Tomislav Karadžić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije - Imali smo igrača više u Borisu Tadiću

Tomislav Karadžić

Fudbalska reprezentacija Srbije blista u kvalifikacijama za učešće na Šampionatu sveta u Južnoj Africi (2010). Posle prvog kruga takmičenja Srbi su na prvom mestu. Iza sebe su ostavili i favorite, Francuze! Dirigent ovog tima, koji iz utakmice u utakmicu dokazuje sve odlike jako ozbiljne ekipe, jeste selektor i trener Radomir Antić.

Ali, presudnu ulogu za stvaranje atmosfere u državnom timu ima Tomislav Karadžić (70), predsednik Fudbalskog saveza Srbije, po obrazovanju inženjer agronomije i diplomirani ekonomista. Njegovo osnovno životno opredeljenje jesu red, rad i disciplina uz čvrst stav da u toj radnoj ekipi – niko ne sme da bude nezadovoljan, ni ulogom ni zaradom.

Ovaj sistem rada Karadžić primenjuje u svim odnosima. Najbolji primer za to je njegovo trgovinsko preduzeće "Gloria", iz Subotice, sa prometom od oko trideset miliona dolara godišnje... Oženjen je Đinom. Imaju troje dece: kćerke Vesnu (39) i Tamaru (36) i sina Zorana (34), petoricu unuka i jednu unuku. I njegova supruga je diplomirani ekonomista, kćerke su advokati, a sin stručnjak za menadžment, školovan u Londonu.

Da li je Subotica oduvek Vaš grad?

Ne baš. Moji su poreklom iz severne Crne Gore, iz Šavnika, ali sve škole završio sam u tri grada: u Beogradu gimnaziju, koja se nalazila na mestu današnje "Politike", u Novom Sadu tehnički deo agronomije, a u Subotici, od 1961. godine, ekonomiju. Moj drug iz klupe, u gimnaziji, bio je, nažalost sad pokojni, Milutin Vasović Vaske, gitarista i jedan od osnivača muzičke grupe "Sedmorica mladih". Baš smo se lepo družili. I sad, kad čujem zvuk njihove muzike, vidim mog Vasketa...

Kad ste počeli da radite?

Radim otkako znam za sebe. U početku su to bili mali poslovi koji su mi pomogli da, kao učenik i student, lakše živim, a od 1968. godine sam bio rukovodilac u velikim poslovnim sistemima u Subotici. Ali, 1989. godine nisam hteo da vodim radnike u Novi Sad na miting Slobodana Miloševića. I od tada sam bio u velikim problemima. Isključen sam iz Saveza komunista, pa sam osnovao privatno trgovinsko preduzeće "Gloria" koje je bilo meta svih "jastrebova" režima. Posebno se, u tom smislu, isticao Radoman Božović, tada predsednik partije u Subotici.

Kako sad živi "Gloria"?

Odlično. Ona je naše porodično blago. Supruga vodi finansije, sin je direktor, ćerke rade i za firmu i za treća lica. Pre desetak godina "Gloria" je proglašena za najbolju privatnu firmu u zemlji sa prometom većim od četrdeset miliona dolara. Novac ne iznosimo u strane banke, već ulažem u nove poslove. Uz promet hrane imamo, u vlasništvu, niz poslovnih prostora u Subotici i Novom Sadu. Vodimo veliku špediciju, trgujemo naftom i derivatima, imamo hotel u Subotici, a drugi ćemo graditi na Paliću...

Koja je vaša uloga u firmi?

Predsednik sam sistema "Glorie". Odlučujem o strateškim odnosima i ključnim investicijama. Tako im se "malo" mešam u rad, ali deca su zrele ličnosti, vrlo su obrazovana i naučena da vode sve vrste poslova. Oni jesu, kao sva deca u tim odnosima, pod opterećenjem moje procene njihovog rada, ali spremao sam ih za sve izazove. Nisam im nikad dozvoljavao da mi postavljaju "prosta" stručna pitanja. Rekao sam im: "I ja sam grešio, pa možete i vi, ali morate greške svesti na najmanju meru". I oni to čine.

Šta mislite o radu Vlade Srbije?

Najveći problem ove države je što se malo pažnje poklanja proizvodnji. Nemoguće je da zemlja sa plodnom Vojvodinom ima nizak standard. A imamo i tolike rude, tolike turističke destinacije...Očigledno je da se negde krupno greši. Dobro, bili smo i pod sankcijama... Ipak, mislim da svuda kasnimo. Naročito u priključenju Evropskoj uniji. Svet od nas očekuje bilo kakav pomak iz krize, a mi nikako da napravimo iskorak u bolji život. Imamo mnogo mladih, na ključnim položajima. I to je dobro. Ali, nedostaje nam mudrost. Pogledajte druge zemlje. To su ljudi sa ogromnim iskustvom...

Od kada ste u fudbalu?

Fudbal sam igrao amaterski kao učenik i student. A moje aktivnosti u fudbalu, na položaju vođe, iste su kao u bilo kojoj sferi rada. Bio sam sedamnaest godina fudbalski predsednik Vojvodine, pa potpredsednik federacije, a radio sam taj posao i u dva kluba, nekad u Spartaku i, nedavno, u Partizanu. Od prošlog leta sam vođa srpskog fudbala. Mandat mi ističe u julu 2012. godine. Do tada će ova organizacija biti pravi primer za ugled. I Evropi i razvijenom svetu. Videćete...

Kako ste doveli Antića za selektora?

Lako. Za petnaest minuta. Obojica smo znali šta hoćemo. On je želeo rad bez ograničenja i bilo kakvog mešanja, a ja dobre rezultate. I pružio sam mu ruku. Bilo je to prošlog leta u Beču. Bio je to moj prvi posao na položaju predsednika Saveza. Verujem da će sve ostalo biti na istom nivou. Naš plan je odlazak na Šampionat sveta u Južnu Afriku. I tu smo na najboljem putu. Da bih izbegao sve moguće nesporazume sa Antićem nisam odredio stručnog direktora Saveza. Nije nam potreban direktor. Antić je tu...

Šta je sa novcem?

I tu je već sad sve jasno. Igrači i članovi Stručnog štaba, koje je odredio Antić, deliće ne trideset, već odsad četrdeset odsto od zarađene sume na Šampionatu sveta u Africi! A ova suma će biti srazmerna uspehu, od tri, pa do četiri, pet miliona evra. A da bismo stigli do Južne Afrike, i do tog novca, moramo se u sledećih pet utakmica za to izboriti. Rivali će nam biti Austrija, Francuska i Rumunija u Beogradu, a Farska Ostrva i Litvanija u gostima.

A da li će biti posebnih nagrada?

Vučete me za jezik... Razmišljam o nagradama uoči junskih utakmica sa Austrijom i Farskim Ostrvima. To su dva najlošija rivala, a toga se, iz iskustva, najviše plašim. I sve ostale utakmice su značajne, ona protiv Francuza posebno. Uostalom, o svemu tome ćemo se još dogovoriti.

Kako doživljavate Borisa Tadića?

Predsednik Srbije je u Rumuniji spojio obavezu i zadovoljstvo. Bio je u zvaničnoj poseti predsedniku ove zemlje, a u loži je bio najveći navijač Srbije u meču protiv Rumunije (3:2). Sa njim smo imali igrača više. Kad smo postigli prvi gol jedini je skočio i podigao naš šal. Tako se javio igračima... Drago mi je što imamo takvog predsednika. Pravi je čovek... Sve reči hvale imam i za ministarku sporta Snežanu Samardžić-Marković, ministra Ivicu Dačića i predsednika Vlade Mirka Cvetkovića. Oni su nam pomogli kad su u Beogradu bili Jozef Sep Blater, predsednik Svetske, i Mišel Platini, predsednik Evropske fudbalske federacije.

Kad kreće gradnja centra?

Sep Blater će početkom jula doći u Staroj Pazovu na polaganje kamena temeljca za fudbalski centar. CIP je projektant, a uskoro ćemo izabrati graditelja. Naravno, Kuća fudbala će biti u Beogradu. Ne znam samo da li ćemo Kuću dobiti u novom ili starom delu grada.

Čime se, privatno, ponosite?

Pre svega svojom porodicom. To mi je najveće bogatstvo. Imam divnu suprugu i pametnu decu, a o unucima i da ne govorim, iako najstariji ima tek devet godina. Subotičani znaju da su svi oni najskromniji ljudi u gradu. Ističu se samo radom.

Čega se plašite?

Strepim za život mog starijeg brata Boriše, oftalmologa. I supruga mu je lekar. Imaju dvoje dece. Oboje su lekari njegove profesije. Svi smo mi uz njega, ali teško je bolestan...

Šta je Vaš cilj?

Da moji unuci krenu u život stopama svojih roditelja. Da završe najviše škole, jer najveće bogatstvo je u glavi. A kad je o meni reč nastojaću da našem fudbalu učvrstim temelje i da ga uvedem u svet na velika vrata.

Za čim žalite?

I kad bih stvarno mogao nešto da promenim u proteklom životu – ne bih to učinio. Mogao sam, osamdesetih, da odem u Rusiju, Englesku ili Ameriku. Imao sam ponude za velike poslove i lepe događaje. Ipak, ostao sam u Subotici. I ne kajem se.

Da li uvek govorite istinu?

Sve što obećam moram da ostvarim. Takav sam. Ipak, ne mogu se zakleti da nekad nisam slagao, ali laž mi nikad nije donela ličnu korist. I još nešto: umem da kažem – izvini.

Koje osobine poštujete?

Žene poštujem kao stubove porodice, a na poslu, kao verne i stabilne saradnike. A kod muškaraca cenim opštu hrabrost, brzu misao i hitro reagovanje na svaki izazov.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 05.04.2009.)