|
Kompanija "Sto Posto" je prva u Srbiji izgradila fabriku za proizvodnju vitaminsko mineralnih predsmesa za proizvodnju stočne hrane. Fabrika predstavlja vrhunac tehnologije i kao takva je prepoznatljiva u svetu. O tome svedoče brojne posete eksperata iz oblasti proizvodnje stočne hrane iz zapadne Evrope.
Razvoj projekta usmeren je na zadovoljenje sirovinskih potreba za proizvodnju koncentrovane stočne hrane kompanije "Sto Posto" – ISO i HACCP standardi, i za zadovoljenje potreba ukupnog domećeg tržišta stočne hrane.
Instalirani kapaciteti stvaraju bazu i za izvoz proizvoda koji su u svemu jednaki sa proizvodima svetskih proizvođača. Razvoj projekta baziran je na udruživanju ideja akademskih krugova Srbije (Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu), privrede (kompanija "Sto Posto" i svetskih proizvođača opreme i konsultanata za proizvodnju vitaminsko mineralnih predsmesa.
INOVATIVNOST
Kompanija "Sto Posto" je prva u Srbiji izgradila fabriku za proizvodnju vitaminsko mineralnih predsmesa za proizvodnju stočne hrane. Fabrika predstavlja vrhunac tehnologije i kao takva je prepoznatljiva u svetu. O tome svedoče brojne posete eksperata iz oblasti proizvodnje stočne hrane iz zapadne Evrope. Jedna takva poseta beleži se i danas.
Razvoj projekta usmeren je na zadovoljenje sirovinskih potreba za proizvodnju koncentrovane stočne hrane kompanije "Sto Posto"– ISO i HACCP standardi, i za zadovoljenje potreba ukupnog domaćeg trzista stočne hrane. Instalirani kapaciteti stvaraju bazu i za izvoz proizvoda koji su u svemu jednaki sa proizvodima svetskih proizvođača. Razvoj projekta baziran je na udruživanju ideja akademskih krugova Srbije (Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu), privrede (kompanija "Sto Posto") i svetskih proizvođača opreme i konsultanata za proizvodnju vitaminsko mineralnih predsmesa.
Proizvodnja stočne hrane, koja prema zvaničnim podacima PKS i RZSS iznosi 3,250,000T, ovim projektom dobija sirovinsku bazu koja po svojim karakteristikama garantuje kvalitet, pristupačnost i pouzdanost. Ujedno, postrojenje je sposotno da svojim kapacitetom zadovolji i potrebe dela tržišta u okruženju. Na ovakav način se uveliko doprinosi podizanju stepena bezbednosti hrane na visi nivo (rešen je problem ručnog mešanja komponenti za proizvodnju vitaminsko mineralnih predsmesa). Upravo je ovakav pristup potvrdio slogan projekta – KVALITET U SVAKOM MILIGRAMU.
Osim aktivnosti koje direktno doprinose rastu proizvodnje i prodaje, "Sto Posto" je razvila koncept edukacije poljoprivrednih proizvođača u cilju stvaranja optimalnih uslova produkcije, koji bi zajedno sa pravilnom primenom bezbednih sirovina i hrane podigli proizvodne rezultate i time pojačali kompetitivnost gotovih proizvoda – kvalitet, cena…
Projekat nije vremenski ograničen i svakog dana se radi na implementaciji novih rešenja, opreme, edukaciji kadrova i ostalih činilaca koji bi projekat predstavili kao prepoznatljivi i društveno koristan.
DRUŠTVENA KORISNOST
Projekat je dao veliki doprinos i gradi visoku sigurnost u lancu proizvodnje namirnica. Srbija kao zemlja sa izrazitim potencijalom u oblasti poljoprivrede mora imati ovaj činilac u sistemu kako bi se uz kontrolisane sirovine po ceni i kvalitetu u daljim proizvodnim procesima stvorili uslovi za dobijanje zdravih, kvalitetnih i cenovno konkurentnih proizvoda.
Projekat (fabrika) nema nikakav štetan uticaj na životnu sredinu (nema emisije nusproizvoda koji na bilo koji način mogu zagaditi životnu sredinu – otpadne vode i slično). Uz to fabrika je primenom najsavremenijih dostignuća mali potrošač energije, a za opsluživanje čitavog sistema je dovoljno 4 do 5 lica.
Projekat ima veliki potencijal, imajući u vidu da je prema zvaničnim podacima stepen iskorišćenosti proizvodnje stočne hrane 15%, tako da uzimajući u obzir pesimisticki scenario, Srbija bi trebala da kroz razvoj stočarstva proizvodi barem duplo stočne hrane nego što proizvodi danas – rast sa 3,250,000T na 6,500,000T. To podrazumeva da se na tržištu nađe 200,000T vitaminsko mineralnih predsmesa. Komercijalno se danas kroz maloprodaje proda samo 12,000T (396,000T gotove hrane ili oko 10% ukupne stočne hrane). Ostatak stočne hrane korišćenjem vitaminsko mineralnih predsmesa proizvode fabrike stočne hrane i mini mesaone.
Kompanija "Sto Posto" proizvodnju sirovina vrši po unapred definisanom hemijskom sastavu, izuzetnom kvalitetu i konkurentnoj ceni, što je čini pravim partnerom na tržištu stočne hrane.
Sve ovo ne bi bilo moguće bez ljudi. Njima se poklanja velika pažnja, bilo zaposlenima, saradnicima ili ljudima iz okruženja, ali je politika kompanije da se te aktivnosti ne koriste u cilju promocije i jačanja brenda. "Sto Posto" je dobitnik nagrade VIRTUS za društveno odgovorno poslovanje.
KOMERCIJALNI USPEH
Tržište stočne hrane pokazuje veliku prazninu između potencijalnog i opsluženog. U tonama, ta razlika je u milionima. Za popunjavanje te praznine je potrebno mnogo rada, napora, ali je preduslov postojanje ovakvog sistema. Pa i opsluženo tržište i količine hrane koje se danas proizvode zahtevaju postojanje sirovinske baze koja je sposobna da kvalitetom bude u okvirima standarda koji vaze u zapadnoevropskim zemljama.
Rast proizvodnje i prodaje daje realne pretpostavke da će fabrika postići komercijalni uspeh i da će vremenom raditi sa punim proizvodnim kapacitetom.
Danas, kompanija "Sto Posto" je lider u proizvodnji stočne hrane, prepoznatljiv je brend, omiljen. Svojim kvalitetom se izdvojila i od inostranih proizvođača koji su donedavno važili za neprikosnovene po kvalitetu. Fabrika vitaminsko mineralnih predsmesa, kako očekuju njeni osnivači, svoju poziciju će jačati i uskoro postati šire prepoznatljiv srpski brend.
DRUGE INTERESANTNE INFORMACIJE O PROJEKTU
Ukupna vrednost investicije je oko 3.850.000,00 EUR. Fabrika za proizvodnju premiksa je počela sa radom pred kraj 2008.godine, pa je uglavnom proizvodnja bazirana na internim potrebama Fabrike stočne hrane i vrlo malo za eksterno tržište, te se još ne može govoriti o dobiti iako je čak i ovim pionirskim poduhvatima pokrivala svoje troškove.
Plan obima, dinamike i stukture proizvodnje je sačinjen na bazi podataka o tehničkim karakteristikama instalirane opreme i tehnologije i njihovom kapacitetu u jedinici vremena, a u sprezi sa sagledavanjem apsorpcione sposobnosti tržišta za navedenim proizovodima. Prema iznetim podacima, godišnji obim proizvodnje će se postepeno povećavati sa početnih 1.680 toma u provj godini u kojoj će Fabrika raditi punim kapacitetom na 2.519 tona u drugoj godini. Pretpostavka je da će Fabrika u toku 2008. godine ostvariti ukupan obim proizvodnje 840t, odnosno 140t mesečno.
|
rb |
proizvodi |
jm |
|
2009 |
2010 |
2011 |
2012 |
|
1 |
premiks 1% (klasik) |
t |
|
450 |
585 |
731 |
782 |
|
2 |
premiks 3% (ekstra) |
t |
|
780 |
1,326 |
2,122 |
3,076 |
|
3 |
premiksi 0.5% |
t |
|
450 |
608 |
729 |
802 |
|
|
ukupno |
|
|
1,680 |
2,519 |
3,582 |
4,660 |
Bilans uspeha projekta pokazuje da je projekat, posmatrajući ga kao nezavistan, profitabilan i za prvih 6 meseci, kao i za naredni period. Dobit pre amortizacije i finansijskih rashoda iznosi čak 52% u odnose na ukupne prihode. Neto dobit, odnosno dobit nakon amortizacije, rashoda finansiranja i poreza i doprinosa iznosi 16% u odnosu na ukupne prihode za prvih 6 meseci, dok isti odnos za naredni period iznosi 24% i 27%. Izuzev rasta tržišnog učešća, najveći značaj za rast neto dobiti ima smanjenje finansijskih rashoda, odnosno otplata kredita.
Plan bilansa uspeha projekta
|
rb |
POZICIJA |
|
2009 |
2010 |
2011 |
2012 |
|
1 |
Poslovni prihodi |
|
2,558,555 |
3,518,277 |
4,454,785 |
5,630,161 |
|
|
osnovna delatnost |
|
2,554,555 |
3,514,277 |
4,450,785 |
5,626,161 |
|
|
ostali prihodi |
|
4,000 |
4,000 |
4,000 |
4,000 |
|
2 |
Poslovni rashodi bez amortizacije |
|
1,281,527 |
1,918,148 |
2,738,170 |
3,348,049 |
|
2.1 |
Materijalni troskovi |
|
1,170,900 |
1,757,940 |
2,513,030 |
3,080,010 |
|
2.2 |
ostali troskovi |
|
65,927 |
91,208 |
122,348 |
153,403 |
|
2.3 |
bruto plate |
|
36,000 |
57,600 |
88,992 |
99,636 |
|
2.4 |
nematerijalni troskovi |
|
8,700 |
11,400 |
13,800 |
15,000 |
|
3 |
Dobit I (1-2) |
|
1,277,028 |
1,600,129 |
1,716,614 |
2,282,112 |
|
4 |
Amortizacija |
|
323,130 |
323,130 |
323,130 |
323,130 |
|
5 |
Dobit II (3-4) |
|
953,898 |
1,276,999 |
1,393,484 |
1,958,982 |
|
6 |
Rashodi finansiranja (5-6) |
|
243,976 |
207,444 |
167,660 |
125,083 |
|
7 |
Dobit III (5-6) |
|
709,922 |
1,069,555 |
1,225,824 |
1,833,899 |
|
8 |
Porezi I doprinosi |
|
70,992 |
106,956 |
122,582 |
183,390 |
|
9 |
Dobit IV (7-8) |
|
638,930 |
962,600 |
1,103,242 |
1,650,509 |
|
| 
| 
