Brisel još nije zadovoljan garancijama Beograda - bez efikasne kontrole izdavanja srpskih pasoša

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije i ostalih balkanskih zemalja u ispunjavanju kriterijuma iz "mape puta" za viznu liberalizaciju piše da je samo Makedonija ispunila sve uslove za "beli šengen" i da postoje "izvesne teškoće" koje koče građane Srbije od bezviznog režima putovanja u EU.

Dobijanje "belog šengena" najviše zavisi od efikasnosti kontrole izdavanja pasoša kosmetskim Albancima. Iako je više puta zvanično rečeno da je politika izuzeta iz procesa vizne liberalizacije za pet balkanskih zemalja, ovo pitanje je postalo veoma političko i zbog toga njime ne žele da se bave ministri unutrašnjih poslova EU koji odlučuju o ukidanju viza. Oni hoće rešenje koje neće otvoriti granice EU za kosmetske Albance, objašnjavaju veoma dobro upućeni diplomatski izvori u Briselu, ali još nisu zadovoljni garancijama Beograda. Kako je isključeno donošenje akta koji bi diskriminisao kosmetske Albance, rešenje se traži u pojačanoj kontroli izdavanja pasoša osoba rođenih na Kosmetu.

- Ukoliko Beograd ubrzo pronađe odgovarajuće rešenje za prepreke u procesu, verovatno neće zakasniti u procesu vizne liberalizacije u odnosu na Makedoniju i Crnu Goru. Kolegijum EK koji je nadležan da donese predlog za stavljanje neke od zemalja na belu šengensku listu zasedaće poslednji put pre letnje pauze 22. jula, a potom je sledeće zasedanje 2. septembra. Ako Srbija tokom narednih nedelja, recimo do kraja jula, ispuni preostale uslove iz "mape puta" EK će napisati dodatni amandman na odredbu 539/2001 za Srbiju, što znači da bi konačna odluka Saveta EU o viznoj liberalizaciji za građane Srbije mogla biti doneta istovremeno kada i za Makedoniju i Crnu Goru, krajem ove godine - objasnio je "Politikin" izvor upućen u proces vizne liberalizacije u EK.

Ali, za to će, kako dodaje, biti potrebno i nešto političke volje, jer je procedura odlučivanja veoma zahtevna i uobičajeno je da traje šest meseci.

- Veoma je važno da naredno švedsko predsedništvo EU bude zainteresovano da ubrza proceduru, kao i poslanici u Evropskom parlamentu - ističe naš izvor u Briselu.

Prema najrealnijem scenariju, Oli Ren, komesar za proširenje, uskoro će napisati preporuku za Makedoniju (verovatno i Crnu Goru), a EK će u julu doneti predlog da ove dve zemlje budu stavljene na belu šengensku listu, što će rezultirati konačnom odlukom za ukidanje viza krajem godine. Međutim, još nije izvesno da će tako biti, odnosno da će se stići do predloga EK pre početka letnje pauze. Razlog za to su veoma rezervisane izjave političara Nemačke koji zaokupljeni septembarskim parlamentarnim izborima najavljuju odlaganje svih aktivnosti kojima se sugeriše otvaranje granica (za ilegalne emigrante) do oktobra. Na direktno pitanje makedonskih novinara da li će Berlin blokirati proces, nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer kazao je prekjuče u Briselu da Nemci "samo žele da se uvere da će se do liberalizacije doći korak po korak".

- Nemačka nije zemlja koja blokira, već samo tražimo da se ide korak po korak - kazao je Štajnmajer u izjavi za "Utrinski vesnik".

Francuska je rezervisanost prema procesu vizne liberalizacije pokazala u drugoj polovini prošle godine kada je kao predsedavajuća EU insistirala da se u "mapu puta" doda i reč "implementacija", a ne samo donošenje odgovarajućih zakona koji omogućavaju viznu liberalizaciju. Sa takvim stavom dve najmoćnije države EU teško je računati na ubrzani proces ukidanja viza, ali njegovo eventualno usporavanje moglo bi kratkoročno pomoći Srbiji da pristigne Makedoniju i Crnu Goru. Naravno,ukoliko prethodno budu uklonjene "izvesne teškoće" koje koče Srbiju.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 21.05.09)