Čvarak i kap vina za Evropu - u izvoz ne mogu pršuta, kulen, čajna, pančeta, sremska kobasica

Srbiji je omogućeno da izvozi prerađevine od svinjskog mesa na tržište zemalja EU, potvrdio je juče (10. septembar 2009. godine) ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin. Po njegovoj oceni, to će doprineti povećanju stočnog fonda i izvoznog suficita u poljoprivredi, kao i manjoj oscilaciji cene tog proizvoda.

On je ocenio da je dobijanje "ventila" za izvoz prerađevina od svinjskog mesa na tržište EU najbolja vest u oblasti stočarstva još otkako je naša zemlja dobila mogućnost da izvozi goveđe meso na evropsko tržište.

Ministar je ukazao na bitnu razliku između izvoza tih vrsta mesa, jer za izvoz svinjskog ne postoje kvote, nego je moguće izvesti sve količine koje mogu da se plasiraju na evropsko tržište iz klanica koje imaju sertifikate potrebne za izvoz na tržište EU.

Prema njegovim rečima, u ovoj "turi" potrebne sertifikate su dobile četiri klanice – "Kolbis" iz Novog Sada, "Yuhor" iz Jagodine, "Bačka Topola" iz istoimenog grada i "Big bull" iz Bačinaca, opština Šid, a radi se na tome da još tri klanice iz centralne i južne Srbije dobiju neophodne dozvole za izvoz svinjskog mesa.

U pomenutim klanicama kažu da je mogućnost izvoza prerađevina od svinjskog mesa svakako dobra vest, ali da je mogućnost ovog plasmana ograničena time što mogu u EU da prodaju samo određenu kategoriju proizvoda i to termički tretiranu na preko 70 stepeni Celzijusovih i trajnosti između 45 i 60 dana, a to su gotova jela, paštete, salame, polutrajne kobasice. Ne i pršuta, šunka, kulen, pančeta, čajna, sremska kobasica i slični proizvodi iz viših cenovnih kategorija. Ograničenje je i to što ovih proizvoda nema dovoljno za izvoz, jer je stočarstvo u konstantnom padu.

Poređenja radi, u prva četiri meseca ove godine, prema zvaničnoj statistici, proizvedeno je 10.142.000 tona svinjskog mesa što je čak 7.000.000 tona manje nego u istom periodu prošle godine, kada je proizvedeno 17.390.000 tona. Broj grla svinja u 2008. godini u odnosu na 2007. godinu s 3,8 miliona na 3,6 miliona tona što znači da je lane bio manji za oko 240.000 grla.

Otuda i rezerve da će se ovdašnje klanice, bar u početku, dok se ne zanovi stočni fond, previše okoristiti od dobijene pogodnosti. Uostalom, ni neke druge pogodnosti dobijene od EU nismo iskoristili. Izvoz "bebi bifa" je već pet godina simboličan, kao i vina. Mleko i mlečne prerađevine još uvek ne možemo da prodamo na tržištu EU jer nijedna naša mlekara nema za to dozvolu. Ispunjavamo samo kvotu za izvoz šećera i praktično izvozimo samo voće i povrće.

– Dozvola za izvoz prerađevina od svinjskog mesa nam puno znači – kaže Vukoje Muhadinović, generalni direktor Industrije mesa "Topola".

– Očekujem da do kraja godine prodamo paštetu u pakovanju od 75 grama u vrednosti od milion EUR u Francusku, Nemačku, Mađarsku. Konkurentni smo cenom. Štaviše, znatno jevtiniji od istih proizvoda u EU, kao i kvalitetom, uz to i dizajn proizvoda nam je dobar. Kad rešimo problem svinjske kuge i vakcinisanja svinja, a verovatno smo poslednja zemlja u Evropi koja to čini, možda kroz dve-tri godine očekujemo da dobijemo dozvolu i za izvoz trajnih proizvoda. Cena italijanske i španske pršute dostiže i do 100 EUR po kilogramu, a našu bi njihovi potrošači, sa svim troškovima, mogli da kupe za 50 EUR po kilogramu.

Muhadinović podseća da je izvoz ovih proizvoda već bio dozvoljen krajem 2007. godine, a stopiran u martu ove godine. Po njegovim saznanjima, izvoza lane nije bilo, već su klanice tražile poslovne partnere za ulaz na tržište na kome su poslednji put bile prisutne pre 20 godina, što nije lako, jer je tamošnje tržište puno ovih proizvoda.

Generalni direktor "Yuhora" kaže da dozvola za izvoz prerađevina od svinjskog mesa ima veliki značaj za "Yuhor", ali i šire, za mesnu industriju i svinjarstvo u Srbiji.

– "Yuhor" će dobiti priliku da se ponovo pojavi na tržištima na kojima je i ranije bio poznat kao značajan izvoznik mesa. Međutim, sem pomenute dozvole za uspostavljanje i povećanje izvoza, značajna bi bila dodatna pomoć države u vidu stimulacija za poljoprivredu, odnosno stočarsku proizvodnju. To je pozicija koju već imaju proizvođači u zemljama regiona i EU, gde država značajno pomaže svoje proizvođače. Imamo proizvodne kapacitete od 21.000 tona godišnje, što je dovoljno da podmiri potrebe domaćeg tržišta i da se istovremeno poveća izvoz svinjskih prerađevina, koji će biti omogućen najnovijom dozvolom Evropske unije – kaže Petrović, dodajući da su svih prethodnih godina mnogo ulagali u uvođenje najsavremenije tehnologije i primenu najviših standarda kvaliteta hrane i rezultat toga su proizvodi vrhunskog kvaliteta koje su razvili upravo u saradnji sa tehnolozima vodećih evropskih instituta.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 11.09.09.)