Od trenutka kada je kod Kostolca otkrivena, pet miliona godina stara mamutica Vika skoro svakog minuta pojavljivao se novi tekst na Internetu o ovom senzacionalnom pronalasku. Do sada smo imali njenu mlađu rođaku Kiku iz Kikinde, a ostaci mamuta pronađeni i u okolini Novog Sada, Beograda, Smedereva, Zrenjanina , Negotina… Buduća turistička putanja "Kroz Srbiju putevima mamuta" velika je šansa za razvoj kulturnog turizma u Srbiji, tvrde arheolozi, i mogao bi mesečno da privuče preko 200.000 ljudi. Dobit na sličnim atraktivnim kulturnim rutama u Evropi meri se milionima evra.
Otkriće Vike se može uporediti sa dobitkom od bilion evra na lotou. Bi-Bi-Si je prekinuo je redovne vesti da bi objavio kako u Srbiji pronađen skelet celog mamuta, prošle nedelje u gostima nam je bila ekipa "Fajnenšel tajmsa", a nema svetskog medija koji nije preneo barem vest o tome. Mogućnosti koje nudi nauka i kultura veoma lako mogu biti u funkciji ekonomije i donositi novac. Sada su bitne ideje, kako da toliko svetsko interesovanje za Viku iskoristimo i turistima ponudimo pravu avanturu na putevima mamuta u Srbiji - kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Viminacijuma.
Kulturni turizam u Srbiji je sve značajniji zahvaljujući, između ostalog, i epohalnim arheološkim otkrićima, slažu se i u Ministarstvu ekonomije i turizma. Oni smatraju da, koristeći se primerima dobre evropske prakse, možemo lako arheološka otkrića sjediniti sa lokalnom turističkom ponudom u značajan turistički proizvod. Trebalo bi umrežiti sve lokacije na kojima su pronađeni mamuti i obogatiti ih atraktivnim turističkim sadržajima, saglasni su i u Ministarstvu ekonomije, a zatim "Mamutsku rutu", zajedno sa "Putevima rimskih imperatora", "Tvrđavama na Dunavu" ili "Vinskom turom", ponuditi kao turistički hit Srbije.
- Ova ruta bi obezbedila značajno mesto za razvoj malih preduzeća (zanati, suveniri), zapošljavanje lokalnog stanovništva (animatori, interpretatori), ali i razvoj novih gastronomskih specijaliteta sa autentičnim nazivima. Arheološki ostaci mamuta postoje u nekim evropskim zemljama, ali su, po svemu sudeći, ostaci mamutice iz Kostolca uverljivo najatraktivniji. Srbija bi zato mogla da bude prva evropska zemlja koja bi u svoju kulturno-turističku ponudu mogla da uključi i „put mamuta” smatraju u Ministarstvu ekonomije i turizma.
Uostalom, udeo tzv. kulturnog turizma u ukupnom svetskom obrtu je čak 19,3%, što je više od udela automobilske industrije.
- Dovoljno je da deo od 270.000 biciklista, koliko ih prođe Srbijom na putu od Atlantika do Crnog mora, zaintrigiramo da vide naše mamute ili prođu našim "Putem rimskih imperatora" pa da već pričamo o ozbiljnoj dobiti. Naravno, treba se pozabaviti smeštajnim kapacitetima i ostalom infrastrukturom, ali svako ulaganje je definitivno isplativo. Prvi arheološki turistički centar, "Domus Scientiarum" u Viminacijumu, primiće prve goste 2010. godine, ali on je samo jedan u nizu objekata kakvi su nam potrebni - kaže prof. Korać i napominje da će svetski fondovi za kulturu podržati projekat "Put mamuta", ali sada priložena aplikacija doneće novac u najboljem slučaju tek za godinu dana. Zato je neophodno da se u promociju srpskih mamuta uključe odmah ministarstva, turističke organizacije, lokalne uprave i privrednici koji bi mogli da vide svoj interes u ovoj grani turizma.
- Put kulture je ozbiljan turistički proizvod koji tematski povezuje nekoliko zanimljivih destinacija u jednoj ili više zemalja i donosi daleko više dobiti od pojedinačnih kulturnih destinacija. Turista time dobija mogućnost da se kroz višednevno putovanje upozna sa jednim istorijskom ili kulturnom epohom, zemljom u kojoj boravi, njenim stanovništvom, običajima, specijalitetima, i uz to se ludo zabavi. Maštovita upotreba kulturnog nasleđa glavni je adut ove vrste turizma - objašnjava Borislav Šurdić, načelnik sektora za međunarodne odnose Ministarstva kulture.
Ipak, u Ministarstvu kulture u ovom trenutku nisu u mogućnosti da se bave putevima mamuta, kako nam je rekao sam ministar Nebojša Bradić, jer im je prioritet briga za srednjovekovne spomenike na Kosovu i Metohiji i u drugim delovima Srbije. Ministarstvo ekonomije, pak, kaže da bi moglo projekat "Kroz Srbiju putevima mamuta" da uvrsti u finansijski plan za narednu godinu.
Vika neće biti izmeštena
Prof. dr Miomir Korać sreo se ove nedelje sa predstavnicima Elektroprivrede Kostolca radi daljih dogovora o sređivanju lokaliteta na kome je pronađena Vika. Kako je reč o rudničkom kopu, potrebno je naći način i sredstva da se u narednim mesecima na stotine kubika zemlje izmesti iz neposredne blizine ovog važnog arheološkog otkrića, a da ono ne bude ugroženo.
Senjski rudnik
"Evropska ruta industrijskog nasleđa", kojom prođe oko 2,5 miliona posetilaca godišnje jedan je od najpoznatijih kulturnih puteva u Evropi.
- Ona uvezuje preko 900 lokaliteta u 25 zemalja i u nju je uloženo 10 milijardi evra za 15 godina. Stare čeličane gde se ljudi penju po dimnjacima, u čijim ogromnim halama se održavaju neobična venčanja i spektakularni koncerti, samo su deo ponude industrijskog turizma. Senjski rudnik će biti prvo mesto u Srbiji koje će biti uključeno u evropsku mrežu industrijskog turizma - kaže Borislav Šurdić.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 03.07.09.)
| 
| 
