(Ekonomist) Nikola Vujačić, generalni direktor Victoria Group – Ne treba nam strateški partner

Da u Srbiji posluje pet „Viktorija“ problema ne bi bilo, kaže prvi čovek Victoria Group-a Nikola Vujačić, u čijem je sastavu osam poljoprivrednih kompanija.

Vujačić je uveren da je poljoprivreda najjača privredna šansa Srbije i dodaje da bi u taj sektor trebalo više ulagati. Takođe, smatra on, država bi trebalo da se ponaša manje „autistično“ kad je reč o poljoprivredi.

Vujačić kaže da ništa ne zamera merama Vlade Srbije za prevazilaženje krize, ali dodaje da one nisu efikasne. On tvrdi da je kompanija na čijem je čelu najgore „pregrmela“. Sada za nju ima velike planove, „veće od Srbije“.

Koja je od osam firmi članica Victoria Grupe najviše osetila posledice ekonomske krize?

Nikola Vujačić: Jako je teško reći ko je najbolje, a ko najgore prošao. Prošlu godinu smo završili uspešno, nismo imali probleme likvidnosti karakteristične za celu privredu, uredno smo finansirali sve svoje obaveze. Nijedan dan nismo kasnili sa plaćanjem dugova. Rano smo prepoznali da kriza dolazi. U trećem kvartalu 2008. odlučili smo da prioritet bude čuvanje likvidnosti što je značilo zamrzavanje investicija i racionalizaciju troškova, čak i smanjivanje obima nekih poslova. Znali smo da će likvidnost biti ključna u narednom periodu.

Koliko su smanjene planirane investicije?

N. Vujačič: Ove godine ćemo uložiti oko 10 miliona evra i nećemo ispuniti investicioni plan. Prošle godine smo imali značajne investicije imajući u vidu da smo formirali Victoria Logistic i proširili skladišne kapacitete u silosima. Najviše je „propatio“ Sojaprotein, jer je odložena izgradnja fabrike sojinoproteinskih izolata i koncentrata u koju je trebalo da uložimo oko 30 miliona evra. Nadam se da ćemo početi izgradnju krajem godine. Ostale investicije uglavnom smo „aktivirali“ sa prvim nagoveštajem izlaska iz krize. To su: proširenje skladišnih kapaciteta u Victoria Logistici, proširenje kapaciteta u Victoria Oilu, investicije u linije za pakovanje jestivog ulja, te ulaganja u Veterinarski zavod Subotica.

Kakvi su dalji planovi na nivou Grupe? Mogu li se očekivati neke promene u vlasničkoj strukturi?

N. Vujačić: U vlasničku strukturu Victoria Grupe ušla je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je kupila oko 25 odsto kapitala. Taj novac smo upotrebili, pre svega, za obrtni kapital. Ne planiramo promene u vlasničkoj strukturi u bliskoj budućnosti. Što se tiče načina poslovanja ništa se drastično neće promeniti. Čeka nas povećanje obima poslovanja u narednim godinama

Naša tri prioriteta u biznisu su prerada uljarica u Victoria Oilu i Sojaproetinu, odnosi sa agrarom (otkup tržnih viškova i trgovina, pre svega, žitaricama, kukuruzom, pšenicom i proizvodima iz uljarske industrije), te proizvodnja i distribucija veštačkih đubriva. To su tri stuba koji nose ceo niz biznisa i sigurno ćemo ih širiti i jačati. Srpski agrar je sektor koji je „izneo“ sve privredne nedaće u poslednjih deceniju i po i još je jedna od najvećih razvojnih šansi Srbije. Hrvatska na između 800.000 i milion hektara obradivih površina upotrebi oko 600.000 tona veštačkih đubriva, a Srbija na istoj površini troši oko 2,5 miliona tona veštačkog đubriva.

Zbog toga mislim da će prinosi u srpskoj poljoprivredi biti znatno veći. Država će morati da sledi politiku EU u agraru, koja se sprovodi i u okruženju, a podrazumeva subvencije i druge instrumente. To je sektor koji će jako brzo da raste. Dosadašnje državne subvencije su bile skromne jer nije bilo novca za njih. Država mora da zna da taj novac vraća značajno veći priliv u budžet od PDV-a, veću stopu zaposlenosti koja opet povećava poreske prihode za državu ali i podstiče izvoz, što Srbiji treba.

Imate li planove za širenje u regionu?

N. Vujačič: Očekujem da sledeću godinu obeleži širenje Victoria Grupe u regionu. Kao potencijalna tržišta vidimo zemlje bivše Jugoslavije. Prvog septembra pokrećemo pogon za pakovanje ulja u Victoria Oilu sa kapacitetom koji je dovoljan da se pokrije polovina potreba bivše Jugoslavije. Druga šansa za „izlazak“ u region je plasman veštačkih đubriva.

Ima li prostora na ex-Yu tržištu za toliki plasman? Da li će se seliti i deo proizvodnje u region?

N. Vujačić: Ima razmišljanja i o proizvodnji u regionu ali u ovom trenutku ćemo, pre svega, pokušati da raširimo biznis.

EBRD je poznat kao ulagač koji se ne zadržava dugo u vlasničkoj strukturi. Da li i kada očekujete njihov „izlazak“ i ko bi mogao da bude potencijalni novi strateški partner?

N. Vujačić: Posao sa EBRD smo počeli pre nekoliko godina kroz komercijalne kreditne aranžmane. To je bila osnova iz koje smo jedni druge prepoznali kao partnere. EBRD je, pre svega, finansijska institucija koja nije zainteresovana za proizvodnju. Victoria Grupu su prepoznali kao sigurnu kompaniju za plasman novca. Aranžman sa njima je takav da su jasno definisani uslovi pod kojima ulaze u vlasničku strukturu i jasno su definisani uslovi pod kojima će izaći. Taj rok je načelno poznat, ali postoji mogućnost da EBRD izađe i ranije ili kasnije. O detaljima i njihovoj strategiji ne mogu da govorim.

U ovom trenutku ne razmišljamo o drugom strateškom partneru jer mislimo da dobro poslujemo.

Kompanija Veterinarski zavod Subotica je dobila market mejkera. Da li pripremate tu kompaniju za Prime market Beogradske berze?

N. Vujačić: U ovom trenutku Veterinarski zavod je najbolja investicija na srpskoj berzi. Ova kompanija ima fantastičnu budućnost. Da li će biti na A listingu ili neće zavisi od spleta okolnosti u periodu koji je pred nama. U svakom slučaju, mislim da je to cilj svake kompanije u Srbiji. Ne vidim razlog zašto ne bismo poslovali transparentno. Zavod je zaokružio proizvodnju riblje hrane i sektor farmacije. Slede godine perspektive i rasta.

U Veterinarskom zavodu Subotica je Victoria Group najveći, a ne većinski akcionar i to preko Sojaproteina. Da li je u planu konsolidacija vlasništva kao nedavno u Sojaproteinu?

N. Vujačić: Najverovatnije ćemo, u narednim mesecima, pokušati dokapitalizaciju Veterinarskog zavoda u kojoj će učestvovati ili Grupa ili Sojaprotein. Čvrsto verujem u taj biznis.

Učešće Victoria Grupe u Sojaproteinu je variralo. U jednom trenutku ste imali oko 75 odsto vlasništva, da bi kasnije taj udeo smanjili na 30 odsto, i to u vreme kad su cene na berzi vrtoglavo rasle. Kasnije ste, nakon što je kriza uzela maha, ponovo stekli većinski paket akcija. Viktorija je time dobro profitirala.

N. Vujačić: Naše ponašanje je tržišno orijentisano bez motiva da zloupotrebimo malog akcionara. S našeg stanovišta, nije postojala velika razlika da li je udeo u vlasništvu 51 ili 30 odsto. Ideja je bila da biznis Sojaproteina raste i to se i dešavalo.

Puštanje fondova i drugih akcionara u vlasništvo Sojaproteina je bila dobra odluka koja je obezbedila dovoljan kapital Sojaproteinu i celoj grupaciji. Onog trenutka kada to više nije bilo moguće, kada su cene na berzama u Srbiji i svetu pale, videli smo šansu da konsolidujemo vlasništvo u toj kompaniji. To smo uradili krajnje transparentno, objavili smo dokapitalizaciju i mislim da su investitori napravili grešku što u tome nisu učestvovali jer je akcija Sojaproteina u ovom trenutku strahovito potcenjena i prvi znakovi oporavka će značiti i značajan rast cene. Kada smo „puštali“ investitore u Sojaprotein nismo ni sanjali da će se desiti kriza i da će cene toliko pasti. Amerikanci znaju da kažu da je problem ujedno i šansa

poziv na pretplatu na