Država zbog sive ekonomije godišnje izgubi 2,5 mlrd EUR - dovoljno za višak u budžetu

Više od trećine bruto društvenog proizvoda, što je oko 8 mlrd EUR, nalazi se u zoni sive ekonomije. Kada bi vlast ovaj procenat svela na evropski prosek od oko 15%, u državnoj kasi bi preteklo bar 2,5 mlrd EUR, a trenutno joj nedostaje oko milijardu i po. Najčešći oblici sive ekonomije sada su šverc, utaja poreza i rad na crno.

Švercovana roba u Srbiju stiže mahom s Kosova, iz Bugarske i Makedonije, a na jugu zemlje na svaki drugi prodati proizvod ne plaća se carina, odnosno PDV i akcize. Procene su da oko 50.000 ljudi na tim prostorima učestvuje u švercu robe, a oko pola miliona građana radi na crno. Samo u prošloj godini Poreska policija je podnela tužilaštvima 1.700 krivičnih prijava za utaju poreza vrednu 15 milijardi dinara, od čega je skoro polovina neplaćenih doprinosa za zaposlene.

Nebojša Atanacković, predsednik Skupštine Unije poslodavaca, kaže da oni koji ne prijavljuju radnike nisu ništa drugo do mešetari koji su u privatizaciji kupili državne firme samo zbog nekretnina.

- Dobar deo crnog biznisa ide preko legalno osnovanih preduzeća i to preko ugovora o posredovanju, gde kompanija plati drugoj kompaniji neki iznos na osnovu računa o uslugama koje nisu ni postojale. Tako je firma evidentirala nekakav trošak i time smanjila svoju poresku osnovicu - objašnjava Atanacković.

Fantomske firme preko kojih se u kratkom roku obavi veliki obrt osnivaju se na nevažeće lične karte zbog čega im se posle isto tako fantomskog zatvaranja ne može ući u trag. Uz feniks preduzeća, ovakvi vidovi prevara mnogo više koštaju državu od sirotinjske sive ekonomije koja trguje na buvljacima i uličnim tezgama.

- Najveći deo sive ekonomije je sistemska korupcija i uticaj najkrupnijeg biznisa na sprovođenje ekonomske politike. To je mogućnost da se sakupljaju rente počev od toga da se utiče na to kada će se i za koliko povećati koje carinske stope i slično - objašnjava Miroslav Zdravković, urednik sajta ekonomija.org.

Zdravković ističe da se fantomska preduzeća osnivaju u svim delatnostima. Osnovna odlika ovakvog tipa prevare jeste da se u kratkom vremenskom periodu izvrši veliki obrt, a onda objavi prestanak poslovne aktivnosti. Jedno vreme ove firme pokazuju znake završetka poslovnog ciklusa - aktivnosti se smanjuju, poslovanje je privremeno zamrznuto, a onda, najčešće uz promenu osnivača ili odgovornog lica, u kratkom periodu iskazuju visoke iznose prethodnog poreza i na osnovu toga zahtevaju povraćaj PDV-a (čime direktno zahvataju novac iz budžetskih sredstava).

Drugi vid ovakvih prevara ogleda se kao poslovanje preduzeća koje ne vodi poslovne knjige ili ih vodi i prikazuje velike obaveze PDV-a, ali istovremeno objavljuje nesolventnost. U tom slučaju, firma ne može da plati porez jer je prosto bankrotirala. Zbog ovakvih i sličnih prevara budžet Srbije je samo poslednjeg meseca 2008. oštećen za više od 1,5 milijardi dinara, a u poslednjih pet godina podneto je više od 7.000 krivičnih prijava za utaju poreza.

Nemali problem je i šverc robe.

- Pronalazili smo svašta: od lovačkih noževa, elektrošokova, aparata za reanimaciju, delova bankomata, vatrogasnih creva, lekova za potenciju, pa sve do baštenskih kornjača, ugroženih vrsta leptira i zelenih otrovnica iz Tanzanije - kažu u Upravi carina.

Ranije su švercovane cigarete iz drugih država u našu zemlju, a sada je obrnuto - cigarete idu od nas ka novim članicama EU jer su ovde jeftinije. Kretanja na tržištu direktno se reflektuju na odabir robe koja će biti krijumčarena.

- Ukoliko je neko prošle godine krijumčario cigarete ili naftu, nije nemoguće da ove godine pređe na neku drugu robu koja će mu doneti profit - kažu u Upravi carina.

Tome u prilog govori i porast šverca prehrambenih proizvoda koji je ove godine podstaknut opštim rastom cena i razlikom u cenama hrane u okolnim državama.

Mravlji šverc

Jedan od načina pokušaja ilegalnog uvoza robe je i tzv. mravlji šverc, gde nekoliko švercera radi za jednu osobu i obično naručioca. Mravlji šverc podrazumeva da se roba u dozvoljenim granicama za sopstvene potrebe prenosi i po nekoliko puta u toku dana preko granice.

Najveće utaje

Četiri najveće poreske utaje u 2006. i 2007. godini:

- "Protekta" iz Beograda oko 1,7 milijardi dinara

- "BS trgovina" d.o.o iz Šida oko 750 miliona dinara

- "Golden oil" d.o.o Šid 400 miliona

- "Klasik kolor" iz Šida 340 miliona

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 26.03.2009.)