Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i član Ekonomskog saveta premijera Srbije - Teško bez povećanja PDV-a

Jurij Bajec

Ako bi i na rashodnoj i na prihodnoj strani budžeta sve ostalo po starom, tj. kao u ovom trenutku, budžetski deficit u 2010. godini bio bi 175 milijardi umesto sa MMF-om dogovorenih 112 milijardi (oko 3,5% BDP-a).

Čak i da pretpostavimo da će MMF pristati na deficit u 2010. godini od 4% bruto domaćeg proizvoda, odnosno 120 milijardi dinara, to znači da bi država morala nekako dodatno da uštedi 55 milijardi dinara da bismo se uklopili u taj okvir - kaže u razgovoru za "Novac" Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta i član Ekonomskog saveta premijera Srbije.

MMF je tražio da smanjimo budžetski deficit iduće godine na 3,5% BDP-a, a mi možemo u pregovorima da tražimo četiri odsto i verujem da bi oni na to pristali. To bi značilo da za nekih 15 milijardi manje moramo da se "stegnemo", ali problem ostaje isti. Nezavisno od MMF-a mi moramo da smanjujemo deficit iz godine u godinu, jer će u suprotnom država Srbija ući u rastući javni dug, koji će biti teško servisirati.

Kako će država uštedeti tih 55 milijardi u 2010. godini, ako je procenjeno da će otpuštanja dati efekte tek 2011. godine?

- Za 2010. godinu će verovatno moći da se ponude samo neke kratkoročne mere, ali bi bilo dobro da one budu u sklopu generalne ideje reforme javnog sektora. Dakle, pošto su u te projekcije već uračunate zamrznute plate i penzije, ostaje mogućnost da se uštede naprave iz tekuće potrošnje.

Uz smanjene određenog broja zaposlenih, mislim da se može prištedeti na subvencijama, recimo za železnicu i neka druga preduzeća, na kupovini roba i usluga i možda na nekim kapitalnim investicijama. Ne vidim drugi manevarski prostor, jer dugoročne mere, poput promena u penzionom ili zdravstvenom sistemu, neće dati rezultate u 2010. godini. Kad se sve to sabere, videćemo da li je to dovoljno da se uklopimo u deficit od, recimo, četiri odsto. Predstavnici MMF-a su izrazili skepsu da ćemo tako moći dovoljno da uštedimo i rekli: ostaje vam drugo lako rešenje, a to je povećanje PDV-a. Oni su nam ostavili vreme do oktobra da napravimo precizne kalkulacije i ubedimo ih da možemo toliko da uštedimo u 2010. godini.

Pa možemo li bez povećanja PDV-a?

- Lično mislim da će to biti vrlo teško i da je bilo bolje da se išlo na neku kombinaciju štednje i povećanja prihoda. Ipak, zavisi, koliko će se hrabro ići na smanjivanje nekih subvencija, smanjenje kupovine roba i usluga i odlaganje nekih investicionih projekata iz Nacionalnog investicionog plana. Ako mere štednje ipak ne budu dovoljne, onda će morati da se razmišlja i o drugim merama, odnosno o povećanju poreza na dodatu vrednost, koji ima najmanje slabih strana što se tiče opšte ekonomije, a ima brze efekte. Podizanje PDV-a za jedan odsto donelo bi 20 milijardi, a za dva odsto 40 milijardi dinara u sledećoj godini.

Može li nam se desiti da u oktobru MMF ipak izađe sa čvrstim zahtevom da se poveća PDV, iako je stav Vlade da nema većih poreza?

- MMF će ceniti da li su mere Vlade dovoljne i da li su potkrepljene argumentima. Ovde među političarima postoji osećaj, koji nije sasvim tačan, da je fond postao jako fleksibilan, na osnovu čega neki misle da bi sada i računica koja ne bi bila sasvim precizna i na zapetu tačna, MMF smirila i omogućila da mi pobegnemo od povećanja PDV-a u sledećoj godini. Nisam siguran da je to baš tako, odnosno verujem da će MMF, ako naše računice oko ušteda ne budu zadovoljavajuće, kao dodatnu meru tražiti i povećanje PDV-a. Dakle, verujem da će Fond biti popustljiviji oko visine deficita u 2010. godini nego oko ovog pitanja.

Šta nas u pogledu reformi javnog sektora čeka u 2010. godini?

- Sledeća godina mora da označi početak sveobuhvatnih reformi, od penzionog sistema, prosvete, zdravstva... To zahteva čvrst stav Vlade da Srbija u narednih četiri-pet godina mora da smanji javnu potrošnju na ispod 40% bruto domaćeg proizvoda. Jasno je da država u narednom periodu više neće moći da obezbeđuje nivo javnih prihoda koje je imala od 2001. do 2008. godine. Drugim rečima, taj prihod će biti ispod 40% BDP-a. Ako je to tako, onda na rashodnoj strani, dakle u javnom sektoru koji zapošljava 460.000 ljudi morate da imate smanjene javne rashode koji treba da iznose 38-39 odsto, a ne 44 odsto BDP. I upravo zbog toga je nužna reforma javnog sektora. MMF to prihvata oberučke, ali do nove runde pregovora u oktobru Vlada mora da napravi neku vrstu idejnog projekta ili prilično jasne pravce reforme, koje će predstaviti Fondu. Šta to znači? Na primer, kod nas u zdravstvu ima mnogo više nemedicinskog osoblja nego što to međunarodni standardi nalažu. Tako do 107.000 zaposlenih u zdravstvu, imamo čak 35.000 nemedicinskog osoblja, a bilo bi dosta 20.000. Tu postoji jasna mogućnost ušteda, koja će u prvoj godini zbog isplate otpremnina biti minimalna. Ali nismo ništa uradili ako istovremeno ne krenemo sa promenom načina finansiranja u zdravstvu, što bi na duži rok omogućilo da zdravstvo troši jedan odsto BDP-a manje nego do sada. Dakle, uz smanjenje troškova, moramo da dobijemo i efikasnije zdravstvo. To važi i za druge sektore.

Koliki privredni rast očekujete u sledećoj godini?

- Projekcije MMF-a kažu da će to biti 1,5% i to bi značilo blagi oporavak. Za sada imamo pad od 4,5% u prvom i drugom tromesečju, a očekuje se u četvrtom kvartalu neko malo poboljšanje. Ako ove godine pad bude oko 4,5%, rast od 1,5% u 2010. neće biti ništa spektakularno, jer ćemo opet biti ispod nivoa 2008. godine. Tek ako i 2011. bude uspešna, u 2012. godinu možemo da uđemo sa tačke višoj od one na kojoj smo bili završili prošlu godinu.

Nova strategija razvoja

Srbiji je potrebna izlazna strategija, odnosno nova strategija razvoja. To je za mene glavna tema, iako je ovde stalno "pod B". U Vladi se sada o tome dovoljno ne razmišlja, jer je ona opterećena dnevnim pitanjima. Za mene je glavno pitanje da li ćemo imati privredni rast na istoj logici koju smo imali od 2001. do 2008. godine. Mislim da to više nije moguće zato što način priliva stranih investicija kakav smo do sada imali otpada ili je pri kraju. Podaci govore da su nam investicije ove godine opale za više od 20 odsto. Dakle, treba nam nova strategija razvoja. Šta to znači? Srbija ne treba samo da očekuje velike investitore, jer će oni tražiti i velike ustupke, a ako ih ne dobiju, eto njih u susednim zemljama. Sada dolazimo na teren teškog posla, a to su grinfild investicije, ali skromne od dve-tri do deset miliona evra - i tako mnogo, mnogo puta. Tu se onda pojavljuju proizvodnje, koje imaju i domaće i strano tržište, a koje ne zahtevaju neke posebne akcije države.

Deficit za 2009. se ne može menjati

Sa MMF-om je dogovoreno da deficit u 2009. godini iznosi 132 milijarde dinara, a možemo li se u to uklopiti zavisiće od prihoda do kraja godine. Nije nemoguće da deficit bude nešto veći, najviše za desetak milijardi dinara, što znači da bi država morala dodatno da prištedi u ovoj godini jer verujem da se dogovoreni deficit više ne može menjati. Pošto do 1. januara neće biti otpuštanja, ostaje mogućnost da se prištedi na subvencijama, kupovini roba i usluga i eventualno na nekim investicionim projektima.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 12.09.09.)