Prvi veštački oblik života do januara - biolozi na pragu da stvore sintetske organizme

Ako sve bude u redu, do kraja ove godine ćemo kreirati prvi veštački oblik života - najavio je američki biolog dr Kreg Venter. Dr Venter i njegov tim su po svemu sudeći otklonili i poslednju prepreku u kreiranju mikroorganizama koji će se koristiti za prečišćavanje vode, dobijanje biogoriva, proizvodnju antibiotika, ali i eliminisanje ugljen-dioksida, što bi moglo da pomogne u zaustavljanju globalnog zagrevanja.

Kreg Venter (62), osnivač i predsednik Instituta "John Craig" širom sveta postao je poznat u aprilu 2000. kada je na čelu biotehnološke firme "Celera Genomics" prvi sekvencionirao ljudski genom.

Venterov tim, koji broji 400 naučnika, prvo je 2007. godine implantirao genom (sveukupnu genetsku informaciju) bakterije Mycoplasma mycoides u ćeliju njenog bliskog rođaka Mycoplasma capricolum. A onda se izmenjeni genom "probudio" i počeo da daje instrukcije svom domaćinu da proizvodi kolonije Mycoplasma mycoides.

Prošlog januara tim je kreirao čitav genetski kod (jezik za prenošenje genetičke poruke od DNK do proteina) od delića. Sledeći korak bio je da se sintetički genom prebaci u ćeliju domaćina uz pomoć tehnike iz 2007. kako bi se ćelija ponovo aktivirala genetičkim instrukcijama koje će joj dati istraživači. Ali eksperiment nije uspeo jer sintetički genom nije hteo da radi zato što je prebačen u drugog domaćina.

Međutim, Venterov tim je nedavno objavio novo istraživanje u naučnom časopisu "Science", gde identifikuje nedostatak prethodnih istraživanja i razvija novi pristup. Oni su prirodni bakterijski genom, kao što je onaj koji je uspešno transplantiran 2007, hemijski modifikovali procesom metilacije (proces kojim se isključuje aktivnost određenih gena u ćeliji).

Zahvaljujući tom procesu, on je, kada su ga ubacili u druge ćelije, bio zaštićen od hemikalija koje se zovu restriktivni enzimi i koje su bile glavni krivac za neuspeh prethodnog eksperimenta. One su uništavale sintetički genom, koji nije bio modifikovan jer je morao da bude odgajen u kvascu. Međutim, zahvaljujući metilaciji, ćelije bakterije Mycoplasma capricolum proradile su kao ćelije M. mycoides.

- Uspeh ukazuje na to da bi metilacija sintetičkog genoma, pre transfera, trebalo da mu omogući da preuzme ćeliju domaćina i pokrene je sa sopstvenom DNA. Metilacija bi trebalo da zaštiti sintetički genom od odbrane ćelija domaćina, kao što lekovi drže pod kontrolom imuni sistem čoveka, štiteći transplantirane organe od odbacivanja od strane organizma domaćina - objašnjava Hamilton Smit, nobelovac i jedan od lidera ovog istraživanja.
Dr Venter kaže da je ovo istraživanje veoma važno jer otvara vrata transformisanju algi kako bi mogle da obavljaju, za nas, korisne funkcije.

- To može da bude jedno od najmoćnijih oruđa biologije - rekao je on.

Dr Venter i njegov tim koji okuplja biologe, hemičare i inženjere bave se novom granom nauke - sintetičkom biologijom. Za razliku od dosadašnje nauke i razlaganja živih bića na najsitnije delove, sintetička biologija od tih delića pokušava da stvori veštački život.
Sa sintetičkom DNK bi jednoga dana trebalo da bude moguće stvaranje novih vakcina i lekova ili pretvaranje biološkog otpada u energiju. Pa čak i kreiranje potpuno novih živih bića - tvrde ovi stručnjaci.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 27.09.2009.)

Kreg Venter

John Craig

Celera Genomics

Mycoplasma mycoides

Mycoplasma capricolum

Hamilton Smit