Vladanka Celić, vlasnica Modnog ateljea "Sreća" iz Beograda - Ime i prezime poslovnih žena je velika energija

Vladanka Celić

Svoju preduzetničku karijeru Vladanka Celić je započela 1989. godine u rodnom Golupcu kod Požarevca. Nakon 18 godina rada u Tekstilnoj industriji "Zemun", daje otkaz i vraća se u svoju nezavršenu vikendicu u Golupcu i započinje posao.

- Kada sam dala otkaz, mnogi su se čudili i nisu mogli da razumeju kako mogu da napustim sigurno radno mesto i da se otisnem u neizvesno. U vikendicu donosim jednu "Bagatovu" mašinu, sto za krojenje, svoje materijale i počinjem da radim. Zelena livada ispred mene, Dunav širok, Karpati preko puta na rumunskoj strani, savršena inspiracija za rad - kaže Vladanka Celić pričajući o svojim preduzetničkim počecima.

Kako se razvijao i stasavao Vaš posao?

- Prodaja modela koje radim u Golupcu brzo prevazilazi moje radne mogućnosti. Angažujem šnajderke po okolnim selima. Ja im skrojim i pripremim model, a one ga sašiju. Radili smo uglavnom žensku konfekciju - suknje, bluze, kostime, kapute. U prvo vreme sam sašivene modele prodavala u Beogradu, po stacionarima, ambulantama, domovima zdravlja, na kredit u tri rate. Još uvek nisam imala svoj butik, svoju radnju. Usled narastanja posla, u neposrednom komšiluku muž i ja smo zakupili i adaptirali jednu staru napuštenu kovačnicu od 20 m2 i u njoj otvorili našu prvu radnju. Okrečili smo te crne i garave zidove, sve to očistili i doveli u red. Znate kako može biti u kovačnici. Radnju smo otvorili na pazarni dan u Golupcu, bio je to veliki događaj za lokalno stanovništvo. Tog prvog radnog dana smo napravili promet od 2.000 tadašnjih nemačkih maraka, što je za mene bilo nešto neverovatno.

Kada ste počeli da radite venčanice?

- Videvši da se u ovom kraju prave raskošne i bogate svadbe koje traju po nekoliko dana, ja uradim prve tri venčanice. Uradila sam ih sa izvesnim strahom i nevericom da li će se kome dopasti. No, naiđu naši gastarbajteri iz Nemačke i kupe sve tri venčanice za svadbu koju su pravili. Brzo se potom pročulo da radim venčanice i počele su da stižu nove i nove porudžbine. Dala sam reklamu na negotinskom radiju "Krajina". Bilo je to ono teško i ludo inflatorno vreme, kada se radilo za pet maraka mesečno. No, ja sam se ubijala od posla. Tada sam se već bila okrenula venčanicama. Kakvo god vreme bilo, ljudi se venčavaju i prave svadbe. Svadbovanje je naročito jak običaj u ovim krajevima, u Požarevcu, Negotinu i okolini. Iz tih krajeva je dosta gastarbajtera, oni žive za to da u svom rodnom mestu naprave svadbu deci. Te svadbe traju po pet dana, a mladi se kupuje po pet venčanica i 20 kompleta. Mlada se naveče svaki sat presvlači, a svaki naredni dan nosi novu venčanicu. A da ne pričamo o svečanom odevanju mladinih i mladoženjinih roditelja i familija.

Vladanka Celić

Kako se dalje odvijao i razvijao Vaš posao?

- Nakon nekoliko meseci rada, ja u centru Golupca zakupljujem veći lokal, od 60 m2. Butik se nalazi na putu za Donji Milanovac i Negotin, gastarbajteri koji dolaze iz inostranstva tuda prolaze i sve češće svraćaju. Iznenađuju se lepotom venčanica i cenom koja je znatno niža nego na Zapadu, odakle oni dolaze. Svakim danom je sve više kupaca iz celog tog područja. Butik u Požarevcu otvaramo 1996. godine, koji i danas radi. Tu započinjemo ozbiljniju proizvodnju, ali iskrsava problem nedostatka radne snage koja ume venčanice da šije. Meni su trebale radnice koje umeju celu venčanicu da sašiju. To nisu umele da rade klasične tekstilne radnice jer one u tekstilnoj industriji rade samo po jednu fazu posla. Ja sam uzimala mlade devojke i učila ih, tako da su one posle godinu dana bile u stanju da same sašiju celu venčanicu. Moram da kažem da za ceo svoj posao sa venčanicama nisam imala neki model rada koji sam mogla da kopiram, niti sam imala nekoga na koga sam mogla da se ugledam. Sve sam sama morala da osmišljavam i radim. Dosta mi je, svakako, pomoglo radno iskustvo stečeno u tekstilnoj industriji, na konstruktorsko-modelarskim poslovima. Posao u Požarevcu smo u međuvremenu dosta dobro razvili i došao je trenutak da se vratimo u Beograd. Bilo je to 1999. godine kada smo otvorili prvi butik u tržnom centru "Piramida" na Novom Beogradu. Nakon toga smo otvorili butik u "City passage" na Obilićevom vencu i na Terazijama. Kada sam 1989. morala da napustim Beograd, zaklela sam se da ću se kad-tad vratiti. To sam i učinila. Moram da kažem da mi je Istočna Srbija pomogla da se sklonim, da sebi i porodici obezbedim egzistenciju, da razvijem firmu i napravim uspeh.

Predstavite nam aktuelni trenutak Vaše firme, koja je njena osnovna delatnost danas?

- Osnovna delatnost je proizvodnja unikatnih modela venčanica, haljina i muških odela. Radi se o malim serijama, ručno rađenim. To je ono šivenje po meri - dođete, naručite po želji i mi vam sašijemo po meri. Danas retko ko ovako radi. Kod nas je jasno podeljena prodaja i proizvodnja - nema toga da šnajderka izlazi sa metrom, sa sebe čisti konce i prodaje vam venčanicu. Prodavačice rade svoj posao, a krojačice i šnajderke svoj. Komunikacija između prodaje u Beogradu i proizvodnje u Požarevcu je jako dobra i nema grešaka. Danas imamo tri prodajna objekta u Beogradu, plus dva objekta sa muškim odelima koje vodi naš sin. Pored Požarevca, imamo prodajni objekat i u Smederevu.

Recite nam nešto više o vašim venčanicama, muškim odelima, i večernjim haljinama?

- Venčanice isto, kao i ostali odevni predmeti, podležu uticaju modnih trendova. I kod njih se dosta toga menja, počev od boje i čipke, pa do materijala i vrste kroja. Jasno je da se ono što se nosilo pre 20 godina, danas ne nosi. Postoje modni trendovi i kod muških odela za venčanje. Ljudi naručuju i neobične modele sa kojima hoće nekoga da šokiraju. Drugi imaju modele koje su u svojoj glavi odabrali mnogo pre venčanja. Meni dolaze devojke koje mi kažu da već pet godina u svojoj glavi imaju model venčanice koju će da nose na svom venčanju, bez obzira što još nemaju momka. Mi imamo mlade od 18 godina, ali i od 50 godina. Sve one imaju svoje želje i ukuse. Kod muških modela radimo žakete, smokinge, šivenje po meri. Svaki gospodin koji hoće unikatno da bude odeven, dolazi kod nas da mu sašijemo odelo po meri. Mi već petu godinu radimo muška odela od čiste sirove svile. Jedini u Srbiji radimo ovakva odela. Do sada smo njima obukli brojne naše poznate mladoženje. Večernje balske haljine sam počela da radim 1996. godine. Prvo sam napravila nekoliko komada od tafta, pitajući se da li će ih ko kupiti. Prvi kupci su mi bili Ines Jevrosimović i njen suprug Veselin Jevrosimović. Ines je haljinu kupila za bal u Beču na koji su išli. Tamo je sa mojom haljinom bila izuzetno zapažena. Nakon toga su me pozivali na modne manifestavcije i modne revije koje su organizovali i sponzorisali. Ja sam sa svojim haljinama bila prosto jedno veliko otkrovenje.

Vladanka Celić

Šta kažu namere i planovi daljeg razvoja i poslovanja Modnog ateljea "Sreća"?

- U Beogradu smo nedavno zakupili jedan prostor u koji planiramo da preselimo radionicu iz Požarevca. Nužno je da proizvodnja bude ovde zbog tržišta. Radi se o dosta ruiniranom prostoru od 82 m2, koji ćemo sanirati i adaptirati. Pored proizvodnje, tu će biti i jedan prodajni salon. Planiramo i da radnju na Terazijama proširimo sa zakupom jednog susednog lokala koji ima izlog do ulice. Uvek postoje novotarije, uvek se javljaju nove ideje. Obilazim poznate sajmove i pratim šta se dešava u svetu u ovoj oblasti. Planiram da uradim venčanicu sa etno motivima, koju ću predstaviti krajem godine kada budemo obeležavali 20 godina rada. Imam još mnogo planova ali neka za sada ostanu tajna, saznaće se kada za to dođe vreme.

Da se malo osvrnemo na položaj žena u poslovnom miljeu, šta kaže Vaše radno i poslovno iskustvo, koje su njihove mane a koje prednosti u odnosu na muškarce?

- Kada se radi o poslovnim ženama, ja mislim da mi sve jedna na drugu ličimo - da imamo jednu veliku energiju. Naše zajedničko ime i prezime je energija. Sve imamo jak ego, što je izuzetno važno. Naša zajednička karakteristika je i upornost. Takve upornosti nema kod muškaraca. Uspešna žena sebi postavlja cilj i od njega ne odustaje. Svi moramo da imamo neki cilj ka kome težimo, inače nema života. Nikada nisam bila opterećena time da moram da se dokazujem pred muškarcima. To mi ne treba. Ne takmičim se sa muškarcima. Imam svoj put rada i napredovanja.

U čemu je ključ uspeha u poslu i u životu uopšte po Vašem mišljenju, koji je Vaš životni i radni moto koga se pridržavate?

- Ja sam 20 godina privatnik u ovoj zemlji i u ovom poslu, što nimalo nije lako. Celu porodicu sam uključila u posao - supruga, sina, kćerku, snahu, zeta. Sve sam ih nekako integrisala u ovaj posao, bez obzira na njihovo obrazovanje. U privatni posao sam krenula sa 45 godina, kada ljudi počinju da misle da je gotovo, kada počinju da se povlače i sklanjaju. Ja duboko verujem da u životu postoji neka snaga, neka energija, neka sila koja nas vodi i usmerava, nezavisno od nas samih.

Radna biografija

Svoju radnu karijeru Vladanka Celić je započela u Tekstilnoj industriji "Zemun", radeći kao tekstilni tehničar. Firma ju je poslala na usavršavanje u Maribor, gde je završila školu za konstruktore-modelare. Došla je zatim 1989. godina, oslobođena je privatna inicijativa i po Beogradu počinju da se otvaraju brojni butici. Otvarali su ih ljudi koji nisu imali mnogo tekstilnog znanja i obrazovanja pa je Vladanka za mnoge od njih šila i krojila. Prodaja je išla dobro. Mnogi su je u tim trenucima savetovali da napusti društveno preduzeće i da počne privatno da radi, što je ona i učinila 1989. godine. "Imam znanje i radno iskustvo, ali nemam novaca i ne mogu u Beogradu da otvorim radnju. Vraćam se u rodni Golubac kod Požarevca i tu počinjem svoj privatni posao, kaže Vladanka" i podseća nas na narodnu izreku koja kaže: "Ako se dokažeš tamo odakle si, prihvatiće te ceo svet". Vladanka se svakako dokazala u svom rodnom mestu i za nju je ubrzo saznao Beograd i cela Srbija.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz publikacije "Uspešne poslovne žene Srbije - prvih 50". Knjigu možete poručiti putem sledećih kontakata - PAUN PRESS, Palmira Toljatija 5/1. 11 070 Novi Beograd, tel. 011 260 10 96, 064 275 13 15, e-mail: izdavastvo@paunpress.com)