Za prodaju pokvarene hrane kazna do tri miliona dinara

Potrošač koji na tržištu kupi bilo koju namirnicu i posumnja u njen kvalitet, zove inspekcijsku službu i prijavljuje slučaj. Inspektori kreću u akciju. Posle provere deklaracije, šalju uzorak u laboratoriju. Ukoliko se potvrdi neispravnost, kreće potraga za krivcima. Najpre je na tapetu trgovac koji dokazuje da je pravilno skladištio proizvod. Ako nema sumnje u čuvanje namirnice, ide se korak nazad. Inspekcija proverava da li je proizvođač ili uvoznik po predviđenoj proceduri transportovao namirnicu do maloprodaje. Ako ni on nije napravio grešku, krivac se traži u proizvodnji, i to ne samo na fabričkim trakama već i u magacinima u kojima se roba takođe skladišti po strogim pravilima. U ovom lancu inspekcija će sigurno pronaći krivca, jer novi Zakon o bezbednosti hrane obezbeđuje redosled i uvid u put namirnica do potrošača.

Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, slikovito objašnjava novi propis u praksi. Epilog traganja za uzrokom kvarenja namirnice jeste javni istup krivca, koji će osim kazne (do maksimalna tri miliona dinara), prijave za privredni prestup i plaćanja troškova uništavanja ili povlačenja robe sa tržišta, biti u obavezi da kaže "ja sam pustio u prodaju nebezbedan proizvod", jer je načelo na kojem se zasniva ovaj zakon i obaveza obaveštavanja javnosti.

Prvi čovek Generalnog inspektorata ne sumnja u sprovođenje novog zakona i umiruje građane da nema razloga za brigu posle buke u javnosti, pošto je iz lanca kontrole uvozne hrane povučena sanitarna inspekcija.

– Po ugledu na Evropsku uniju nadležnost za bezbednost hrane je poverena našem ministarstvu. Ponavljam da to što sanitarna inspekcija više ne kontroliše bezbednost nikako ne znači da se redovne kontrole ne obavljaju. Građani mogu da budu potpuno sigurni – kaže Pajkić.

Zato će, kako bi umirila javnost, ova institucija već danas povesti medije na granični prelaz Horgoš i upoznati ih sa kontrolama koje se sprovode po novim propisima. Prema članu 12 Zakona o bezbednosti hrane, namirnice životinjskog porekla kontroliše granična veterinarska, hranu biljnog porekla fitosanitarna, a mešovitu veterinarska i fitosanitarna inspekcija.

Prvi put je ovim zakonom uvedeno pravilo da onaj ko proizvodi i prodaje hranu odgovara za svoj proizvod. Odgovornost nije više na državi. Pajkić podseća da su do sada inspekcijske službe, uključujući i sanitarnu, sa nedovoljno sredstava i ljudi, odgovarale za tuđi rad i proizvodnju. Ovim propisom, kao i u EU, onaj ko pusti na tržište nebezbednu hranu plaćaće ogromne kazne.

– Ovim propisom koji je u potpunosti usklađen sa EU, obezbeđena je veća protočnost na granici. On nikako ne podrazumeva da kontrole nema i da će se puštati sve u zemlju. Naprotiv, on nas obavezuje da sve kontrolišemo. Ništa od robe ne može da se nađe na tržištu ni da se pusti u promet, ako nema dokaz o zdravstvenoj ispravnosti. Uvoznik je, sa druge strane, obavezan da zna u koju je tačno radnju poslao robu i da vodi računa o tome. Uvek se, kroz ovakav sistem, može doći do izvora – objašnjava Dušan Pajkić.

U Ministarstvu poljoprivrede ne kriju zadovoljstvo što smo posle sedam godina konačno dobili ovaj zakon. Oni su, kažu, svesni da će biti potrebno određeno vreme da se inspekcije priviknu na nove nadležnosti i više posla, ali da će na kraju najviše dobiti upravo građani.

Proizvođači imaju dve godine da se prilagode novim propisima, dok se ovaj rok ne odnosi na one koji proizvode hranu životinjskog porekla, koji su već od 1. januara bili u obavezi da uvedu HACCP standard. Na pitanje da li oni koji to ipak do sada nisu učinili već snose posledice, naš sagovornik kaže da im je ipak dat dodatni rok za prilagođavanje.

– Nama nije cilj da ih zatvaramo po svaku cenu. Nije nam ni od presudne važnosti da li neko na zidu već ima sertifikat, ako mu sistem ne funkcioniše. Kada je reč o klaničarima i mesnoj industriji mi tražimo da u svakom trenutku mogu da dokažu sledljivost. To znači da bi proizvođač trebalo da bude u stanju da dokaže od koje svinje, sa koje farme potiče meso u njegovom proizvodu. On mora da ima dokumenta koja prate proizvodnju – dokaze u lancu od štale ili njive do trpeze. Ako nemaju to, ne zanima me da li imaju sertifikat – kaže Pajkić.

On od ovog pitanja odvaja tehničke uslove koje propisuju pravilnici i koji nikakve veze nemaju sa postojanjem HACCP. Da bi jedan objekat radio kao klanica, mora da ispunjava tehničke uslove za taj posao. Inspekcija i to kontroliše, pa je samo od početka ove godine u Srbiji zatvoreno 12 objekata koji nisu zadovoljavali ni minimum tehničkih uslova za obavljanje ove delatnosti.

Da bi kupci imali na trpezi bezbednu i zdravstveno ispravnu hranu, svi u lancu moraju da se prilagode novim propisima. Tako su i naši trgovci, poput maloprodajnih lanaca u Evropi, uveli standarde, a neki su već oformili timove kontrolora koji idu kod svojih dobavljača i proveravaju ih. Oni takođe žele da budu sigurni da je roba koju im isporučuju bezbedna, jer od trenutka kada roba dospe na rafove odgovornost je na trgovcu.

Oni koji žele da posluju u skladu sa ovim zakonom moraće tako da postupaju. "Delta", na primer, ima ove timove koji kontrolišu da li dobavljač sprovodi HACCP , jer će tako i on biti sigurniji da je proizvod bezbedan. Na taj način štiti sebe, ali i kupce.

Zakon savršen

– Zakon o bezbednosti hrane je savršen, nema manjkavosti. Kaznena politika je vrlo oštra. Pored ovog zakona kojim su predviđene novčane kazne i mere, mi i u krivičnom zakoniku imamo krivično delo koje se odnosi na bezbednost hrane, pa se ovim zakonom i on upotpunjuje. Što se legislative tiče, građani mogu da budu mirni u potpunosti – kaže Momčilo Mitreski, pomoćnik ministra poljoprivrede za opšte, pravne i normativne poslove.

Brzo upozoravanje

Srbija bi, između ostalog, trebalo da dobije i nacionalnu referentnu laboratoriju za bezbednost hrane koju osniva vlada i koja bi bila krovna institucija za proveru nalaza ovlašćenih akreditovanih laboratorija. U planu je i osnivanje stručnog saveta za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane koja bi koristila preporuke, smernice i informacije Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA). Zakon predviđa i korišćenje sistema za brzo upozoravanje na nebezbednu hranu RASFF.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 18.06.09.)