Kućni red kao dokument "iz naftalina" - istresanje posteljine sa prozora i sušenje veša na terasi zakonom kažnjive delatnosti

"Zabranjeno je cepati ogrevni materijal u stanovima", "Nije dozvoljeno sušiti rublje na otvorenim delovima zgrade, prozorima i balkonima", "Zabranjeno je istresanje tepiha i posteljina sa prozora, balkona, lođa i terasa", "Korišćenje raznih mašina, muzičkih aparata, televizijskog prijemnika, sviranje i pevanje u stanu nije dozvoljeno u vreme od 13 do 17 časova, odnosno od 22 do pet časova" – samo su neki od delova važeće odluke o kućnom redu čiju je osnovnu verziju Skupština grada Beograda donela jula 1996. godine. Ako bi i imao priliku da ga pročita, prosečnog žitelja solitera ovaj dokument samo bi nasmejao.

Praksa života i preživljavanja u dvomilionskoj prestonici odavno je kućni red svrstala na gomilu samo Srbiji svojstvenih zakonskih akata koji postoje ali se ne primenjuju.

Uzrok tome, kaže Boris Mićanović iz javnog preduzeća "Gradsko stambeno", leži u nedovoljno razvijenoj kulturi stanovanja, neobaveštenosti žitelja prestoničkih višespratnica, ali i zastarelosti nekih odredaba ovog dokumenta.

Kućni red je neefikasan i arhaičan iz prostog razloga što građani ne znaju za njega, niti imaju svest o sopstvenim pravima koja se tiču stanovanja. Odluka o kućnom redu obavezuje sve sugrađane, a njeno poštovanje kontrolišu nadležne inspekcije – pre svega komunalna, ali i građevinska – objašnjava Mićanović.

Da se radi o aktu čiji su paragrafi i članovi odavno izgubili bitku sa stvarnim životom, svedoče i neke od sledećih odrednica: "Prilikom zamene roletni na prozorima i vratima u stanovima mora se voditi računa da roletne budu jednoobrazne sa postojećim roletnama u zgradi", "Svi stanovi moraju biti obeleženi brojevima", "Na terasama i balkonima zabranjeno je držati stvari koje narušavaju izgled zgrade: stari nameštaj, sudove za odlaganje kućnog smeća, ogrevni i drugi materijal"...

Rak rana susedskih odnosa i najčešći problem sa kojim se stanari "zbijeni" suživotom u prestoničkim zgradama susreću bilo je i ostalo preuređenje stanova. U zavisnosti od vrste radova, preduzimač je dužan da pribavi dozvolu ili potvrdu od opštine u kojoj živi i u obavezi je da ih ne izvodi u takozvano vreme odmora – od 22 do pet časova, odnosno od 13 do 17 časova. Mnogi, međutim, vreme odmora smatraju samo normativnom zaostavštinom nekih minulih vremena.

Preduzimači se oglušuju o popodnevne zabrane, a stanari faktički ne mogu ništa komšijama koji ujutru u sedam počinju da buše zid. Iz te perspektive, ove odredbe pomalo su zastarele. Drugi veliki problem je i buka iz kafića, koji rade u vreme kada su i komunalni inspektori u svojim domovima. Zato kafiće mora da kontroliše policija – objašnjava Svetlana Brujić-Marković, šef odeljenja za inspekcijske poslove opštine Zvezdara.

Ona se, doduše, priseća slučaja kada je jedan sugrađanin prijavio komšije koje su u hodniku zgrade gajile cveće, a pored poštanskih sandučića ostavili stolicu kako bi poštar mogao da odloži torbu i kauč za odmor na zajedničkoj terasi, ali ističe da su prijave kršenja kućnog reda izuzetno retke.

Za pravna lica koja u zgradi krše kućni red predviđene su kazne od 10.000 dinara, odnosno 2.500 dinara za njihove rukovodioce. Fizičkim licima koja se ogluše o pravila inspektori će na mestu događaja takođe naplatiti 2.500 dinara – kaže Brujić-Marković.

Zaposleni u inspekcijskoj službi, dodaje ona, imaju mogućnost i da bez prijave građana kažnjavaju neodgovorne stanare, ali "juriti" sugrađane koji suše veš na terasi ili tresu posteljinu kroz prozor bio bi "više nego izlišan posao".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 21.09.09.)