Od samoupravljača do akcionara - radnici kupili kruševački "Jugoprevoz", otplatili 4 od 6 rata i uspešno investiraju

Radnici kruševačkog "Jugoprevoza", najvećeg saobraćajnog preduzeća u Rasinskom okrugu, ove godine postali su punoletni akcionari, ako računaju prvu privatizaciju iz vremena Ante Markovića a dobitnici su i nagrade "Kapetan Miša Anastasijević". Vredno priznanje dobili su za ostvarene rezultate u vođenju firme i izvršavanje preuzetih obaveza iz kupoprodajnog ugovora zaključenog sa Agencijom za privatizaciju posle pobede na aukcijskoj prodaji 24. novembra 2005. godine.

Kada su se 1991. godine upoznali sa Zakonom o privatizaciji, koji se pripisuje poslednjem premijeru SFRJ Anti Markoviću, radnici "Jugoprevoza" među prvima su se organizovali u konzorcijum. Za svog zastupnika izabrali su saobraćajnog inženjera i tadašnjeg (i sadašnjeg) direktora Životu Cvetkovića. Konzorcijumu je od 770 pristupilo 550 radnika i upustilo se u nepoznate privatizacione vode. Prošli su mnoge lavirinte kupovine, a onda i sudski proces, da bi na kraju postali vlasnici 30% kapitala svog preduzeća. Sada se toga nerado sećaju, ali im je, kažu, to bio veliki motiv da se pojave na aukcijskoj prodaji "Jugoprevoza" 2005. godine. Početna cena 70% društvenog kapitala, ili oko 50% ukupnog kapitala "Jugoprevoza", bila je 36.251.000 dinara, ali je aukcijskim nadmetanjem izašla na 210.000.000.

Dobar finansijski oslonac radnički konzorcijum imao je u kruševačkoj filijali AIK banke, kod koje su se radnici zadužili da bi otplatili prvu ratu. Ta banka je potom, po rečima njenog direktora Zorana Matića, u svemu, a naročito u delu investicija pratila "Jugoprevoz" i to zbog obostranog interesa.

- Prošli smo težak put, od prvih koraka pre 18 godina u vreme Ante Markovića, preko prestrojavanja 2005. godine i organizovanja većeg dela radnika za aukcijsku kupovinu preduzeća, uz protivljenje nemalog broja nevernih Toma, i evo uspeli da od šest isplatimo četiri rate duga, da realizujemo investicioni program, da utičemo na transformaciju samoupravljačke u akcionarsku svest radnika. Sada imamo oko 550 radnika, od 770 iz 2005. godine. Najviše ih je otišlo prirodnim putem, a oko 60 je otišlo po socijalnom programu. Ako bih rekao da nam je danas lako, ne bih rekao istinu. Ipak, uz sve teškoće, dokazali smo da radnici mogu da budu dobri akcionari i upravljači preduzeća. Uzmite, na primer, samo ovu godinu kada je prosečna cena goriva porasla sa 58 na 85 dinara, a cena karata nije povećavana godinu dana. Gubitak ne smemo da pravimo, linije moramo da održavamo u žestokoj lojalnoj i nelojalnoj konkurenciji, da smanjujemo troškove i borimo se za svakog putnika – govori Života Cvetković, generalni direktor "Jugoprevoza".

Vozači "Jugoprevoza" danas imaju na raspolaganju 120 autobusa, a godišnje uknjiže više od devet miliona kilometara. Saobraćaju na teritoriji šest opština, na lokalnim, međumesnim, međugradskim i međunarodnim linijama. U poslednje četiri godine u znatnoj meri modernizovali su i uvećali vozni park. I sve to uz godišnju ratu za otplatu preduzeća od oko 405.700 EUR. Svaki godišnji bilans od akcijske kupovine im je bio pozitivan. Prošle, 2008. godine, imali su dobitak od 65 miliona dinara. U ovoj godini, priznaju, neće moći da budu uspešni kao lane. Ukupan prihod za prvih šest meseci "Jugoprevoza" manji je za 10% u odnosu na prihod u istom periodu 2008. godine, pređena kilometraža je ista, a troškovi za gorivo znatno veći.

– Tražimo i dalje unutrašnje rezerve, borimo se za svakog putnika. Radnici su potpuno svesni situacije, ponašaju se baš kao da je to njihova imovina, imamo znatno manje kvarova nego nekada kada smo bili društveno preduzeće, veće su nam uštede, ljubazniji je odnos prema putnicima – objašnjava direktor Cvetković.

O brzoj evoluciji samoupravljačke u akcionarsku svest svedoči i radnik Dobrica Stanojević, koji pokazuje kako su autobusi čisti.

– Sve dok finansijski rezultat "Jugoprevoza" bude zavisio od radnika činićemo sve da privučemo putnike i budemo uspešni. Verujemo da nismo uzalud potrošili silne godine da bi sve ovo bilo naše. Izdržaćemo još dve rate, a posle će valjda biti lakše. Tek tada očekujemo bolje plate – kaže Dobrica Stanojević.

Zarade ovde isplaćuju na vreme, a neto prosek je 26.000 dinara. Kažu da nemaju velika dugovanja, baš kako je i napisano u obrazloženju odluke o dodeli nagrade "Kapetan Miša Anastasijvić": "... da posluju uspešno godinama, da nisu zaduženi, da su preko AIK banke osigurali otplatu rata za kupovinu, da izuzetno poštuju putnike...".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 23.07.09.)