Đorđije Nicović, vlasnik "Irva investicija" - Isplatio bih radnike, ali ne mogu da uđem u "Nitex"

Đorđije Nicović

Nije tačno da radnicima "Nitex" nije isplaćeno 14 zarada, već tri. Sada ne mogu da uđem u svoju fabriku, da uzmem platne spiskove i isplatim zarade jer grupica oko predsednika Samostalnog sindikata blokira ulaz u fabriku. A nije tačno da je naplaćen jedan jedini dinar od "Centrotekstila". Kada ovo potraživanje bude naplaćeno, veći deo novca biće upotrebljen za isplatu zarada.

To u intervjuu za "Politiku" tvrdi Đorđije Nicović, vlasnik sistema "Irva investicija" u okviru kojeg posluje i tekstilna industrija "Nitex" iz Niša. Zbog neisplaćenih zarada u ovom preduzeću pre nekoliko dana u Nišu izbio je žestok sukob između dva niška sindikata.

Nicović je kupio još dve velike tekstilne firme "Rudnik" iz Gornjeg Milanovca i "Prvi maj" iz Pirota, a u njegovom tekstilnom sektoru zaposleno je 3.500 ljudi. U 27 njegovih preduzeća iz oblasti agrara, nekretnina i metalskog sektora radi 13.000 ljudi.

Da li ste dužni 14 plata kako štrajkači tvrde?

Za 22 meseca, koliko smo tamo, dali smo 28 plata. Dugujemo tri plate i to od osam neisplaćenih koje smo zatekli. Bili smo spremni da do početka ove godine sve to da platimo da je proces proizvodnje nastavljen normalno. Pokušali smo da postignemo dogovor da sve plate budu isplaćene, ali sindikat i taj promotor bunta u Srbiji Orbovićev Zoran Tošić je u novembru odmah po sporazumu započeo štrajk.

Da li je bilo dogovora sa njima?

Bio je dogovor kad podignemo proizvodnju od 40 do 50 miliona dinara mesečno sustižemo sedam zaostalih plata, po 1,5 mesečno. Od Robnih kuća je uplaćeno 73 miliona dinara, od toga 21 milion je otišao na blokade Agrobanke od osam miliona, dug "Jugorosgasa" od sedam miliona i komercijalne dobavljače. Pedeset jedan milion je dat za plate radnika, za koje tvrde da su nestale, a oni dobro znaju da smo tada dali tri plate i tražili da počnu da rade.

Da li je štrajk prekinut?

Oni su ponovo objavili generali štrajk u februaru. Bezuspešno smo pokušavali da se dogovorimo da isplatimo tri plate, a Tošić je stalno povećavao zahteve. Sad umesto tri plate traži da svi radnici dobiju po sto hiljada dinara. Noću ide kod ljudi koji žele da rade i preti im. Jedan broj koji živi od tih plata i zna da može da se nastavi proizvodnja, organizuje se u ASNS. Mi potpišemo sporazum sa ASNS koji je reprezentativan jer je 200 od 750 radnika učlanjeno, ovi ulete i porazbijaju sve i šikaniraju ljude. Tošić je video da mi sve hoćemo da isplatimo i da su ljudi zavedeni i da tog problema nije trebalo da bude. Pre neko jutro su blokirali ulaz u fabriku. Obratili smo se MUP-u, nismo hteli tuču sa radnicima, oni nisu hteli da nam osiguraju bezbednost pa smo od suda tražili privremenu meru da uđemo u fabriku čiji smo vlasnici. Mi sada ne možemo da uzmemo spiskove zaposlenih da isplatimo zarade.

Kako vi kao vlasnik ne možete da uđete u firmu?

Meni kao vlasniku država i policija ne omogućavaju da uđem u firmu.

Isključivi cilj štrajkača je da se raskine ugovor o privatizaciji. Radi se o jednoj militantnoj grupi koja je do sada smenjivala sve direktore. Politička elita u Nišu je koketirala sa štrajkačima, sad je došla u fazu da to više ne može da kontroliše.

Da li ste naplatili potraživanje od "Centrotekstila" i Filipa Ceptera kako štrajkači tvrde?

Jedan od motiva bunta je potraživanje prema "Centrotekstilu" i to je 4,8 miliona dolara u iračkim obveznicima. I oko milion dolara kamata na taj dug. To potraživanje je pravosnažno, ali nije izvršno. Nadali smo se da ćemo tim parama izmiriti sve obaveze komercijalnim poveriocima i zaposlenima. Ovu presudu ne želimo da realizujemo jer država još nije povukla blokadu za poreze i doprinose. Kada bi mi naplatili to potraživanje, država bi to uzela, a blokada bi nam ostala. Na berzi se dobija 62 odsto vrednosti tih obveznica i mi više od toga nećemo moći da naplatimo.

Kako ćete se izboriti s gubicima?

Najveći gubitnici smo mi, jer smo na "Nitex" do sada potrošili 12 miliona evra, od čega pet miliona na opremu, 2,2 smo platili državi, a finansirali smo i nerad u periodu kada smo obnavljali fabriku. Po zakonu smo mogli da radnike pošaljemo na plaćeno odsustvo ili da im smanjimo plate prema srazmeri proizvodnje. Mi i sada mislimo da firma ima budućnost sa 450 ljudi, 110 se već dobrovoljno javilo za odlazak od sadašnjih 700. U tenderskoj dokumentaciji je pisalo da su dugovi 7,3 miliona evra, a ispalo je da su preko 14 miliona evra, nastalih od izrade dokumentacije do našeg ulaska u "Nitex". Za godinu smo uložili 5,7 miliona evra umesto od 1 do 1,5 što smo bili obavezni po ugovoru. Podigli smo plate na 14.600 dinara uprkos tome što je fabrika radila s 15 odsto kapaciteta.

Čemu radnici mogu da se nadaju?

Mi moramo da uđemo u firmu da bismo mogli da isplatimo plate. Eto dotle smo došli. Dole se sprema neka revolucija i to postaje lančano gdegod postoji Samostalni sindikat.

Ima li spasa za domaću tekstilnu industriju?

Ima, samo ako se reši problem sivog tržišta koje čini 90 odsto tržišta i sistem javnih nabavki. Pitali smo pismeno premijera da li želi da ovih 40.000 radnika u tekstilnoj industriji nastavi da radi. Kinez kad pošalje robu carini je tri evra po kilogramu tekstila. Jedno odelo teži 1,7 kilograma, vrednost na koju se plaća carina je pet evra tako da uvoznik plati samo jedan do dva evra sve dažbine. I celo odelo ga košta šest, sedam evra. Mi ga ne možemo napraviti ispod 60 evra da bude kvalitetno, platim 18 odsto PDV-a. To su neregularni uslovi na tržištu, jer Kina daje 28 odsto subvencije, zato što su to izvezli. S druge strane nama su narudžbine iz inostranstva smanjene, usled krize za 40 odsto. To su odela koja mi radimo za "Dolče Gabanu" i "Armani".

Kriza još traje, šta ćete sa radnicima i platama?

"Prvi maj" će u budućnosti moći sam sebe da nosi. Imaće krizu u avgustu, ali očekujemo povećanje narudžbine iz inostranstva. Trebalo je za "Bos" da šijemo 150.000 odela godišnje, ali je kriza to zaustavila. Kad smo došli fabrika je radila za 3,4 odsto po minuti, mi smo to podigli na osam, a sada ćemo dobiti jedanaest, takav je dogovor bio sa "Bosom", što bi značilo novih 800 radnih mesta u "Prvom maju". Prosečna zarada je kalkulisana na 300 evra neto.

Kolika su vaša ulaganja u te četiri tekstilne fabrike?

Realno smo u tekstilnom sektoru uložili 28 miliona evra i oni nas sada čereče kao najgoru bagru kako smo ih pokrali. Nije tekstil mesto gde ćemo mi da zaradimo novac. Problemi su sivo tržište, pad tražnje iz inostranstva i sistem javnih nabavki.

Kako rade "Rudnik" i "Prvi maj" iz Pirota?

"Rudnik" je u goroj poziciji zbog toga što on šije laku garderobu, a pad narudžbi je 50 odsto. Sustigli smo sve plate, ostali smo dužni za porez pet meseci i to smo platili. Vlada mora da se pozabavi problemom tekstila, jer kada bi ovih 40.000 radnika ostalo bez posla, direktna šteta po budžet bi bila 99 milijardi dinara. "Prvi maj" se drži solidno – za sada plate i doprinose plaćamo redovno.

Je li kriza pogodila i vaš sektor agrara?

To je naš najveći sektor i broj jedan smo u agraru. Svima je teško, a nama je važno da imamo veliku proizvodnju. Proizvedemo 100.000 svinja godišnje i 200.000 tona razne hrane. Obrađujemo od 27.000 do 28. 000 hektara, devet hiljada od toga je u našem vlasništvu, ostatak je državno.

Da li imate problema sa likvidnošću?

Ceo sistem je na neki način određen opštom nelikvidnošću koju generiše država, jer država korisnike budžeta i svoje dugove prema svojim dobavljačima nije servisirala i to je lančano uticalo na likvidnost banaka, likvidnost banaka na kreditnu aktivnost, a ona dalje na celu privredu. Bez ulaska tri milijarde evra svežih para sa Zapada koje bi se isključivo koristile za otvaranje novih radnih mesta u proizvodnji nama nema sreće.

S obzirom na to da ste značajno zastupljeni i u nekretninama, kako ocenjujete to tržište?

Tržište nekretnina je potpuno mrtvo. Prvo su banke odustale da finansiraju projekte u gradu, drugo prestale su da finansiraju kupovinu stanova, poslovnog prostora i ostalog. Evo primer "Savograda": da bi sve finansirali, tu smo dve zgrade prodali firmi "Emo propertis" za 1.600 evra po kvadratu nezavršenih, sa instalacijama. Sada tamo imamo preko 3.000 kvadrata koje ne možemo da prodamo za 2.800 po kvadratu. Ni na drugim lokacijama nema tražnje. Sa druge strane banke traže da ispunimo obaveze prema njima, jer nismo mogli sve da radimo iz sopstvenih sredstava. To ne znači da te obaveze ne mogu da slome naš sistem.

Imate li krizni plan za svoj sistem?

Imamo plan za embrion firmu. Nama je Radovan Jelašić pre šest godina oduzeo licencu za Kapital banku, jer smo navodno bili u minusu 12 miliona evra. Posle šest godina dobili smo rešenje da nam se vraća imovina i novac u vrednosti 1,7 milijardi, to je 17 miliona evra i tim novcem mogu da finansiram ostala svoja preduzeća.

"Građevinar"

Zašto je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o kupovini "Građevinara" iz Niša?

To je bila firma koju niko nije hteo, pred stečajem, hteli smo da investiramo četiri miliona evra i da ispunimo stare obaveze i umesto 70 miliona starih obaveze pojavi se 230 miliona. Nađemo tri posla za firmu, sedam miliona evra vredne, isplatimo plate i kažemo da će ostatak biti iz avansa. Isti lobi u Nišu kaže da traže raskidanje ugovora i mi pristanemo. Raskinu ugovor, nijedan cent, imovina, nije taknuta za tih 10 meseci. Izgubili smo 1,5 miliona evra i sada nas pitaju da li bismo da se vratimo. Međutim, ubuduće neću kupovati preduzeća već samo ono što novo napravim.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" 31.07.09.)