Plin jeftiniji od benzina dva i po puta - trećina vozača u Srbiji koristi auto-gas

Nakon drastičnog skoka cena benzina i dizela u samo mesec dana, sve više se mogu čuti komentari da ćemo tek nakon otvaranja tržišta naftnim derivatima moći da imamo jeftinije gorivo, srazmerno cenama nafte na svetskom tržištu. Da bi otvaranje tržišta moglo da spusti cenu goriva, ali i da je učini mnogo manje nestabilnom, primer je tečni naftni gas, koji ne podleže uredbi o formiranju cena, već se formira tržišno. Cena mu, doduše, zavisi od cene nafte, ali je u poslednjih mesec dana, za razliku od ostalih derivata, čak pala za oko dinar.

U našoj zemlji trenutno oko 30% vozača koristi gas, a ušteda se kreće od 40 do 60% u odnosu na benzin. Od ukupnog prometa u Srbiji, NIS proizvodi oko 30%, a uvozi polovinu od ukupnog uvoza gasa, dok ostatak uvoza pokrivaju privatnici jer nema ograničenja o tome ko može da ga uvozi.

Ovaj derivat ne potpada pod uredbu Vlade koja reguliše cene naftnih derivata. Naftni gas u stvari spada u ostale derivate, a ne u osnovne. Akciza za njega iznosi 13 dinara po litru.

Božo Stanišić iz privatne naftne kompanije "Petrobart Avia" kaže da je logično da su tamo gde je tržište otvoreno cene niže. On objašnjava zašto ovaj derivat ne podleže uredbi o cenama goriva.

- Auto-gas je klasičan primer slobodnog tržišta. Kada je ova uredba donošena, gas nije bio toliko u upotrebi kod nas, pa nije ni obuhvaćen uredbom. Tek kasnije je počeo više da se koristi, jer su oni koji su koristili benzin uglavnom prelazili na gas - ističe Stanišić.

On dodaje da će možda i ovaj derivat u narednom periodu imati trend rasta, ali da ne treba očekivati velike skokove.

Cena plina, doduše, nije pratila ni velike padove cene nafte krajem prošle i početkom ove godine, ali od marta stagnira i kreće se u visini od 40 dinara po litru. I pored toga, u Bugarskoj, Bosni, pa čak i Sloveniji TNG je jeftiniji nego u Srbiji, ali razlike nisu tako velike kao kod ostalih goriva.

Auto-gas je inače kod nas promovisan kao ekološko gorivo, a godišnja potrošnja se kreće od 250.000 do 300.000 tona godišnje.

Stručnjaci kažu da se cene u Srbiji razlikuju, ali ne previše, za dva do tri dinara po litru.

Nebojša Atanacković, predsednik UO "Nafta", kaže da tržište i treba da dovede do toga da proizvod bude jeftiniji i što kvalitetniji.

- Ipak, konkurencija kod nas nije preterano velika, a ne postoji ni adekvatna kontrola kvaliteta, pa je i ovaj derivat kao i ostali u Srbiji prilično nekvalitetan - napominje Atanacković.

Šverc izvestan
Stručnjaci tvrde da se zbog razlike u cenama goriva sve veći broj građana koji žive u pograničnim delovima Srbije odlučuju da veće količine goriva kupuju u okolnim zemljama i preprodaju ih u Srbiji.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 12.06.09)