Elektronski potpis i dalje samo obećanje - većina najavljenih elektronskih javnih usluga u naredne dve do tri godine

Nebojša Vasiljević

Iako su elektronski potpisi krajem decembra prošle godine postali pravosnažni i u našoj zemlji, njihova praktična primena u elektronskoj upravi nije odmakla daleko. Gotovo nijedan zahtev ne može da se podnese državnoj administraciji elektronskim putem – sve mora da se obavlja direktno, licem u lice s nadležnim šalterskim radnikom. Tako elektronsko produžavanje saobraćajne dozvole i onlajn prijavljivanje krivičnog dela još spadaju u domen fikcije, da ne pominjemo elektronske školske dnevnike ili pravdanje časova. Kvalifikovani elektronski potpisi, inače, predstavljaju specijalne kompjuterske datoteke – ekvivalente svojeručnom potpisu i zamenjuju ga prilikom slanja dokumenata elektronskom poštom kako bi se izbegle zloupotrebe, izmene i nesporazumi do kojih teže dolazi upotrebom papirnih akata.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo saopštilo je u decembru da će se upotrebom elektronskog potpisa "u bliskoj budućnosti izbeći slanje dokumenata faksom ili običnom poštom i nepotrebna "papirologija". Premijer Mirko Cvetković, koji je u decembru 2008. postao vlasnik prve, počasne aparature za proizvođenje e-potpisa, rekao je tada da očekuje da će "do kraja 2009. godine komunikacija vlade sa svim ministarstvima biti u elektronskoj formi, u kojoj će takođe svi organi uprave primati podneske", kao i da "će se time znatno smanjiti korupcija".

– Nažalost, u skoro svim postupcima pred organima javne vlasti u nekom trenutku i dalje je neophodan dokument na papiru. Za prevazilaženje ove barijere često treba promeniti propise u pojedinoj oblasti i primeniti izmenjene propise, što je u nadležnosti resornog ministarstva za datu oblast. Na primer, u predlogu novog carinskog zakona određeno je da se deklaracija po pravilu podnosi elektronskim putem. Uspostavljanje većine najavljenih elektronskih javnih usluga možemo očekivati u naredne dve do tri godine. Neki rezultati su već prezentovani, kao što je podnošenje poreskih prijava – kaže za "Politiku" mr Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo.

Po njegovim rečima, elektronska uprava će omogućiti da građani na jednom šalteru mogu da završe posao za koji je ranije bilo potrebno da obiđu nekoliko šalterskih službenika, jer će unutar državne uprave postojati efikasna komunikacija podržana informaciono-komunikacionim tehnologijama. Takođe, kako navodi mr Vasiljević, u toku je projekat koji treba da obezbedi preostale tehničke uslove da se lična karta koristi za kvalifikovano elektronsko potpisivanje, odnosno da MUP bude sertifikaciono telo za izdavanje elektronskih sertifikata. Uz to, projekat informacionog sistema vlade realizuje se po planu, što znači da će u junu, po rečima mr Vasiljevića, sistem biti u upotrebi. Time će se stvoriti i tehnički uslovi za elektronsku komunikaciju vlade sa ministarstvima, ali je prethodno potrebno izmeniti i neke propise koji uređuju postupanje u konkretnim poslovima, a treba ih prilagoditi postojanju elektronskog dokumenta.

Kako naglašava sagovornik "Politike", ministarstvo je stvorilo uslove za punu primenu elektronskog potpisa – započeto je više projekata koji treba da omoguće elektronsku komunikaciju države sa građanima i privredom korišćenjem elektronskog potpisa. Narednih meseci očekuju se rezultati iz još nekoliko započetih projekata u raznim institucijama.

Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo pokrenulo je krajem marta javnu raspravu o Nacrtu zakona o elektronskom dokumentu, koji treba da uredi pojedina pitanja upotrebe elektronskog dokumenata koja nisu obuhvaćena Zakonom o elektronskom potpisu.

– Nacrt obuhvata pitanja izrade elektronskog dokumenta originalno u elektronskoj formi ili digitalizacijom papirnog dokumenta, zatim pitanje papirne kopije elektronskog dokumenta, dostavljanje i čuvanje elektronskog dokumenta i vremenski žig. Ovaj zakon će proširiti pravni osnov i rešiti mnoge pravne nedoumice u primeni elektronskih dokumenata. To će imati direktan efekat u otklanjanju barijera za razvoj e-poslovanja, a takođe će predstavljati temelj za dalje pravno uređivanje postupanja sa elektronskim dokumentima – zaključuje mr Vasiljević.

Najčešće korišćene e-bankarske usluge

Broj građana koji ume da koristi kompjuter i Internet dovoljno veliki je da, kako javne, tako i komercijalne elektronske usluge ima ko da koristi, kaže Vasiljević, pomoćnik ministra za informaciono društvo.

Po njegovim rečima, većina preduzeća već koristi elektronske bankarske usluge i to je sektor koji je u Srbiji najdalje otišao u elektronskim uslugama.

– Na osnovu prethodnih istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, procenjuje se da je do sada između 300.000 i 400.000 ljudi u Srbiji bar jednom nešto kupilo preko Interneta. Ipak, skupi carinski postupci su značajna prepreka kod kupovine robe iz inostranstva, dok je kupovina u domaćim internet-prodavnicama u razvoju. Strogi uslovi u vezi s bezbednošću, koje su nametnula kartična udruženja, s jedne strane usporavaju razvoj domaćih internet-prodavnica, a, s druge, smanjuju mogućnost zloupotreba – objašnjava Vasiljević.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lsita Politika od 13.04.2009.)