Praćenje indeksa tržišta predstavlja jednu od analitičkih alatki kojima se stručnjaci širom sveta služe da bi što bolje procenili svoje aktivnosti na tržištu akcija. Indeksi predstavljaju statističku meru promena na tržištu akcija, najčešće izraženu kroz procentualnu promenu vrednosti u odnosu na prethodni period.
Sam aposlutni nivo vrednosti indeksa govori relativno malo o kretanjima na tržištu, dok se mnogo više podataka može dobiti posmatranjem njegove relativne promene, kao i kretanjem kroz prethodni period, odnosno odnosom sadašnje vrednosti sa nekim vremenom u prošlosti.
Kao i većina alatki kojima se analitičari služe i indeksi imaju svoje pozitivne i negativne strane. Sa jedne strane, indeksi praktično predstavljaju jedino sredstvo koje se može koristiti za uopšteno posmatranje kretanja na tržištu u prethodnom periodu, a analiza indeksa u prošlosti i njihove reakcije na dešavanja u ekonomiji mogu investitorima pomoći da bolje reaguju na aktuelnu situaciju.
Sa druge strane, s obzirom na brojna matematička i druga ograničenja, indeksi mogu biti i pogrešno protumačeni, ukoliko korisnici nisu svesni šta indeksi tačno predstavljaju, ili ne predstavljaju. Upravo je to razlog zbog koga se javnosti prezentuju detaljne informacije o načinu izračunavanja indeksa.
BELEXline predstavlja indeksiran uzorak hartija kojima se trguje. Ključni razlog zbog koga je doneta odluka o prestanku produkcije prethodno korišćenog indeksa BELEXfm je stav Berze da će se u narednom periodu proizvoditi investibilni proizvodi. Dizajniran je na način koji obuhvata što reprezentativniji uzorak ukupne tržišne kapitalizacije, kao i indeksaciju hartija koje čine većinu prometa na tržištu akcija.
Stabilnost indeksne korpe je obezbeđena redovnim, periodičnim revizijama kojima nije osnovni cilj da proizvedu prostu mehaničku selekciju hartija koje će reprezentovati ukupno tržite. Na bazi jasnih kvantitativnih kriterijuma vrši se odabir hartija koje sačinjavaju tzv. "watch" listu iz koje Indeksni komitet vrši selekciju hartija koje će u narednom periodu sačinjavati indeksnu korpu.
Shodno tome, uzimaju se u obzir opšti tržišni uslovi za svaku pojedinačnu hartiju, rukovodeći se metodološkim načelima i ne menjajući značajno sastav indeksne korpe. Trenutno se BELEXline izračunava na bazi ukupne tržišne kapitalizacije, ali je ostavljena mogućnost njegovog unapređenja u smislu uvođenja „free float“ tržišne kapitalizacije kao osnovnog pondera.
(Napomena:tekst je preuzet iz knjige "Uvod u berzansko poslovanje" Beogradska berza)
| 
| 
