Dve kuće bolesnoj deci - pored Instituta za majku i dete i na Savskom vencu

Izgradnja "Roditeljske kuće" pri Institutu za majku i dete, u kojoj će posle transplantacije koštne srži boraviti deca i njihovi pratioci, trebalo bi da se završi do septembra. To su juče (1. jul 2009. godine) Svetlani Vukajlović, direktorki Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja je obišla radove dan pre potpisivanja novog ugovora za "Roditeljsku kuću", koja će se za decu obolelu od raka graditi na Savskom vencu, obećali izvođači radova.

Očekuje se da će se prvi pacijenti Instituta za majku i dete i njihovi roditelji do zime useliti u "Roditeljsku kuću", inače prvu u Srbiji.

- Ovde se gradi osam apartmana za smeštaj malih pacijenata i četiri apartmana za stručnjake iz inostranstva, koji sve češće dolaze u našu zemlju zato što ovde imaju uslove u kojima mogu da rade - rekla je u sredu Svetlana Vukajlović, koja je prikupila najveći deo novca i inicirala gradnju "Roditeljske kuće". Prodajom svojih fotografija direktorka RZZO obezbedila je oko 200.000 EUR.

- Godišnje 200 do 220 dece oboli od raka, a bar polovina se leči u Institutu za majku i dete - kaže dr Dragana Vujić, načelnik službe za transplantaciju kostne srži.

Doktorova kula

Potpisivanju protokola o rekonstrukciji i opremanju zgrade poznate kao Doktorova kula prisustvovaće danas gradonačelnik Dragan Đilas i direktor Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj Milan Đukić. Protokol će potpisati i Svetlana Vukajlović, kao i predsednik opštine Savski Venac Tomislav Đorđević.

Ovaj dokument regulisaće aktivnosti potpisnika na rekonstrukciji i opremanju zgrade Doktorova kula u Ulici kneza Miloša 103, radi obezbeđivanja uslova za smeštaj dece hemato-onkoloških pacijenata i njihovih pratilaca za vreme trajanja terapije u ambulantnim uslovima.

Korisnik Doktorove kule je opština, a po završetku radova i opremanja ustupiće se na upravljanje Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu. Sredstva za rekonstrukciju i opremanje zgrade Doktorova kula biće obezbeđena iz donacija prikupljenih zajedničkim aktivnostima opštine Savski venac i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Šta je, zapravo, Doktorova kula. Kada je u prvoj polovini 19. veka Italijan, doktor Bartolomeo Kunibert, podigao kuću na brdu iznad današnje Mostarske petlje, knez Miloš, čiji je on bio lični lekar, upitao ga je, šta mu bi da kuću podigne u toj pustinji. A ovaj mu je bez razmišljanja odgovorio da će tu jednog dana biti centar Beograda.

Ovu kuću Beograđani su ubrzo nazvali Doktorova kula i taj se naziv zadržao do danas. Od 1861. u njoj je bila smeštena duševna bolnica "a s uma sišavše",kako se to tada govorilo, i to je praktično bio prvi bolnički objekat u krugu današnjeg Kliničkog centra Srbije. Posle Doktorove kule, ispod nje, u današnjoj Ulici kneza Miloša, izgrađeno je i tadašnje Ministarstvo zdravlja (današnja zgrada Ministarstva unutrašnjih poslova) i to je u suštini bio kamen temeljac najvećeg zdravstvenog kompleksa na Balkanu.

Ova zgrada koja je šezdesetih godina 20. veka proglašena kulturno-istorijskim spomenikom, iako vrlo solidno građena, decenijama je van upotrebe. U želji da je rekonstruiše i stavi u zdravstvenu funkciju, u oštini Savski venac došli su na ideju da se baš u njoj napravi roditeljska kuća za smeštaj dece obolele od raka i njihove roditelje.