Rijeka važnija od Bara - koliku korist Srbija ima od kupovine luke u Crnoj Gori?

Kupovinom Luke "Bar" Srbija ne bi ostvarila znatniju ekonomsku korist. Barem dok do ove strateški važne tačke ne bude izgrađen autoput ili dok ne bude temeljno obnovljena železnička pruga.

Osnovni problem barske luke, prema oceni stručnjaka, treba tražiti upravo u lošoj infrastrukturi. Zbog toga se većina srpskih izvoznika, ali i uvoznika, godinama radije odlučuje da koristi luke u Rijeci, Kopru, Konstanci i Solunu.

– Najveći nedostatak Luke "Bar" jeste loša pruga. Problem je u tome što se pruga penje na hiljadu metara nadmorske visine, što veoma otežava transport. S druge strane, drumovi su u još lošijem stanju, tako da je pitanje koliko je ekonomski isplativo investirati u Luku "Bar" – objašnjava Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Sličnog mišljenja je i Zoran Drakulić, predsednik kompanije "East point". On je, podsećanja radi, prošle godine bio zainteresovan za kupovinu barske luke, ali je sada odustao od te namere. Kao razlog navodi ne manjak novca, već lošu logistiku.

– "East point" u ovom trenutku nema nameru da se uključi u priču o prodaji Luke "Bar". Ne znam ni šta je pozadina cele te ideje, ali je osnovno pitanje kakvu bi korist od toga imala srpska privreda. Prevoz robe železnicom do Bara je izuzetno problematičan, tako da smo se mi orijentisali na luku u Konstanci. Preko nje izvezemo najveći deo robe, dok preko Bara ide zanemarljiv deo – kaže Drakulić.

Osim Konstance, srpski privrednici sve više koriste i luku u Rijeci. Tako prema podacima ekonomiste Gorana Nikolića, riječka luka ima najveće kapacitete, pa je zbog toga izuzetno primamljiva uvoznicima.

– Preko nje uvozimo robu iz prekookeanskih zemalja i koristimo je u mnogo većoj meri nego Bar. Njena prednost je pre svega u tome što ima neuporedivo veće kapacitete od barske luke – objašnjava Nikolić i dodaje da oko 90% uvezene robe dolazi upravo preko Rijeke.

On ističe i veliki značaj luke u Kopru i naglašava da su putevi do ta dva mesta mnogo bolji nego do Bara. Osim toga, kaže, dodatni razlog zbog koga srpska privreda više koristi pomenute luke od barske jesu manji troškovi prevoza preko hrvatskih, slovenačkih, pa čak i grčkih železnica, nego što je to slučaj sa prugom Beograd–Bar. Ipak, napominje da je Kopar prilično daleko, kao i da je luka manja od riječke, ali tvrdi da se i pored toga koristi više od barske.

– Preko Bara ide svega 20 do 30% srpskog izvoza. Kapacitet te luke je osam miliona tona robe godišnje, a sadašnje mogućnosti ne prelaze dva do 2,5 miliona tona. Uprkos tome, strateški interes Srbije trebalo bi da bude uspostavljanje dobre saobraćajne veze sa Crnom Gorom. Ta država je naš važan spoljnotrgovinski partner i nalazi se na četvrtom mestu po uvozu naše robe – smatra Nikolić.

Ovo bi, možda, mogao da bude jedan od razloga zbog koga u Ministarstvu za infrastrukturu sve češće ističu da je pitanje barske luke od strateškog značaja za srpsku privredu. Međutim, da bi ideja o povećanju kapaciteta Luke "Bar" uopšte bila ostvarena, neophodno je najpre izgraditi autoput Beograd–Bar i uložiti najmanje 250 mil EUR u obnovu pruge kako bi roba do barske luke stizala za šest do sedam sati, umesto dosadašnjih 15 do 16. Procene stručnjaka su i da bi isto toliko novca trebalo investirati i u samu luku, kako bi mogla da prihvati brodove koji prolaze kroz Suecki kanal.

Navedeni projekti, međutim, nisu na vidiku, ali je neosporno da bi Beograd, kada bi došlo do njihove realizacije, kao izuzetno važno saobraćajno čvorište imao najbolju moguću transportnosaobraćajnu vezu sa morem. Jer, upravo se u Beogradu presecaju vazdušni koridor, dunavski Koridor sedam i drumski Koridor 10.

– Nažalost, mi taj povoljan geografski položaj uopšte ne koristimo. Drumovi i pruge su nam u katastrofalnom stanju, a na Savi i Dunavu brodova gotovo i da nema. Da je sreće, najviše bismo koristili Luku "Beograd", a sa Barom bismo mogli da napravimo aranžman o korišćenju luke kao što smo nekada imali sa Solunom – smatra Milan Kovačević.

Tako je bilo pre Drugog svetskog rata, kada je sva roba iz Srbije bila usmerena na taj grčki grad. Sada je, međutim, problem što Solun ima mali kapacitet, ali i pored toga i dalje ima veliki značaj za južnu i istočnu Srbiju.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika 30.08.2009.)