Guverner ispravlja premijera - banke primorane da se skupo zadužuju zbog nepostojanja štednje i lošeg rejtinga zemlje

Šefovi najvećih banaka izbegavaju da se eksplicitno izjasne o optužbi premijera Mirka Cvetkovića (izrečenoj u dalekom Njujorku na konferenciji UN o svetskoj ekonomskoj krizi) da su bankarske marže u Srbiji i do sedam puta veće nego u matičnim zemljama tih banaka, što je dovelo do pada privredne aktivnosti u zemlji, kao i njene konkurentnosti.

– Izjava premijera ne može se posmatrati odvojeno od aktivnosti i izjava Narodne banke na istu temu – kaže Vladimir Čupić, predsednik Izvršnog odbora Hypo Alpe-Adrija banke i zato "s pažnjom očekuje stav guvernera".

Čupić podseća da je visina kamata u Srbiji odraz ukupnog rizika zemlje, specifičnog rizika konkretnih klijenata i restriktivnosti monetarne politike

- Inicijativu premijera da na globalnom nivou treba razraditi mehanizme koordinacije podrške zemljama u razvoju smatram korisnom, jer je to dobar način da se pospeši konkurentnost privreda u razvoju.

Na premijerovu pridiku bankama reagovao je i guverner NBS Radovan Jelašić obrazloženjem zašto su krediti toliko skuplji u Srbiji. Guverner kaže da za to ima nekoliko razloga. Pre svega nedostaju domaći izvori kreditiranja, a guverner kao primer navodi štednju. Za razliku od ranije kada je štednja u proseku rasla oko 100 mil EUR mesečno, u ovoj godini toliko je porasla za pet meseci. Kao drugi razlog, guverner je naveo smanjenu likvidnost preduzeća, a kao treći – da i državi zbog deficita trebaju dodatna sredstva.

– U takvim okolnostima najvažniji izvor za kredite jeste inostrana štednja preko zaduživanja banaka u inostranstvu. Trenutno, tamo se novac može dobiti po kamati od 4 do 5%, u zavisnosti od dužine perioda na koji se zadužuju. To je za banku samo cena izvora novca, na koju ona kada pozajmljuje novac dodaje svoje troškove, kalkuliše rizik i slično – naveo je Jelašić.

Guverner podseća da put do jeftinijeg novca vodi, pre svega, preko veće domaće štednje. Recimo, da građani vrate u banke milijardu EUR, koliko su povukli prošle godine u oktobru pod uticajem neosnovane i namerno izazivane panike. Dobra vest je da se devizna štednja postepeno povećava i da je sada ponovo prešla 5 mlrd EUR. Uz to, da bi novac bio jeftiniji i Srbija mora da ima bolji kreditni rejting, ali i da uslovi na svetskom finansijskom tržištu postanu povoljniji.

– Marže se razlikuju u zavisnosti od toga koja je bankarska usluga. Kod ranije odobrenih hipotekarnih kredita, na primer, bankarska marža je uglavnom blizu evropskog nivoa, dok su kod minusa po tekućem računu ili kod keš kredita marže u Srbiji znatno više nego u nekim drugim zemljama regiona – zaključio je guverner.

– Zašto tek sad u jeku krize vlada otvara taj problem? – pita profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.

– U Srbiji su marže godinama znatno više nego u ostalim zemljama, iako su očekivanja političara bila da će se dolaskom stranih banaka oboriti kamate. Postoje ekonomske metode pomoću kojih može tačno da se utvrdi u kojoj meri postoji konkurencija u Srbiji i da se napravi poređenje sa drugim zemljama. Ali do sada takvu studiju niko nije naručio – kaže Đukić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 26.06.09)