|
Dobar kao hleb - jedna je od mojih omiljenih srpskih poslovica.
Pre svega, zato što sa malo reči mnogo govori. Zatim, što jednu vrlinu koju jako cenim - dobrotu, poredi sa najneophodnijim životnim činiocem (uz vazduh i vodu) - hlebom. Moglo bi se čak reći da, da bi čovek bio čovek - neophodni su mu samo vazduh, voda, hleb i dobrota. Ljubav, kao peti element, poželjna je ali nije neophodna.
Priča o hlebu i pekarima, a koje je narod zvao i "sirotinjskim majkama", gubila je na interesovanju kako je rastao životni standard od polovine prošlog veka. U poslednjem kvartalu drugog milenijuma u Srbiji je najpoznatiji pekar bio glumac Petre Prličko, kome "mali" (jedno vreme politička vedeta Nove Demokratije Žarko Jokanović) u partizanskom filmu "Užička republika" upućuje čuveno pitanje: "Čiko, a jel` sav ovaj lebac tvoj?" No, najpoznatiji pekar ipak nije bio muškarac, već žena; Dragana Varagić u filmu "Varljivo leto `68", u roli "pekarice" Jagodinke Simonović. Što se mene lično tiče, oni nisu mogli da potisnu sećanje na mog deda-Kostu iz Knića. Iako decenijama nisu među nama ni deda ni njegova mala pekara, još mi u ušima zvoni njegov glas, mekan i šuškav, kad kaže "daj malom jedan somun", i ukus tog "leba" mljackam dok pišem ove redove.
Pored poznate kragujevačke priče o "Žitoproduktu" i braći Pavlović-Bojadžić, koristimo ovaj prostor da vam predstavimo još dvojicu (od preko dvadeset) kragujevačkih pekara između dva svetska rata, kroz načine na koji su oglašavali svoje usluge. Trifun Ćuk i Aleksa - Aca Lazarević bili su savremenici, i, neminovno, konkurenti. Interesantno je da obojica u svojim oglasima insistiraju na isticanju higijenskih uslova u kojima se odvija proizvodnja (nije im bio potreban mehanizam prinude, ni HACCP, ni ISO...).
 .
 .
Ne znam šta je bio Ćukov proizvod "cvibak", ali sam ubeđen da je burek bio ukusniji nego danas, i da su u njega stavljali i sir.
Autor : Srđan Paunović
izvor : 
|
