Jan Drisens, direktor kompanije "Industricum" - Milijarda EUR za "zelene" fabrike

Jan Drisens

Holanđanin Jan Drisens doneće Srbiji još 100 mil EUR. A možda i celu milijardu. A onda, kako u šali kaže, može i u penziju.

Prvih sto miliona u fabriku limenki uložila je američka "Ball Corporation", u vreme kada je Drisens, kao predsednik "Ball packaking Europe" donosio odluke i rukovodio operacijama u Evropi. Drugih sto investiraće "Industricum", kompanija na čijem je čelu, u fabriku za reciklažu limenki i drugog aluminijumskog otpada u fabričkom krugu sremskomitrovačkog "Matroza". I to u partnerstvu sa jednim švajcarskim fondom koji obezbeđuje finansije i sa jednim od najpoznatijih proizvođača i prerađivača aluminijuma u svetu koji ovom projektu daje dušu – tehnologiju i opremu. Partnere još ne želi da otkrije "dok se za mesec, dva dogovori ne ozvaniče ugovorom o zajedničkom ulaganju".

Kao i u prethodnom poduhvatu, kad nešto potpiše i zvanično obelodani, kao što je protekle nedelje učinio ugovorom o kupovini "Matroza" u stečaju, Drisens ne dozvoljava ni trunku sumnje u realnost planova.

– Radovi će početi u januaru i prva faza za preradu 60.000–70.000 tona aluminijumskog otpada biće završena sredinom 2011, kada će i početi da radi fabrika u kojoj će biti zaposleno 250 ljudi. U naredne dve, tri godine kapacitet će se udvostručiti otvaranjem još jedne proizvodne linije. A postoji i mogućnost za proizvodnju aluminijumskih slabova – najavljuje Drisens.

Na pitanje za koliko se ovakva investicija isplaćuje, on odgovara podsećanjem da je aluminijum berzanski proizvod a da je proizvodnja preradom aluminijumskog otpada mnogo jeftinija od klasične.

– Troši se tek 5% energije koja je inače potrebna za proizvodnju aluminijuma iz rude boksita. Na kapacitetu od 70.000 tona aluminijuma štedi se oko milion kilovat-sati energije i smanjuje emisija ugljen-dioksida za 450.000 tona na godišnjem nivou. Uz sve to, aluminijum proizveden iz reciklirane sirovine ponovo može da se reciklira. I tako neograničeno. Istina je da mi ne računamo na sirovinu samo iz Srbije, već iz okolnih zemalja. Ali ne brinite, reč je o najsavremenijoj, takozvanoj zelenoj tehnologiji. Međutim, fabrika za reciklažu aluminijuma samo je jedan od četiri, pet grinfild projekata, tehnološki i finansijski nezavisnih fabrika i samo deo budućeg "zelenog" industrijskog parka, na nekadašnjem "Matrozovom" placu, u koji bi trebalo da bude investirano i do milijardu EUR. U planu je izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda i fabrike za proizvodnju biogasa, otkriva Drisens za "Politiku".

A zašto je onda "Industricum" kupovao "Matroz" koji niko nije hteo i platio više nego što je iko do sada ponudio? Zar nije bilo jednostavnije kupiti livadu i na njoj krenuti iz početaka?

– Čim sam video mapu, znao sam da je to što tražimo. Veliki plac od 56 hektara, do koga je već stigla struja, voda, sva potrebna infrastruktura, sa tri pružna koloseka, lukom i na tri kilometra od autoputa.

Mada je svojevremeno kao predsednik "Ball" toliko insistirao na svojini nad zemljištem na kome se gradi fabrika, pa je ova kompanija i bila prvi strani investitor kome je to pošlo za rukom, ovoga puta se za početak zadovoljio garancijama potpredsednika Dinkića da će po donošenju novog zakona o planiranju i građenju, to pitanje biti rešeno "u najboljem interesu investitora".

Ovoga puta, Jan Drisens nije kao u slučaju fabrike limenki vagao između dve lokacije. Srbija je bila prvi izbor.

– Srbiju smo i ovoga puta izabrali iz logičkih razloga – nepokrivenosti regiona ovakvim kapacitetima, dobrog položaja, odličnih saobraćajnih veza, relativno niskih troškova, ali i dobrog prethodnog iskustva sa kvalitetnom radnom snagom sposobnom da uči. U fabrici limenki zaposlili smo mlade ljudi koji nikada do tada nisu ni videli kako se proizvode limenke, a danas to rade najbolje u "Ball" sistemu.

A zašto onda ovde nema više investitora?

– Problem je što investitori Srbiju još percipiraju kao zemlju velikog političkog rizika. Zbog zbivanja na relaciji sa Haškim tribunalom, zbog unutrašnjih političkih razmirica u kojima se troši velika energija… Inače, značajnijih ekonomskih ograničenja za investitore nema.

Na podsećanje da se svi, i domaći i strani ulagači, žale na komplikovane procedure i velike državne namete, Drisens odgovara kratkim pitanjem: "Pa gde se to ne žale?"

A kriza? Šta ako budu u pravu oni analitičari koji tvrde da je vrlo moguće da, posle preokreta, svetska ekonomija krene opet nizbrdo – u recesiju?

– To je naravno, uvek, rizik. Ali ja sam tri puta donosio odluke o velikim investicijama kad su ekonomija i investicioni ciklus bili u padu. I nisam se pokajao. Posle pada uvek dolazi veći rast. Ne možemo sedeti skrštenih ruku i čekati da kriza prođe. Uostalom, dobro je to što će ova kriza svet podsetiti na ono što je počeo da zaboravlja: na rad i proizvodnju – kaže Drisens.

Orden iz Srbije, čestitke iz Amerike

Jan Drisens je jedini stranac koji je od srpske države dobio orden rada. Zavredio ga je rukovodeći izgradnjom i uspostavljanjem "Ball" fabrike limenki. Nedavno ga je odlikovala i holandska kraljica za doprinos međunarodnoj ekonomskoj saradnji Holandije i uspostavljanje svetskih standarda za zaštitu životne sredine u Holandiji .

Međutim, nekako sa najviše simpatija pokazuje jednu običnu limenku proizvedenu u Srbiji, koju je dobio kada ga je novi biznis odveo iz "Ball": na njoj je, uz reči zahvalnosti, naštampana njegova slika i na glavi doštampana kruna uz potpis: "Ja nikad nisam bio kralj, ali je kupac uvek kralj".

Ne skriva ni radost zbog telefonskog poziva i čestitki na novom ugovorenom poslu. Stigle su preko okeana, iz Amerike, iz sedišta "Ball Corporation", usred razgovora za "Politiku".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 05.10.09.)