Ilija Vojinović, predsednik opštine Kikinda - Moramo ravnomernije podeliti teret krize

Ilija Vojinović

Za predsednika Opštine Kikinda Vojinović je izabran na sednici Skupštine opštine 17. juna ove godine. Preko 10 godina bio na različitim funkcijama u lokalnoj samoupravi. Od 1996. do 1999. bio je predsednik Izvršnog odbora SO, kada su ingerencije opštinske "vlade" bile mnogo šire, nego sadašnjeg Opštinskog veća. Od 1999. do 2004. bio je direktor Javnog komunalnog preduzeća "6. oktobar". Pre izabora za predsednika opštine, obavljao je funkciju v.d. direktora Javnog preduzeća "Autoprevoz". Početkom 90-ih bio je direktor Tehničke škole u Kikindi.

Na pitanje da li je znao kakva je situacija u SO Kikinda i gradu i šta ga čeka nakon izbora na ovu funkciju, kaže da je pretpostavljao na šta će da naiđe.

- Gledajući "sa strane", činilo se da je lakše i da su problemi jednostavniji i lakši za rešavanje. Znao sam da je kriza, da nema dovoljno novca u opštinskoj kasi, da su republičke dotacije smanjene. Jednostavno rečeno, znao sam da neće biti lako, a sada, nakon skoro dva meseca, vidim da je još teže nego što sam mislio. Naravno, idem napred. Pružam maksimalno koliko mogu i kakve su objektivne okolnosti. Videćemo, nadam se da će biti bolje.

Jedan od najvećih zadataka novog rukovodstva je rebalans opštinskog budžeta. Kada će biti održana sednica SO na kojoj će biti doneta odluka i šta će bito osnovni principi prilikom "kresanja" liste korisnika?

- Sada smo u fazi priprema te sednice. Imali smo jedan predlog, prvu varijantu, koju je ponudio Sekretarijat za finansije. Radimo i drugu varijantu, možda će biti još nekih predloga, ali mislim da će sednica sa rebalansom biti održana do kraja ovog meseca. U prvoj varijanti predložen je manji obim izvođačkih radova poverenih Direkciji za izgradnju grada. Onda smo zaključili da ne bi trebalo povući tako drastičan potez, nego bi bilo dovoljno ispoštovati ono što je Direkcija za izgradnju grada sama umanjila kao meru štednje. Nešto preko 400 smanjeno je na oko 380 mil dinara, što bi, možda, trebalo da bude dovoljno. Sve u svemu, opštinski budžet trebalo bi da skratimo za oko 35% i da sa 1,5 bude "skresan" na jednu milijardu dinara. Odmah nakon stupanja na ovu dužnost bilo mi je jasno da je budžetska 2009. godina preambiciozno zacrtana i da će morati doći do drastičnog umanjenja, jer su i republička izdvajanja znatno umanjene prema opštinama.

Najavili ste da rebalansom budžeta neće biti obuhvaćene dotacije obrazovanju i selima. Da li je to moguće?

- Mislim da je moguće. Eto, doneli smo odluku da "Autoprevoz" besplatno prevozi učenike sa sela. I naše sednice Opštinskog veća koje održavamo svakog drugog četvrtka u selima, pomažu nam da sagledamo kakva je situacija. Znamo da je tamo teško i opšti je stav da maksimalno zaštitimo ove sredine. Vodićemo računa da škole i predškolska ustanova funkcionišu bez većih problema. Mogu da kažem da ćemo biti tolerantniji prema pomenutim budžetskim korisnicima.

Budžet treba da bude smanjen za 35%. Kako to izvesti, a da njegovi korisnici ne trpe mnogo?

- Teško je smanjiti potrošnju, a da svi budu zadovoljni i namireni. Videćemo, još su neke opcije moguće. Kažem, radimo drugu varijantu, možda će biti doneta treća. Uz to, trebalo bi sve uskladiti sa predlozima i interesima naših koalicionih partnera.

Ima prigovora da su plate u javnim preduzećima i ustanovama kojima je Skupština opštine osnivač, veoma neujednačene. Da li ćete nešto preduzeti?

- Hoću, to sam ja pokrenuo. Tražio sam i dobio spisak svih zaposlenih na ovim mestima, njihova primanja i posao koji obavljaju. Video sam da postoje velike razlike. Nelogično je da neki budžetski korisnici toliko "iskaču" sa primanjima. Ako smo svesni da smo u krizi, hajde da je onda ravnomernije podelimo i podnosimo. Jasno mi je da će tu biti problema i trzavica, ali tu ćemo stvari isterati do kraja. Ne mogu sebi da dozvolim da na selima pričam neku priču o teškoćama i štednji, a da u isto vreme za neke direktore i šefove, budžetske korisnike, nema krize.

Politički oponenti zameraju koaliciji na vlasti da se u kikindskoj opštini nedovoljno gradi i da je malo toga ispunjeno od obećanja koja ste dali.

- Naravno da je zadatak opozicije da kritikuje vlast. Međutim, ne sećam se, od kada sam u tom političkom životu u Kikindi, da se odjednom, kao ove godine, rekonstruiše i sanira 17 ulica u opštini. Takođe sam siguran da je Kikinda jedan od gradova u koji se ove sezone najviše slilo para iz pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja. Osim toga, uskoro počinje rekonstrukcija dela magistralnog puta prema Bašaidu, od pružnog prelaza, ka gradu, u dužini od 2,2 kilometra. Javno preduzeće "Putevi Srbije", sektor Vojvodina, radi projekat rekonstrukcije puta Kikinda-Bašaid, dužine oko 20 kilometara. Zamislite, ne postoji projekat za ovu rekonstrukciju, o kojoj se pre nekoliko godina govorilo kao "svršenoj stvari". A bez projektne dokumentacije nema nikakvih ulaganja, niti početka radova. To smo, da nema dokumentacije, nedavno utvrdili kada smo sa nadležnim stupili u kontakt i razgovarali na ovu temu. Dakle, sledi adminstrativni deo posla, i bio bih zadovoljan da se okonča do kraja ove godine. Sledeće sezone mogli bi da krenemo u realizaciju. Upravni odbor Fonda za kapitalna ulaganja nas je obavestio da su odobrena 202 mil dinara za početak izgradnje novog puta od Iđoša prema novom mostu na Tisi, kod Ade, i 80 miliona za završetak izgradnje novog Doma učenika i studenata "Nikola Vojvodić". Verujem da će dom u septembru da primi prve stanare. Ima problema, u vezi njegove izgradnje. Potrošeno je puno novca. Biće proverena celokupna građevinska dokumentacija, kako bi se utvrdilo gde je trošen novac.

Šta je najvažnije, odnosno gde ćete iskoristiti najviše energije dok ste na ovoj funkciji?

- Naravno da želim da sa svojim timom uradim što više. Ponovo ćemo pokrenuti pitanje otvaranja međunarodnog graničnog prelaza kod Nakova. U Kikindu uskoro dolazi predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić. Razgovaraćemo o tome. Taj granični prelaz ne zavisi od mene i lokalne samouprave. To je u domenu države i ona odlučuje. Nadam se da će ulazak građana Srbije na "belu" Šengen listu, odnosno bezvizno putovanje u države Evropske unije, dati novu dimenziju na ovaj poduhvat. Počinje izgradnja novog puta Iđoš-Ada, najkraće relacije na putnom koridoru Osijek-Kikinda-Temišvar. Zatim, tu je rekonstrukcija magistralnog puta Kikinda - Bašaid. Bez toga nema "otvaranja" Kikinde prema investitorima i svetu. Tu je i naše kulturno blago - "Tera" sa kojom možemo da napreavimo veliki prodor u svet. To je naša zvezda vodilja. "Tera" je nešto što nema niko u svetu i to moramo da iskoristimo. Sa vojnim predstavnicima počinjemo pregovore oko preuzimanja dela kasarne gde bi bio "Terin" muzej, a nakon toga i koledž. Realizacija ta tri programa predstavlja okonsicu mojih političkih stremljenja i napora. Naravno, tu je nastavak izgradnje fekalne kanalizacije, za čiji završetak u gradu treba preko 500 miliona dinara. Predstoji nam okončanje uređenja "Starog jezera", odnosno njegovo urbanističko povezivanje sa Sportskim centrom "Jezero". Mi, predstavnici Skupštine opštine ne možemo da obećamo nova radna mesta. To je u domenu privrede i preduzetništva. Međutim, možemo da stvorimo klimu sigurnijeg poslovnog ambijenta, u smislu podizanja infrastrukture. Novim putevima, graničnim prelazom i kulturnom i turističkom ponudom možemo da ubrzamo zamajac novog privrednog ciklusa. To su zadaci koji nam predstoje. Imamo kontakte sa predstavnicima Republike i Pokrajine, Međutim, sitaucija je teška. Sveopšta je kriza. Najavljuje se otpuštanje 15.000 građevinskih radnika u Srbiji, u sred sezone. Živimo u vreme recesije, ali ćemo gledati da je ravnomernije i lakše podnesemo i prebrodimo.

Koliko ima zaposlenih u lokalnoj sampupravi? Da li je to previše i da li će biti racionalizacije i na koji način ćete rešiti, eventualni, višak radnika?

U lokalnoj sampupravi trenutno ima 168 zaposlenih. Imamo viška, ali u isto vreme nedostaje visoko stručni kadar, pravnici, arhitekte. Ne možemo nikoga da otpustimo, a da ne ispoštujemo kolektivni ugovor. Sve mora da bude po zakonu, a para nemamo za otpremnine. Ima viška zaposlenih gotovo u svim javnim preduzećima, jer su prethodnici iskoristili situaciju i pozapošljavali "svoje". Smatram da je najbolji način, kako bih ga nazvao "prirodni odliv", pod uslovom da na njihovo mesto ne dođu drugi.

Biografija

Ilija Vojinović rođen je 1953.godine u Nakovu. Završio je Pedagoško-tehnički fakultet u Zrenjaninu, smer politehnike.

Radio je kao profesor, a kasnije i kao direktor u Srednjoj tehničkoj školi u Kikindi. U periodu od 1996. do 1999. bio je presednik Izvršnog odbora SO Kikinda. Kasnije je bio direktor JKP "6.Oktobar" Kikinda, v.d direktora JP "Autoprevoz" Kikinda.

U dva mandata je bio odbornik SO Kikinda, a od 2000. do 2004. godine je bio poslanik u Skupštini Vojvodine

Oženjen je i otac dvoje dece.

( Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa www.kikinda.rs od 10.08.09)