduzeća su sve manje sposobna da izmiruju sve svoje dospele obaveze u dogledno vreme, bez kašnjenja, a evidentna nelikvidnost je prepreka na putu do povoljnih bankarskih kredita.

Bankarski sektor u Srbiji jedini nije imao problem sa likvidnošću, a sve češće su optužbe, da te finansijske institucije višak novca plasiraju u "repo hartije" Narodne banke ili u kupovinu trezorskih zapisa, dok je ponuda kredita sve manja, a pozajmica sve skuplja.

Draginja Đurić

Predsednica Izvršnog odbora Intesa banke Draginja Đurić je na okruglom stolu "Nelikvidnost: stvarni problem ili dobar izgovor", koji je danas (8. oktobar 2009. godine) održan u hotelu Hyatt, rekla da je investiciona aktivnost privrede zamrla i da firme uglavnom uzimaju kredite za likvidnost.

Govoreći o kamatnim stopama, ona je naglasila da na visinu pozajmice u velikom delu utiče i rizik države, jer kada uslovi u državi budu bolji i kamate će biti manje.

- Kada se napravi dobar pravni i ekonomski ambijent rizik države će biti manji, a samim tim i kamate – navela je ona.

Naplata potraživanja je veliki problem, izjavila je Đurić i predložila da se svim pravnim licima propiše obaveza da u određenom roku izmire svoje obaveze, tako bi se stvorila finansijska disciplina i to bi poboljšalo likvidnost preduzeća.

- Država bi trebalo da pojača poreski nadzor jer banke ne treba da preuzimaju posao državnih organa i da kontrolišu ko plaća poreze - objasnila je Đurić povodom predloga da banke ne dozvole da preduzeća isplaćuju plate ako istovremeno ne uplate poreze i doprinose.

Vladimir Čupić

Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hipo Alpe banke se složio sa Draginjom Đurić da rizik države utiče na visinu kamatnih stopa.

- Na cenu utiče cena kapitala, likvidnost i "koliko košta zemlja". Na to je potrebno dodati rizik klijenta, dodatne troškove, kao i zaradu banke – naveo je on i naglasio da na visinu kamate utiču i makroekonomske i mikroekonomske prilike u zemlji i svetu.

Iako ukupna kamatna stopa nije promenjena i iznosi oko 7-8%, kako kaže Čupić, diskutabilna je izjava "da su krediti sada skupi".

Čupić je naveo da je naplata potraživanja od preduzeća koja su u stečaju oko 15% do 20%, što je izuzetno nisko u poređenju sa primerima na Zapadu gde se naplata kreće između 60% i 80%.

Država kao (najveći) dužnik

Kako je rečeno na danjašnjem (8. oktobar 2009. godine) okruglom stolu u organizaciji Srpske asocijacije menadžera, privrednici od države očekuju da uredno izmiruje svoje obaveze, reformiše javna preduzeća, efikasnije sprečava sivu ekonomiju, skrati rokove za izmirenje dugova i onemogući dužnike da otvaraju nove firme.

Slobodan Vučićević

Predsednik SAM i kompanije "Droga Kolinska" Slobodan Vučićević je upozorio da jedan broj privrednika lažnim računima svoje firme proglašava nelikvidnim i sprema ih za stečaj, a istovremeno otvara nove firme, voze skupe automobile i grade luksuzne zgrade.

- Država mora da detaljno pregleda račune tih firmi i uđe u tokove njihovog novca, kako bi se sprečio dodatni udar na likvidnost privrede - rekao je Vučićević.

On je naglasio da je za stabilno poslovanje kompanija neophodan stabilan devizni kurs, navodeći da je devalvacija domaće valute od 25% prethodnih meseci doprinela porastu nelikvidnosti preduzeća.

Guverner Narodne banke Srbije Radovana Jelašić je na tu konstataciju odgovorio da je devizni kurs odraz svega što se dešava u zemlji, i da održavanje njegove stabilnosti ima svoju cenu koju neko mora da plati.

Dragoljub Vukadinović

Predsednik kompanije "Metalac" iz Gornjeg Milanovca Dragoljub Vukadinović je imao zamerku da Vlada najviše brine za firme koje ne rade jer nemaju tržište, odgovarajuću tehnologiju, sposoban menadžment i čije su obaveze mnogo veće od kapitala.

- Država može da pomogne privredi tako što će investirati u profitabilne grane, kao što su putna infrastruktura, elektoprivreda, telekomunikacije i poljoprivreda - predložio je Vukadinović.

Premijer Srbije Mirko Cvetković je rekao da se država zadužuje u inostranstvu da bi ulagala u infrastrukturne projekte i najavio je da će uskoro biti objavljen tender za drugog operatera fiksne telefonije.

Predstojeća reforma javnog sektora, prema njegovim rečima, neće ići na teret privrede, već će privreda, kao i građani, na srednji i duži rok od nje imati veliku korist.

- Javni dug zemlje nije značajno povećan, kako to neki tvrde - istakao je Cvetković i naveo da država ima devizne rezerve koje su sklonjenje "sa strane", pre svega od prodaje "Naftne industrije Srbije", a neće otplaćivati dug Kosova prema Svetskoj banci od 500 mil USD.

Država doprinosi povećanju likvidnosti privrede

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da je država dala značajan doprinos povećanju likvidnosti privrede u vreme ekonomske krize i da će to činiti i ubuduće.

Cvetković je rekao da su neopravdane optužbe da je država, pogotovo preko svojih javnih preduzeća, bila generator nelikvidnosti privrede.

On je naveo podatak da su potraživanja Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa od sredine prošle godine do sada uvek značajno bila veća od obaveza tih javnih preduzeća prema dobavljačima.

Budžetski deficit je pokazatelj, prema rečima Cvetkovića, da je država ispunjavala svoje obaveze i više nego što je za to imala mogućnosti na osnovu prikupljenih sredstava, pokušavajući na taj način da poveća likvidnost privrede.

On je rekao da je monetarna politika imala veći prostor da utiče na povećanje likvidnosti preduzeća, jer je u proteklom periodu inflacija imala mali ili skoro nikakav rast, a devizni kurs je bio stabilan.

Prodajom državnih zapisa, država takođe povećava likvidnost privrede, istakao je Cvetković, dodajući da se prodajom hartija Narodne banke Srbije povlači novac iz opticaja, kako bi se održala stabilnost deviznog kursa i sprečio rast cena.

On je naveo podatak da je sredinom prošle godine prodajom repo hartija NBS bilo povučeno 209 milijardi dinara, a sredinom ove godine 109 milijardi dinara, dok je trenutno prodajom državnih zapisa prikupljeno 80 milijardi dinara, a taj novac je, prema rečima Cvetkovića, plasiran privredi, kako bi se povećala njena likvidnost.

Prelivanje očigledne likvidnosti banka u realni sektor, odnosno u privredu, kako je naglasio premijer, obavljeno je obezbeđivanjem novca iz budžeta za subvencionisanje kamata na bankarske kredite za privredu i kupovinu robe domaćih proizvođača.

Izmene zakona o platnom prometu

Radovan Jelašić

Narodna banka Srbije (NBS) planira da tokom ovog meseca sa Vladom Srbije razmotri mogućnosti izmena zakona o platnom prometu, izjavio je danas guverner NBS Radovan Jelašić.

On je rekao da je plan da se tim izmenama uspostavi javni registar menica i ovlašćenja, što bi omogućilo učestvovanje u prinudnoj naplati dugovanja preduzeća.

- Predlog je da se u naplati koriste menice sa određenom vrednosti i da se prinudna naplata vrši jednom dnevno srazmerno visini potraživanja poverilaca - rekao je Jelašić.

Kako je precizirao, time bi se onemogućilo da naplaćivanje potražuje prvi poverilac, koji podnosi menicu, kao i slučaj da najmanji poverioci mogu da naruše kredibilitet dužnika.

Jelašić je rekao da je plan i da se s vladom razmotri da se ukine dosadašnje izuzeće koje predviđa mogućnost da se kada je račun preduzeća u blokadi isplaćuju zarade i doprinosi.

On je naveo da je u stalnom porastu broj preudzeća čiji su računi u blokadi i da je polovina njih u blokadi po nekoliko godina, a da bi izmene zakona omogućile da se ta situacija uredi.

Jelašić nije izneo podatke o broju blokiranih računa, ali prema podacima NBS iz maja ove godine, taj broj bio je 60.000.

Guverner NBS je kazao da će referentna kamatna stopa NBS nastaviti da pada, ako se nastave postojeći ekonomski trendovi.

On je podsetio da je referentna kamatna stopa od početka godina smanjena sa 17,75 na 12%.

Vlada neće predložiti povećanje PDV

Vlada Srbije ne priprema povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV), izjavio je premijer Mirko Cvetković.

- U predstojećim razgovorima s misijom Međunardonog monetranog fonda (MMF) naš predlog neće biti da se poveća PDV - rekao je Cvetković novinarima u hotelu "Hyatt" povodom informacija u medijima da je povećanje PDV-a jedno od rešenja koje vlada priprema za povećanje budžetskih prihoda.

On je dodao da će se prilagođavanje budžetskih prihoda i rashoda postizati smanjenjem troškova, a ne povećavanjem nameta privredi i građanima i da će o tome sa MMF-om biti postignut dogovor.

Razgovori predstavnika Vlade Srbije i Narodne banke Srbije sa Misijom MMF počeće 20. oktobra, kad će biti obavljena druga revizija tekućeg kreditnog aranžmana u vrednosti od 2,9 mlrd EUR.