Radio-televizija Srbija prošle godine obeležila je pola veka postojanja. Međutim, u senci te proslave ostali su prvi učesnici u proizvodnji televizijskog aparata. Nijedan medij reč nije posvetio Aleksandru Tordaju, Petru Stefaniji i Ljubomiru Vukancu, trojcu koji je davnih pedesetih godina prošlog veka sklopio prvi televizor.
– Radio sam kao elektroničar u fabrici "Nikola Tesla" u Beogradu kada nam je rečeno da u svetu postoji nešto slično radiju, samo što ima i sliku. Pozvali su me da se priključim timu koji će ići šest meseci na specijalizaciju u kompaniju "Philips" u Holandiji, kako bi nas obučili za sklapanje do tada kod nas nepoznatog aparata. Znao sam da je to, na neki način, uključenje u budućnost – seća se Aleksandar Tordaj.
Danas zaboravljena fabrika "Nikola Tesla" nekada je važila za elitnu. Bila je to prva radio-industrija u FNRJ i mesto koje su često posećivale inostrane delegacije kako bi videle "program za budućnost". Baš tu su napravljeni čuveni radio-aparati "Kosmaj", a onda joj je pripala čast da proizvodi i televizore. Zbog toga fabrika je preseljena iz Cvetkove ulice u Bulevar revolucije.
– U takvoj fabrici 1957. godine izvršena je tehnička proba emitovanja signala koju je sprovela holandska kompanija. Sećam se da smo u čudu posmatrali kako izgleda sneg na TV ekranu – kazao je za "Politiku" Tordaj.
Godinu dana kasnije, 1958. rođen je prvi srpski televizor, kršten kao "Tesla 59 TV". Bio je to cevni aparat sa lampama i ekranom od 43 santimetra, težak celih 20 kilograma. Imao je 12 kanala, a slika je postojala samo na jednom. Program je bio kratak, eksperimentalni, i trajao je svega četiri sata – od 17 časova do 21.
– Za ono doba to je bila visoka tehnologija što se videlo i po ceni. Kupiti televizor bila je prava privilegija, jer je bilo potrebno 15 mesečnih plata za jedan aparat. Naravno, mogli su da ga dobiju samo ljudi sa zaslugama i oni koji su imali dovoljno novca – rekao je on.
Kapacitet proizvodnje je bio svega 30 televizora dnevno. U fabrici "Nikola Tesla" ovo "čudo" proizvodilo se do 1963. godine, a onda je planskom raspodelom rešeno da se to zadovoljstvo prepusti fabrici "EI Niš".
– Tada je opstanak fabrike krenuo nizbrdo. Televizori su nastavili da napreduju vrlo brzo. Pojavili su se oni u boji sa poluprovodnicima, automatski..., ali to nije veliki skok u razvoju kao što je bio onaj kada se sa radija prešlo na televiziju – kazao je jedan od očeva srpskog televizora.
Divna Tordaj, Aleksandrova supruga i svedok rađanja našeg televizora, i danas se seća da je njihova veranda bila najposećenije mesto u okolini:
– Prolaznici su zastajali pred kapijom, a komšije su sa sobom nosile stolice... Ma, cela ulica je stala na našu terasu kako bi zajedno gledali televizijski program. A danas je tehnologija toliko napredovala da se televizori drže na zidu poput slike.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika od 14.05.2009.)
| 
| 
