Kompanija "East Point" otvorila moderni žitni terminal na dunavskoj obali - investicija u Rumuniji vredna 2,7 mil EUR

Zoran Drakulić

Poznata srpska kompanija "East Point" nastavlja da uspešno razvija svoje poslove u Rumuniji. Zoran Drakulić nedavno je presekao inauguralnu vrpcu modernog žitnog terminala, kod rumunskog grada Đurđua, koji će sabirati plodove sa rumunskih i bugarskih polja radi njihovog izvoza na mediteransko tržište. Reč je o ultramodernom žitnom skladištu sa vrhunskom tehnologijom, podignutom u slobodnoj carinskoj zoni, a u taj objekat investirano je 2,7 mil EUR.

Kapacitet silosa (na bazi pšenice) iznosi 5.000 tona, ali se veoma lako može proširiti na 12.000 tona. On je spreman da primi i procesira sve vrste žitarica, kao i suncokret i repicu. Za jedan radni dan iz njega u barže može da se utovari i po 1.500 tona.

Realizacija ovog novog "East Pointovog" projekta ima direktne veze sa postojanjem i radom njegovog velikog žitnog terminala u crnomorskoj luci Konstanci. Terminal se nalazi baš na mestu gde se završava plovni kanal Dunav–Crno more. Taj savremeni silos ima kapacitet od 100.000 tona. Međutim, njegovo optimalno korišćenje zahteva ne samo povećanu dinamiku "punjenja baterija", nego i proširivanje kapaciteta (na 250.000 tona).

O svemu tome Politika je razgovarala sa vlasnikom "East Pointa" Zoranom Drakulićem. Pre svega dobili su objašnjenje o tome zašto je za novi pogon bila izabrana lokacija Đurđu, naspram bugarske luke Ruse:

– Ova je zona deo rumunske žitnice gde mi očekujemo da nabavljamo godišnje bar 100.000 tona. Deo robe ćemo zahvatati i iz susednih bugarskih izvora, s obzirom da se u neposrednoj blizini nalazi jedini most preko Dunava koji spaja dve zemlje članice EU. Očekujemo da će Rumunija ubrzo znatno povećati svoju poljoprivrednu proizvodnju, koja je poslednjih godina, iz raznih razloga, opala ili stagnirala.

O poziciji koju će imati nov silos u Đurđu, u opštem sklopu planova razvoja poslova kompanije u Rumuniji, Zoran Drakulić objašnjava:

– S obzirom na proširivanje naših kapaciteta u Konstanci narednih godina, mi moramo da dignemo posao od milion i po tona, koliko u ovom trenutku radimo, na preko tri miliona tona žitarica. Prema tome, nama su potrebni upravo ovakvi novi silosni projekti, koji će dati podršku velikom silosu u Konstanci. To je suština.

Gospodin Drakulić je pomenuo i potrebu da se kompanijina flota barži na Dunavu što efikasnije koristi, budući da je jedan njen deo trenutno "parkiran".

Drakulićeve ocene i procene dopunjuje inženjer Đorđe Krkljuš, čovek koji je predvodio realizaciju terminala u Đurđu:

– Ova karika, koja nam je nedostajala, praktično znači da budemo prvi ili među prvima u lancu otkupa žitarica u ovoj dosta širokoj rumunsko-bugarskoj zoni i da ih našim baržama šaljemo dalje za Konstancu, a odande da je, kao i svaku drugu tzv. unijsku robu, plasiramo na svetsko tržište. Praktično, to je celo mediteransko tržište – severna Afrika, južna Evropa, Turska, Bliski istok.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika od 4.05.2009.)