(Vilmantas Pečiura)
Stari zapisi "kažu" da prava "industrijska" (masovna) proizvodnja piva u Srbiji počinje 1872. godine, kada je pančevački industrijalac Ignjat Vajfert izgradio savremenu i modernu pivaru na brdu van grada, zvanom Smutekovac, kasnije Vajfertovac, a sada Mostar. Sve dotadašnje pivare u Beogradu i Srbiji: jagodinska (1852), čačanska (1852), aleksinačka (1865), valjevska (1870) bile su manuelne i sa manjim kapacitetima, tako da je nova Vajfertova pivara izazvala veliku konkurenciju, a i veću potrošnju i to kvalitetnijeg piva. Pivara je bila veoma moderna za svoje vreme i kao takva imala je veliki značaj za razvoj industrijskog pivarstva u Srbiji. Građevinski, izmenila je fizionomiju ovog dela grada, što je ostalo zabeleženo na mnogim slikama i razglednicama Beograda toga doba. Usledila je burna istorija pivare, baš kao što je bila i nacionalna.
Za vreme Prvog svetskog rata, Vajfertova pivara bila je laka meta austrijskih topova, posle Drugog svetskog rata pivara je nacionalizovana, a 1963. godine je došlo do udruživanja u "Beogradsku industriju piva i bezalkoholnih pića - BIP". Četrdesetčetiri godine kasnije, "BIP" je privatizovan inostranim kapitalom. U septembarskom broju "Naše radnje", budućnost kompanije predstavio nam je predstavnik većinskog vlasnika, generalni direktor AD "BIP" Vilmantas Pečiura.
Najstariji datum proizvodnje piva u Beogradu vezuje se za 1839. godinu. Gospodine Pečiura, Izdvojite najzanimljivije što ste saznali o istoriji "BIP"-a i srpskog piva, koje je deo i našeg nacionalnog identiteta, kao kod mnogih naroda?
Vilmantas Pečiura: Ima dosta zanimljivih stvari koje se vezuju za „BIP" i ovu lokaciju uopšte, kako se ovde u šali kaže, za - prvu srpsku pivaru, jer su sve ostale austro-ugarske. Naime, 1839. godine na molbu Miloša Obrenovića otvorena je prva mini pivara u Beogradu, koja se nalazila između današnjih ulica Skadarske i Cetinjske. Interesantno je i da je Nikola Tesla u svojoj jedinoj poseti Srbiji i Beogradu, početkom juna 1891. godine bio na večeri u Vajfertovoj vili kada mu je Jovan Jovanović-Zmaj spevao i posebne stihove, a u toj građevini se i danas nalaze naše kancelarije. Postoji i legenda, za koju nemamo dokaze, ali se prepričava i meni su je ispričali sa više strana kao pouku, kako je Vajfert sedeći na terasi, koja je danas pored najprometnije saobraćajnice u Beogradu, najbogatijem seljaku iz Jagnjila obećao pivaru za 10 dukata i onda imao grdne glavobolje da tu opkladu poništi.
Upoznajte nas i sa istorijom litvanskog piva. Ono je nama poprilična nepoznanica - a zapravo je, uz ćilibar, zaštitno znamenje zemlje (šaljivi Litvanci kažu da žuta boja sa nacionalne trobojke simbolizuje pivo), i ima svoje pozicije na tržištima Rusije, Gruzije, Kazahstana, Poljske...?
Vilmantas Pečiura: Pivo se u Litvaniji proizvodi još od 11. veka ali je procvat popularnosti doživelo u 16. Prva pivara je osnovana na obali Baltičkog mora u luci Klaipeda a pivarstvo je preraslo u industriju u drugoj polovini 19. veka. U to vreme samo je u glavnom gradu Vilnijusu bilo oko 260 pivnica. Na razvoj pivarstva u Litvaniji jak uticaj je imala susedna Nemačka pa je današnja godišnja potrošnja po glavi stanovnika oko 100 litara.
Predstavite nam i litvansku kompaniju "Alita" (posluje već pet decenija kao proizvođač alkoholnih i bezalkoholnih pića, od penušavog vina, preko vodke, rakije, konjaka, do bitera i koktela), i konzorcijum sastavljen sa partnerima iz Švedske, sa kojima ste učestvovali u privatizaciji "BIP"-a?
Vilmantas Pečiura: Temelji kompanije su postavljeni 1963. godine kada je osnovana državna kompanija za proizvodnju vina u Alitusu. Konstantnim unapređenjem uslova proizvodnje došlo je do rasta i povećanja kapaciteta. Najveće blago su nam obrazovani stručnjaci za penušava vina i širok spektar pića. Godine 1995. državna kompanija je preregistrovana u akcionarsko društvo i od tada smo fokusirani na razvoj brendova. Posebna pažnja se u kompaniji posvećuje kvalitetu naših proizvoda, razvili smo i primenili standarde ISO 90002. Najbolji pokazatelj kvaliteta su nagrade i samo sa evropskih takmičenja imamo ih preko 50. Najpopularniji brend je šampanjac „alita", zatim tu su i vodka „premijum gera", rakija (brendi) „alita", konjak „alita", razne vrste brendija, kao i koncentrisani sok od jabuke.
Nakon uplate 21,4 miliona evra 2007. godine za kupovinu kapitala i ulaska u "BIP", zatekli su vas razni problemi: zastarela tehnologija, veliki troškovi, neiskorišćeni kapaciteti, nedovoljni standardi, uvećano zagađenje, prekomerna upotreba vode i energije, kratak rok trajanja piva, malo tržišno učešće... Koliko ste odmakli u unapređenju proizvodnje i poboljšanju kvaliteta, tim "prvim korakom"?
Vilmantas Pečiura: Tehnologiju ne bih nazvao zastarelom već tradicionalnom, a to joj daje na kvalitetu i ekskluzivnosti ne samo na ovom području. Mi smo kompanija koja ne koristi takozvani "haj greviti" sistem, kao neki drugi proizvođači. Kod nas je proces fermentacije dvostepen i drugi se deo odvija u tankovima gde on prirodno traje 25 do 30 dana. U okviru te tradicionalne tehnologije, poboljšali smo segmente procesa, smanjili upotrebu vode i energije, poboljšali kvalitet a time i produžili rok trajanja piva. U nekim je fazama ljudski faktor isključen i na taj način imamo konstantan kvalitet. Naše tržišno učešće je povećano na oko šest procenata, nakon jako skromnog udela "BIP"-a pre toga. Uz to, racionalizovali smo proizvodnju premeštanjem pogona za punjenje PET ambalaže iz Krnjače na lokaciju "Mostar", što je takođe poboljšalo kvalitet piva u toj ambalaži jer se sada iz tankova za odležavanje pivo direktno otače u PET ambalažu.
A u kojoj ste fazi razvoja prodajne mreže? Član UO "BIP"-a gospodin Einaste, najavio je novi tim prodaje i vidljive rezultate već u 2009, projektovano je uvećanje prodaje?
Vilmantas Pečiura: Planove smo pravili u vreme za tako nešto, dakle krajem prošle godine, ali tada kriza nije bila tako naglašena. Ipak, u odnosu na celokupno tržište koje je palo sa prodajom, mi smo zadržali nivo i proizvodnje i prodaje, što je na neki način popriličan uspeh za nas. To da nismo zabeležili pad upravo je rezulat rada novoformiranog tima prodaje.
Ugovaranjem obaveznog ulaganja od 5,1 miliona evra, nagovestili ste da odmičete "BIP" od stečaja koji je pretio pre privatizacije. Šta ste sve postigli od planiranih investicija u poslovnoj 2008, u kojoj ste poslovali sa dobitkom, uvećali kapital i ostvarili obrt od 14,3 milijarde dinara?
Vilmantas Pečiura: Ukupno ulaganje do ovog momenta bilo je za skoro 50 odsto veće od ugovorenog, oko 7,3 miliona evra. Ispunili smo sve planirano za prvu godinu i za to dobili dokumentaciju Agencije za privatizaciju. Pridržavali smo se prioriteta za kompaniju, gorući problemi bili su obezbeđivanje ambalaže, poboljšanje transporta, dakle sve ono što je bilo neophodno za proizvodnju i prodaju, dok Odluku o pomenutom uvećanju kapitala donosi Skupština akcionara.
U šta ste investirali tokom 2009. i u šta ćete ulagati još do kraja godine?
Vilmantas Pečiura: Do prošle godine imali smo PET ambalažu od 1,5 litara dok je sada taj portfolio jasnije definisan i proširen, pa se tako naše pivo može naći u litarskoj i flaši od dva litra. Naša je investicija i najnoviji proizvod - "ledeno" pivo, kao i „bg" pivo u konzervi. I dalje se radi na preciziranju kompletnog portfolija, ali i osavremenjavanju pakovanja, kako bismo bili što konkurentniji na tržištu. Uložili smo u racionalizaciju proizvodnje, pa tako sada imamo proizvodnju piva skoncentrisanu na jednoj lokaciji, umesto dve dosadašnje. Investirali smo i u marketing, imali smo inicijalnu kampanju za "ledeno" pivo u Beogradu. Naravno, ambicije u tom segmentu poslovanja su nam daleko veće i to će uskoro biti vidljivo. Pojačavamo aktivnosti trejd marketinga, intenziviraćemo saradnju sa kupcima na terenu i na samim prodajnim mestima, bićemo angažovani i oko opremanja objekata.
"BIP" je nekada imao pet osnovnih proizvodnih programa: proizvodnja piva, bezalkoholnih pića, prirodne mineralne vode, pivarskog slada i alkoholnog sirćeta, a pored toga i dopunski program: proizvodnju suvog pivarskog kvasca, trebera, sladne klice i dr. Kako ocenjujete zatečeni portfolio, šta je bilo nužno za odstranjivanje, a koji su brendovi sa izvesnom budućnošću?
Vilmantas Pečiura: Što se mineralne vode tiče, ona nije bila pod okriljem "BIP"-a u trenutku privatizacije. Dopunski programi zauzimaju vrlo mali procenat naše proizvodnje. Najvažnije za profesionalne i krajnje kupce je da ćemo se fokusirati na naše prioritete - pivo, proizvod broj jedan kod nas, i bezalkoholna pića.
Sem piva, "BIP" karakterišu kvas (Srbija je jedna od tri zemlje gde se proizvodi), sirće (po tradicionalnoj tehnologiji, takođe) i pivski kvasac (jedini proizvođač u Srbiji). Kakvo je Vaše viđenje tih programa ubuduće, imaju li tržišnu perspektivu?
Vilmantas Pečiura: Proizvod na kojem ćemo naročito raditi jeste - kvas. To je prirodno energetsko piće, izvor vitamina grupe B koje zaslužuje jaču poziciju ovde kod nas u Srbiji. Pored piva, to nam je jedan od bitnijih brendova. Sirće ostaje u ponudi kao izuzetno prepoznatljiv proizvod, svi ga znaju i rado ga kupuju, tako da ćemo i tu tradiciju nastaviti da negujemo - naš proizvod je odavno postao generičko ime za sirće. Pivski kvasac prodajemo po bio-šopovima. To jeste naš nus-proizvod ali zato što je potpuno prirodan i ustaljenog kvaliteta, ima perspektivu za onaj broj potrošača koji stvarno vode računa o ishrani. Proizvodi se u ograničenim količinama, a to daje ekskluzivnost našoj proizvodnji. Naša kompanija je jedina na ovim prostorima koja ima sopstvenu banku kvasca. To znači da možemo da proizvodimo, doslovce, sve proizvode koji podrazumevaju kvasac. Ta banka ovde postoji odavno, jedno je od bogatstva "BIP"-a i daje nam slobodu u pravljenju novih proizvoda.
Šta god bilo sa nekretninama kojima sada raspolažete kao vlasnici, gospodine Pečiura, da li je proizvodnja piva u "BIP"-u vaše dugoročno opredeljenje, ostajete li u ovoj industriji i nakon ugovorenog perioda?
Vilmantas Pečiura: U „BIP"-ovom slučaju, tradicija je zapravo - brend. Da, naravno da ćemo ostati u ovoj industriji, i to dugoročno. Ranije je bilo ideja da se proizvodnja izmesti u Krnjaču, međutim zbog krize sve je ipak skoncentrisano na "Mostaru". Suštinski smo zainteresovani da zadržimo ovu proizvodnju zato što je pivo koje se proizvodi u našim pogonima jako kvalitetno i u njemu prepoznajemo dobar brend, sa mogućnošću za razvoj. To što nastaje po tradicionalnoj metodi, naročito ga razlikuje u odnosu na konkurenciju, i predstavlja retkost.
Šta planirate sa proizvodnjom slada u Čačku?
Vilmantas Pečiura: Ta sladara danas radi a radiće i ubuduće. Da je i taj segment našeg posla oživeo ilustrovaću činjenicom da je proizvodnja slada u Čačku neprekidno trajala i tokom letnjih meseci ove godine, što nije bilo zabeleženo u skorije vreme. Zadovoljni smo kvalitetom proizvoda koji otuda izlaze na tržište.
Svetska kriza nije jedini problem sa kojim se suočavate. Iako su najpre zagovarali vaš dolazak, mali akcionari danas imaju drugačije interese. Verujete li da će, po onoj litvanskoj krilatici: "Vienybė težydi" ("Snaga je u jedinstvu"), interesi u kompaniji biti usaglašeni, te da će "interna klima" biti pozitivnija?
Vilmantas Pečiura: Mišljenja sam da je klima u kompaniji pozitivna. Radnici su zainteresovani da rade, oni žele da "BIP" bude sve jači. Na početku godine pregovarali smo sa sindikatom o novom kolektivnom ugovoru, pregovori su bili vrlo konstruktivni i dobili smo saglasnost predstavnika radnika jer smo ponudili bolje uslove od opštih prilika u Srbija. Mi zapravo imamo dve "interne" klime. Jedna je u samoj fabrici i ona je baš dobra. U "BIP"-u su danas entuzijasti, redovno plaćeni - da se razumemo, koji zaista žele da rade. Drugu klimu čine mali akcionari, dakle svi oni faktički vlasnici akcija "BIP"-a. Poneki mediji fabrikuju negativnu konotaciju i ne prikazuju činjenice verno, pa se stiče utisak da ima puno nezadovoljnih i u samoj kompaniji, gde vladaju pozitivni, nenarušeni odnosi.
U Srbiji je u prvih sedam meseci ove godine proizvedeno 12,1 odsto manje nego u istom periodu 2008, u regionu nije ništa bolje, čak i Nemačka beleži najmanju količinu za prvu polovinu godine od 1991. Kako do boljitka, sem toliko forsiranim prisustvom u javnosti, kroz medije i reklamu?
Vilmantas Pečiura: Da, raspolažemo identičnim podacima, a dodajemo i izvorne informacije da su jednake analize i sa tržišta Litvanije. Međutim, Srbija nije toliko pogođena. Kako do boljitka? U principu, ne mislimo da je preko medija jedini pravi put - do potrošača. Mi nismo toliko prisutni u medijima, a beležimo boljitak. Opredelili smo se za pažljivo ciljanu kampanju. Verujući u tešnju saradnju sa kupcima i bolji odnos sa potrošačima, marketinške aktivnosti sprovodićemo na mestima prodaje. Uvereni smo da trenutno imamo najbolji odnos cene i kvaliteta, što su krajnji kupci prepoznali i svojim poverenjem nam omogućili da dospemo do učinka koji sam već pomenuo - ne beležimo pad ni u proizvodnji, niti u prodaji, što je za ovo doba krize - vredan uspeh.
Sami ste izanalizirali da je u Srbiji oko 38 hiljada malih prodavnica, a da se prisustvo "BIP"-a svodi na 15-ak odsto. Šta sledi u "drugom koraku" - za širenje prisutnosti brendova na tržištu?
Vilmantas Pečiura: Intenzivno radimo na jačanju distribucije koja će uzvratno poboljšati našu prodaju. Računamo na saradnju sa trgovcima u budućem osvajanju poverenja potrošača, a želimo da pojačamo svoje prisustvo na tržištu Beograda i drugih većih gradova Srbije. Naš takozvani "houm market" jeste Šumadija, gde se nalazi i TP Kvin, na koje najozbiljnije računamo. Namera nam je da dobre odnose sa partnerima ne samo zadržimo već i da ih poboljšamo. Nedavno ste tržištu predstavili "ledeno", novo pivo od nemačkog hmelja i domaćeg slada (sa 4,2 odsto alkohola). Šta profesionalni i krajnji kupci skorije mogu da očekuju od novosti iz "BIP"-a?
Vilmantas Pečiura: Najnovije iz "BIP"-a je "bg" u limenci. I na taj način nastavljamo tradiciju. Podsećamo, ova kompanija je prva u Srbiji potrošačima ponudila piće iz limenke, to je bilo još davne 1972. godine za pivo i gazirane sokove "BIP"-a, kada limenku baš niko nije imao u ponudi na domaćem tržištu. Od ovog leta potrošači ponovo mogu da kupuju naš proizvod u limenci od 0,5 litara. To je bio i direktan povod da damo svoj doprinos akciji "Biram da recikliram" i podizanju svesti o očuvanju životne sredine. O drugim novitetima vaši čitaoci će saznavati u budućim brojevima "Naše radnje".
Investicijama ste stvorili uslove za izvoz. Kakve ambicije imate u tom delu poslovanja?
Vilmantas Pečiura: Već smo izvezli naručene količine za Sjedinjene Američke Države. Unutar Evropske Unije početne ambicije su nam da se vratimo u region gde je "BIP" bio prepoznatljiv nekada, pre svega u zemlje bivše Jugoslavije. Naši izvozni aranžmani unaprediće i srpsku privredu.
A postoje li planovi da se kanalima prodaje "BIP"-a u Srbiji nađu autentična piva iz Švedske ili geografskog centra Evrope - Litvanije (metodom centra gravitacije, kao centar je potvrđeno selo Purnuškes, 26 kilometara severno od Vilnijusa)?
Vilmantas Pečiura: Verujte da ovdašnje pivo nadmašuje tamošnji kvalitet. Čini se zanimljivim, ali to, na žalost, nije naš cilj. Mi težimo obratnom, da odavde izvozimo u Litvaniju kvalitetno pivo "bg". Pivo je na svim tržištima uglavnom lokalnog karaktera. Ako zanemarimo svetski poznate proizvođače koji se prepoznaju na svakom tržištu, svaki narod zapravo voli svoje pivo. Prepustićemo to upoznavanje sa litvanskim pivom drugoj grani - turizmu.
Pre četiri decenije, "BIP" se svrstavao u sam vrh evropskih proizvođača piva, priznanja za kvalitet, i to međunarodnih, bilo je još od 1891. (prva zlatna medalja, Svetska izložba u Parizu)... Gospodine Pečiura, od te prošlosti se ne živi, no da li je i ona podstrek na razvoj?
Vilmantas Pečiura: Da, i tu pronalazimo podstrek, a priznanja je bilo i u najbližoj istoriji. Na ovogodišnjem sajmu u Novom Sadu smo dobili zlatnu medalju za pivo i kvas, a prošle godine smo u Briselu od Internacionalnog instituta za kvalitet dobili zlatno odličje za "bg" pivo. I u tom smislu, eto, nastavljamo bogatu tradiciju "BIP"-a.
Dejan Milošević
izvor : 
| 
| 
