(Brandomania) Miroljub Babić, direktor predstavništva "Makpetrol" u Beogradu - Izazovi obnovljive energije

Miroljub Babić

Proizvodnja i primena biogoriva je danas globalni trend koji postaje sve aktuelniji. Proizvodnjom biodizela smanjuje se zavisnost od fosilnih goriva i emisije štetnih gasova, a oživljavaju se ruralna područja na kojima se uzgajaju sirovine neophodne za proizvodnju biodizela (uljana repica, soja, suncokret i drugi). Kompanija "Makpetrol" je šezdesetu godinu svog postojanja obeležila izgradnjom prve fabrike biodizela na teritoriji Makedonije. Početak proizvodnje biodizela označava otvaranje nove oblasti u energetici koja će obezbediti širu upotrebu obnovljivih izvora energije. Izgradnja fabrike biodizela realizovana je sopstvenim sredstvima, a postrojenje za proizvodnju biodizela projektovano je tako da može da proizvodi 35.000 tona ovog energenta godišnje.

Biodizel koji se proizvodi u "Makpetrolovoj" fabrici zadovoljava evropski tehnički standard EN14214, što omogućava njegovo dalje mešanje sa fosilnim gorivima. U celokupnom procesu proizvodnje biodizela uspostavljena je automatska kontrola procesa, kao i upravljanje zahtevanim parametrima. U okviru fabričkog kruga, "Makpetrol" poseduje procesnu laboratoriju zaduženu za postizanje visoko kvalitetnog proizvoda, a druga, tzv. akreditovana laboratorija nadležna je za prijem sirovina i dalji transport biodizela. Kvalitet finalnog proizvoda se tokom faze skladištenja održava u posebnim skladišno-vertikalnim rezervoarima, napravljenim od nerđajućeg čelika, i nalaze se na otvorenom prostoru. Skladištenje biodizela i biljnih sirovih ulja vrši se pod natpritiskom inertnog gasa, azota.

Gospodine Babiću, s obzirom na to da je obeležena 60-godišnjica kompanije u kojoj radite, predstavite nam u kratkim crtama "Makpetrol".

"Makpetrol" je prošle godine proslavio šezdeset godina od svog nastanka. To je, dakle, firma sa iskustvom i znanjem u oblasti naftne privrede i distribucije naftnih derivata. Na području Makedonije, "Makpetrol" poseduje 120 benzinskih stanica i više skladišta za naftne derivate i tečni naftni gas. Poslednjih godina mnogo se ulaže u primenu modernih tehnoloških rešenja u svim objektima (automatsko merenje količine i kvaliteta proizvoda, kao i upravljanje tehnološkim procesima). Nedavno je, pored izgradnje pogona za proizvodnju biodizela, "Makpetrol" osnovao firmu za transport derivata sa novim i savremenim autocisternama, tako da je ceo proces zaokružen sa ekonomskog i ekološkog stanovišta. Sve navedeno potkrepljujemo stalnim ulaganjem u znanje i obučavanje zaposlenih, što rezultira dominacijom "Makpetrola" na domaćem tržištu.

Koliko predstavništvo u Beogradu znači za mrežu "Makpetrolovih" ispostava: distributivno, inženjerski, prodajno?

Predstavništvo u Beogradu osnovano je 2002. godine. Međutim, nikada nije delovalo kao klasično trgovačko preduzeće. Možda je baš zato u to vreme "Makpetrol" počeo intenzivno da modernizuje skladišta i benziske stanice. Stvorena je mogućnost da se oko tih projekata okupe zadužene direkcije "Makpetrola" (sektori za razvoj, investicije i održavanje) i makedonski izvođači sa firmama i institucijama iz Srbije.

"Makpetrol Beograd" je, takođe, pored inženjeringa na glavnim projektima modernizacije i izgradnje fabrike biodizela, uspešno obavljao i poslove vezane za snabdevanje makedonskih firmi robom iz Srbije, kao i srpskih firmi robom iz Makedonije (veštačko đubrivo, amonijak, sirovo ulje za proizvodnju biodizela, itd).

Koliko znamo, već ste prepoznati na Balkanu ne samo kao distributer nafte i naftnih derivata, već i po tehnologiji za proizvodnju biodizela. U čemu je prednost Vaše tehnologije u odnosu na konkurentne? Koliko je "Makpetrol" prisutan na Balkanu?

"Makpetrol" je svojom strategijom razvoja, još pre nekoliko godina, ušao na područje obnovljivih izvora energije (biogoriva), ceneći svetska saznanja o ograničenim rezervama sirove nafte, kretanju njene cene i sve težem pristupu i raspodeli preostalih količina mineralnih goriva u svetu, kao i o globalnoj političkoj zategnutosti na područjima koja su bogata naftom i gasom.

Tehnologije proizvodnje biodizela su u osnovi slične. Zasnivaju se na procesu esterifikacije masnih kiselina, koje se nalaze u sirovom ulju raznih industrijskih biljaka, pre svega u uljanoj repici i soji. Uspešnost tehnologije očitava se u kvalitetu proizvoda, efikasnosti i ekologičnosti proizvodnje, i prevashodno zavisi od fizičkih uslova koje obezbeđujemo za realizaciju hemijskih reakcija, propisanih od strane prirode.

Na osnovu dobijenih objektivnih parametara efikasnosti i kvaliteta proizvedenog biodizela, mogu s pravom da tvrdim da smo dobro razumeli ovaj prirodni proces i da ga našom tehnologijom u potpunosti nadziremo, regulišemo i njime upravljamo.

Razrađujemo razne tehnološke varijante vezane za ovaj proces, sa aspekta ulaznih procesnih sirovina, pri čemu odabiramo onu koja najviše odgovara našim uslovima, tj. osnovnim ulaznim sirovinama, a to su sirova ulja uljane repice i soje, kao i metanol, koji se takođe proizvodi kod nas. Do sada, po našoj tehnologiji izgrađeni su pogoni u Karlovcu i Vukovaru - u Hrvatskoj, Skoplju - u Makedoniji, a gradi se pogon i u Kruševcu – u Srbiji, ukupnog kapaciteta od preko 130.000 tona na godišnjem nivou.

Osvrnimo se malo bliže na region zapadnog Balkana. Smatrate li da države u regionu mogu već sada da podrže rezvoj proizvodnje i distribucije biodizela, i zašto?

Valja imati u vidu to da proizvodnja i primena biodizela, i to od samog početka lanca (sirovine), pa do kraja lanca (biodizela), traži neophodnu saradnju regiona, izraženu u hektarima raspoložive površine za proizvodnju semena uljane repice, do distribucije, koja se izražava tonama biogoriva plasiranih na tržistu.

Nije slučajno da se ovaj proces odvija u svim zemljama Evropske unije, i da je stalno praćen direktivama koje ga regulišu i koordiniraju ka ciljevima zapisanim u "Strategijama energetske budućnosti". Zemlje Balkana su idealne za intenzivan razvoj proizvodnje i distribuciju biodizela, zbog razloga koji su već sagledani od strane eksperata EU (oblasti energetike, zaštite čovekove sredine, ruralnog razvoja), ali je u pitanju poslovična, rekao bih sitna lokalistička zatvorenost, koja odražava naše nerazumevanje ovakvih projekata koji traže šire globalne vizije.

Koliko bi nezaposlenost u regionu, čija je stopa izuzetno visoka, mogla biti smanjena? Imate li konkretan predlog u tom smislu?

Može se jednostavno reći da proizvodnja biodizela predstavlja projekat u kome za svakog ima posla – za poljoprivrednog proizvođača, za radnika u proizvodnji, za isporučioca opreme, za distrubutera goriva, itd. U samim tehnološkim postrojenjima, zbog visokog nivoa automatizacije procesnih linija, broj direktno zaposlenih je mali, ali zato broj indirektno zaposlenih je veliki. Na osnovu prosečnog nivoa prinosa industrijskih kultura na ovim područjima, može se govoriti o "prinosu" ako proizvedemo jednu tonu biodizela po jednom hektaru obradivog zemljišta. Mora se imati u vidu i to da je nivo neobrađenog obradivog zemljišta, na ovom području, iznad jednog miliona hektara, što znači da se na neobrađenom obradivom zemljištu može dobiti minimalna količina od jednog miliona tona biodizela, bez ugrožavanja nivoa proizvodnje konzumnih kultura.

Koliko se u regionu Balkana kasni za svetskim, odnosno evropskim trendovima u razvoju proizvodnje biodizela?

Procesi razvoja i primene biogoriva u svetu se u najrazvijenijim zemljama (SAD i EU), već više godina permanentno stimulišu, što, nazalost, kod nas nije slučaj. Tako je, na primer, "Makpetrol" svoje postrojenje za proizvodnju biodizela finansirao potpuno samostalno, iz svojih sredstava, što je predstavljalo investiciju od skoro 12 mil EUR.

Možete li nam reći sta mislite i o drugim vidovima obnovljivih izvora u delu implementacije u naš region? Možda bi Srbija i Makedonija mogle da budu dve komparativne jedinice?

Neću reći ništa novo ako vas dopunim i kažem da su, sa aspekta primene drugih vidova obnovljive energije, Srbija i Makedonija već sada dve komplementarne jedinice. U osnovi, ovakvi energetski sistemi (solarni kolektori, vetrogeneratori, mini hidroelektrane) traže, između ostalog, veće površine i ne priznaju administrativne granice da bi se realizovali na pogodnim lokacijama. Ove dve zemlje upravo to imaju. Ali, opet bih naglasio - potreban je širi poslovni pristup.

Koliko je biodizel važan u delu mešanja sa eurodizelom?

Poznato je da novi tipovi eurodizela, u skladu sa evropskim normama, moraju imati smanjeni sadržaj sumpora, jer emisije sumpornih jedinjenja ugrožavaju atmosferu, šume i vode. Međutim, kod sagorevanja u savremenim mašinama, sumpor vrši i podmazivane određenih delova motora sa unutrašnjim sagorevanjem, pa kod niskosumpornih goriva to treba nadoknaditi, što se postiže dodavanjem biodizela u procesu namešavanja sa eurodizelom. Danas "Makpetrol", u svojoj rafineriji biodizela na stovarištu "Ilinden", obavlja proces namešavanja mineralnog dizela sa biodizelom. Isti se distribuira putem sopstvene mreže od 116 benzinskih stanica, u vidu novog proizvoda pod nazivom biodizel "B6". To je mešavina napravljena od 6% biodizel goriva i 94% mineralnog dizel goriva, sa 10 ppm sadržaja sumpora. Zbog izuzetnog kvaliteta ovog goriva, kao zbog i jedne njegove bitne karakteristike - visokog nivoa mazivosti, ovo motorno gorivo je od strane korisnika vrlo široko prihvaćeno. Visok nivo mazivosti pogoduje starosnoj strukturi dizel motora koji se koriste u Makedoniji. "Makpetrol" radi na realizaciji još jednog zadatog strateškog cilja: osvajanja proizvodnje novog tipa dizel goriva za loženje - biolož ulja, koje zadovoljava međunarodni standard EN 14213. Ovaj proizvod treba da omogući proizvodnju biodizela za loženje "B20", odnosno mešavinu sačinjenu od 20% biodizel goriva i 80% mineralnog dizel goriva za loženje. Biodizel za loženje "B20" pronaći će primenu u svim postojećim kotlovima sa gorionicima koji koriste čist mineralni dizel. I to bez ikakve naknadne adaptacije, a uz pozitivne materijalne i ekološke efekte.

Možemo li danas u regionu učestvovati u razvijanju obnovljivih izvora, a da nismo detaljno upoznati s dešavanjima u Evropi, kako na polju cenovne strategije, tako i u oblasti subvencija, propisa, berzanskih dešavanja?

Sigurno je da tako ne bismo mogli. Energetika, a pogotovo obnovljivi izvori energije su ovih dana izloženi globalnim "napadima". I pored toga, izuzetno se mnogo radi na razvoju i usavršavanju njihovih tehnologija. Administracije razvijenih zemalja (SAD i EU), donose niz fiskalnih mera za stimulaciju njihovog razvoja i primene. Trebalo bi da samo selektujemo one tehnologije vezane za naše klimatske, mehaničke i energetske karakteristike, a da primenimo posticajne mere evropskih država (stimulacije poljoprivrednog proizvođača, smanjenje akcize na biogoriva, itd).

Koliko su standardi ovde bitni i koliko su uopste prisutni u zakonodavstvu država Balkana?

Iznenadili biste se kad bih vam detaljnije izneo koliko je, na primer, biodizel striktno normiran evropskim standardima o kvalitetu, i kroz koliko široku i striktnu proceduru se oni usvajaju. I uopšte, smatra se da nijedno transportno gorivo do sada nije podvgrnuto takvim ispitivanjima kao biodizel. Ono što ne zadovoljava EN 14214, nije biodizel u evropskom smislu. Zato, kada sam govorio o ulaganju u proizvodnju biodizela, imao sam u vidu i ulaganja "Makpetrola" u savremenu laboratoruju za hemijska ispitivanja kvaliteta goriva. Mogu reći da, bar sa tehničke strane, u tom pogledu naša zakonodavstva to prate.

Kakva je konkurencija u oblasti biodizela danas? Kakve su vaše prognoze daljeg rasta upotrebe biodizela u svetu?

Broj proizvođača i distributera u svetu svakim danom raste. Konkurencija je takva da opstaju oni koji su konkurentni cenom i kvalitetom. Karakteristično je da se sada grade postrojenja velikih kapaciteta. Primena biodizela imaće rast, između ostalog i zbog toga što je, za sada, to jedino gorivo koje vašem automobilu može da zameni fosilni dizel.

Poziv na pretplatu na časopis "Brandomania" pronađite na www.brandomania.co.rs

Miroljub Babić