Povezan radni staž samo za odabrane - mere novog Plana socijalne sigurnosti

Vlada Srbije povezaće radni staž svim zaposlenima u državnim i privatizovanim preduzećima, ali ne i u firmama koje su od početka bile privatne, u kojima poslodavci radnicima nisu uplaćivali doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje u periodu od 2005. do 2009. godine, objavljeno je u Planu socijalne sigurnosti koji je nedavno usvojio kabinet premijera Mirka Cvetkovića.

Preduzeća koja nisu uplaćivala doprinose će tako postati dužnici države, koja namerava da njihove vlasnike primora da kao obezbeđenje za dug ponude ličnu imovinu ili imovinu neke druge svoje firme. Druga opcija je da država svoje potraživanje pretvori u akcije ili udele i postane suvlasnik spornog preduzeća.

Ovakav plan je, međutim, u najmanju ruku kontroverzan i nije u skladu sa merama koje je Ministarstvo rada prvobitno predložilo Vladi, kako bi se pomoglo radnicima da ostvare svoja prava, a u koje je "Danas" imao uvid. U Ministarstvu nisu pravili razliku između radnika u privatnim firmama (od nastanka) i onih koji rade u preduzećima koja su nekad bila ili su i dalje državna, već su smatrali da bi jedini kriterijum za pomoć treba da bude taj da im poslodavac nije uplaćivao doprinose. Vlada je odbila ovakav predlog i umesto toga odlučila da radnike u klasičnim privatnim firmama ostavi bez zaštite.

U Planu socijalne sigurnosti se ne iznose razlozi za ovakvu diskriminaciju, a nema ni odgovora na pitanje kako da ti, izostavljeni radnici ostvare svoja prava. Neobično je i to što država u Planu pominje samo dugovanja za doprinose za period od 2005. do 2009. godine, iako je prethodnog puta staž povezivan samo do 2003, pa proizilazi da dugovi za 2004. godinu uopšte neće biti namireni (iako se u medijima kao početni datum navodio 1. januar 2004.), što je takođe suprotno predlogu Ministarstva rada, koje je tražilo da se staž poveže za sve obaveze od početka 2004. do kraja juna 2009.

Drugo pitanje koje izaziva pozornost stručnjaka je namera države da u svoju korist uspostavi obezbeđenje na odvojenoj imovini vlasnika firme, umesto koje uplaćuje doprinose. Ovakva zakonska odredba bi, kako upozoravaju eksperti, mogla da bude oborena na Ustavnom sudu, jer za dugove firme u načelu odgovara firma, a ne njen vlasnik ili još manje neko drugo preduzeće istog vlasnika, osim u slučaju kada oni sami pristanu na to. Međutim, to, kako ističu, zavisi i od samog načina na koji će odredbe biti definisane jer država može da donosi zakone kojima ustanovljava takozvanu zakonsku zalogu.

Ipak, ako bi se državi dopustilo da samoinicijativno zaplenjuje sredstva vlasnika kako bi naplatila svoja potraživanja prema firmi koja nije uplaćivala doprinose, moglo bi se doći u apsurdnu situaciju da stotine akcionara neke kompanije odjednom moraju da prodaju sopstveni nameštaj ili čak nekretnine, kako bi platili zaostale doprinose. Ili u još grotesknijem slučaju, ti mali akcionari bi lako mogli da budu upravo radnici kojima firma nije uplaćivala staž (jer bi svi akcionari shodno učešću u vlasništvu trebalo da snose odgovornost za dugovanja na ime doprinosa). Pitanje je i koju bi korist budžet mogao da ima od ovakvog mehanizma u slučaju državnih preduzeća, jer bi u tim slučajevima država kao i vlasnik i poverilac zapravo uspostavljala obezbeđenje na sopstvenoj imovini.

Verovatnije je, međutim, da će Vlada obezbeđenje ponuditi samo kao opciju, koja mnogim vlasnicima perspektivnih privatizovanih firmi može da bude privlačnija od toga da država svoja potraživanja konvertuje u suvlasništvo u preduzeću, što je druga mogućnost koju predviđa Plan. Vlada će definisati precizne kriterijume za određivanje firmi u kojima konverzija neće biti dozvoljena, među kojima su preduzeća sa negativnim kapitalom (gubicima) i one kompanije kod kojih su se stekli uslovi za otvaranje stečaja. Ostaje nejasno kako će Vlada obezbediti svoja potraživanja u takvim firmama, pod uslovom da njihov vlasnik ne pristane da založi svoju privatnu imovinu u korist države.

Radnici kao suvlasnici

Planom socijalne sigurnosti Vlada Srbije je predvidela i mogućnost da se radnička potraživanja prema poslodavcu takođe konvertuju u kapital, ako zaposleni tako odluče. Dodatno, država je odlučila i da za ovu godinu uplati zdravstveno osiguranje za sve zaposlene, čime će se omogućiti svima da overe zdravstvene knjižice. Kako bi dugoročno rešila problem sa neuplaćivanjem doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje, Vlada je najavila izmenu zakona, kojim će se onemogućiti poslodavcima da radnicima isplaćuju neto zaradu, ako istovremeno nisu uplatili i sve propisane dažbine.

( Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas od 08.09.09. )