Srđan Radovanović, generalni direktor Jat Airways-a - Stado brojnije od jata

U Jatu se mnogo trošilo, a u sistematizaciji radnih mesta postoji i čuvar stada ovaca u Vršcu. To je potvrda da sve sporedne delatnosti nisu odvojene, a i sprovedena reorganizacija je urađena naopako i na brzinu. Drugačije nije ni moglo biti jer su neki umesto biznisa pravili šou-biznis. Ako do 1. januara 2011. ne dođemo na „pozitivnu nulu“, loše nam se piše

Jat Airways je vredna kompanija, jer je likvidaciona vrednost njene imovine najmanje 250 miliona evra, a akcije Jata su već registrovane u Centralnom registru hartija od vrednosti, tako da je formalno sve spremno za podelu besplatnih akcija građanima, kaže ekskluzivno za Ekonomist magazin Srđan Radovanović, novi generalni direktor Jat Airways-a.

On ističe da neki delovi imovine nacionalnog avioprevoznika uopšte ne doprinose profitu, već naprotiv - gubicima.

Kao primere navodi Pilotsku akademiju u Vršcu ili kuću u Londonu, na Regent Streetu. Nekima to izgleda sjajno, ali na Pilotsku akademiju godišnje ode blizu milion evra, precizira Radovanović.

Iako je izabran pre samo dva meseca, Radovanović je već shvatio da je, kako kaže, Jat staromodna, organizaciono prevaziđena firma, napravljena po „kalupu“ od pre 20-30 godina. „To je glavni razlog ekonomskih teškoća u kojima se nalazi. Nije ključni problem je stara flota. Ona je bezbedna, redovno se servisira, a nema potrebe ni da se mnogo povećava“, tvrdi Radovanović, uz opasku da je to, uz neslavan bilans uspeha, glavni utisak o stanju koje je u Jatu zatekao.

„Glavni zadatak nove uprave je da se poveća broj putnika u Jatovim avionima. Za sam početak ne mora mnogo – dovoljno je da stjuardese budu nasmejane, da usluga bude kvalitetnija i da budemo konkurentniji, jer se druge kompanije, poput German Wings-a, ponašaju sve agresivnije“, ističe Radovanović, čija je plata, posle vladine uredbe o zamrzavanju zarada u javnom sektoru, 168.000 dinara mesečno.

Ispada da je teže promeniti svest zaposlenih nego avion?

Srđan Radovanović: Tačno. I to nije slučaj samo sa Jat Airways-om, već i u svim drugim sektorima.

Koji su još razlozi za dosadašnje loše poslovanje?

S. Radovanović: Nemamo naročito kvalitetnu uslugu, cenimo je više nego što treba, nemamo nikakvu promociju i nismo se pozicionirali u svesti potrošača.

Možete li u dogledno vreme podići te parametre i dostići bar „pozitivnu nulu“?

S. Radovanović: Ako to ne uspemo do 1. januara 2011, loše nam se piše.

Šta to znači, stečaj, bankrot, zatvaranje?

S. Radovanović: O tome odlučuje država, jer je ona vlasnik.

Da li je globalna kriza uticala i na poslovanje Jata?

S. Radovanović: Kako da ne. Mi teško podnosimo krizu, dok žilavije, modernije kompanije lakše izlaze na kraj. Najbolji primer su Lufthansa i German Wings. Iako su u srodstvu, prva posluje slabo, a druga odlično. Nama je promet pao za oko 20 odsto, jer smo u 2008. prevezli 1,3 miliona putnika, a ove godine ćemo teško dostići i 1,1 milion putnika.

I pri tome ste lane iskazali veliki gubitak?

S. Radovanović: Da, ali smo imali i strašne rashode. Zato će ove godine, uprkos manjem broju prevezenih putnika, gubitak biti manji nego 2008. Prošle godine gubitak je bio oko 29 miliona evra, a ove će, ako se ništa pozitivno ne desi u poslednja četiri meseca, biti između 20 i 25 miliona evra. No, finansijski gubitak biće mnogo manji nego 2008. jer smo povećali finansijsku disciplinu.

A šta je bio osnovni razlog za prošlogodišnji gubitak?

S. Radovanović: Mnogo se trošilo!

Na šta? Da li ste uočili neke posebno frapantne stavke?

S. Radovanović: Nije bilo ničega strašnog i dramatičnog. Nisu se kupovali „besni“ automobili, nije se letovalo o trošku firme, niti smo u predstavništvu u Londonu imali 20 zaposlenih, ali je bilo primetno odsustvo bilo kakvih mera štednje. Bio je običaj da Jat bude sponzor svakome ko to zatraži. Očito se nije shvatalo da davanjem besplatnih aviokarata u vidu sponzorstva Jat sam sebi zavlači ruku u džep.

Može li se u dogledno vreme očekivati novi tender za prodaju Jata?

S. Radovanović: To nije pitanje za direktora već za vlasnika. Moj je zadatak je da avione podignem u vazduh i da ih napunim putnicima. Ono što će menadžment uraditi kad vlasnik kapitala donese odluku o prodaji jeste da pripremi sve da taj proces bude uspešan, a ne kao prošli put kada je dokumentacija bila spremljena u sedam-osam velikih registratora.

Da li je Jat trebalo privatizovati kad se moglo?

S. Radovanović: Kako da ne. Vremenom devojka sigurno neće postati lepša i sad moramo malo da je našminkamo i lepo obučemo.

Podrazumeva li to doterivanje i rebrendiranje?

S. Radovanović: Ne samo rebrendiranje, koje ne mora da znači promenu imena kompanije, nego i svaku drugu modernizaciju i osavremenjivanje, kao nešto što je Jatu trenutno najvažnije.

Odakle pare za to jer Jat nema profit, već gubitak?

S. Radovanović: Jat ne sme da nastavi tako da posluje jer to vodi na put bez povratka. Jatu je potreban novac za premošćavanje, ali mora preći u pozitivnu zonu. Očekujemo sledeće godine povećanje broja putnika i zbog „belog šengena“ i naših dodatnih napora na osavremenjavanju, pri čemu ćemo posebnu pažnju posvetiti marketingu. Mi imamo naopak pristup, prvo gledamo da nešto proizvedemo, a onda je komercijala dužna da to proda. Marketing ove kompanije treba da prepozna šta je to putnicima potrebno, šta vole, šta hoće da plate, kako da budu zadovoljniji i onda tome da se izlazi u susret. Nadam se da ćemo sa sindikatima uspeti da se dogovorimo da komercijala bude plaćena po učinku.

Odakle novac za premošćavanje i da li očekujete subvencije iz budžeta?

S. Radovanović: Od banaka, od koga drugog. Kad se nešto dobije džabe, od toga nema koristi.

Ali sada banke vrlo teško daju kredite zbog krize.

S. Radovanović: Kad imate profitabilnu kompaniju koja vrti dva miliona evra godišnje ili neprofitabilnu kompaniju koja vrti 180 miliona evra godišnje, ko je za banku privlačniji? Naravno ova druga, a to smo mi, naš obrt je 180 miliona evra. Jeste da smo slaba kompanija, ali nijedan dan nismo bez milion evra na računu.

U kojoj će meri na rezultat poslovanja uticati problemi sa dozvolama za čarter letove, najpre za Tursku, a potom i neslavni pokušaj uspostavljanja aviolinije za Dubrovnik?

S. Radovanović: Zbog problema sa dozvolama za letove za Tursku prihodi Jata biće manji za pet do 10 miliona evra, jer čarter letovi omogućavaju bolje korišćenje postojećih kapaciteta, pa samim tim i dodatni prihod. Neke kompanije bave se samo čarter letovima i u toku sezone iznajmljuju avione, dok se druge bave samo redovnim aviosaobraćajem. Blamaža sa Dubrovnikom neće uopšte uticati na naše rezultate, jer koga bismo uopšte tamo vozili?

Sada su u toku pregovori sa hotelijerima iz Portoroža, koji su zainteresovani za dovođenje većeg broja turista iz Srbije i spremni su da deo rizika preuzmu na sebe i da plate prazan avion kao da je pun. To je bitno drugačiji aranžman od onoga što su pokušali da urade Dubrovčani. Oni su se ponašali kao da mi njima treba da damo nagradu što Jat leti za Dubrovnik, a pri tome nama putnik plaća kartu 100 evra, a tamo će da potroši 1.000 evra.

Sa Pulom nema takvih problema?

S. Radovanović: Nema, ali su nam i ti letovi na granici isplativosti, pa čak malo i ispod nje.

Dokle se stiglo sa konsolidacijom kompanije, da li ste preduzeli dodatne mere štednje i hoćete li uspeti da smanjite broj zaposlenih na planiranih 850 do početka sledeće godine?

S. Radovanović: U cilju kontrole troškova niko više ne može u kompaniji bilo šta da kupi ili plati dok nalog ne potpišem ja ili neko od četiri izvršna direktora, u granicama njihove nadležnosti. Neki od njih su se iznenadili kada su videli da Jat plaća i veterinarske troškove!?

Kakvi veterinarski troškovi?

S. Radovanović: Jat ima i svoje stado ovaca! U Vršcu, gde imamo Pilotsku akademiju na oko 400 hektara - postoji stado ovaca. Kada sam analizirao bilanse video sam stavku „biološka sredstva“. U čudu, u prvi mah pomislio sam da li je moguće da je neko u Jatu kupovao papagaje ili akvarijume, onda su mi objasnili da Jat ima i stado ovaca i da u sistematizaciji radnih mesta postoji i čuvar stada.

Da li to znači da nisu sve sporedne delatnosti izdvojene iako je to najavljeno još pre nekoliko godina?

S. Radovanović: Nisu, a i sprovedena reorganizacija je urađena naopako i na brzinu. Drugačije nije ni moglo biti jer su neki umesto biznisa pravili šou-biznis. Tako je sada Jat ketering samostalna firma sa samo jednim korisnikom - Jat Airways-om. Izdvojena je i Jat tehnika, ogromna firma, sa više od 1.000 zaposlenih koji od nas naplaćuju 90 odsto ukupnih prihoda. Pravo odvajanje sporednih od osnovne delatnosti bilo bi kada bi Pilotska akademija u Vršcu ušla u obrazovni sistem Srbije.

Odvajanje Jat tehnike i drugih firmi je svojevremeno prikazano kao početak ozdravljenja?

S. Radovanović: Tako su pokušali da prikažu političari koji su to odlučili. Jat tehnika je izdvojena potpuno naopako i sada Jat Airways nema gde da drži ni šrafciger! To je kao da vozač na svom automobilu ne sme da proveri ni da li ima dovoljno ulja u motoru, već i za to mora da ide kod majstora, a kada ode kod njega, on kaže: „ostavi auto, dođi sutra i onda ću ti naplatiti koliko hoću“. U svetu svaki avioprevoznik bavi se linijskim održavanjem, proverava da li su gume naduvane, ima li ulja i slične stvari. Kod nas to rade dve odvojene kompanije.

poziv na pretplatu na