Korisničko ime
Lozinka
Ostanite prijavljeni
O nama Klijenti Partneri Kontakt Login | Registracija
Četvrtak, 24. april 2014.
Vremenska prognozaVremeBeograd0°C
 
Dejan Ilić, generalni direktor kompanije ARRI - Naš čovek - biznismen godine u Nemačkoj
Subota, 21. 02. 2009.|17:56 | Izvor: Ekonomist magazin

Ovde gde sam i sa izgrađenim kontaktima mogu da budem mnogo korisniji za Srbiju nego da tamo prihvatim neki posao. Zahvaljujući vezama sa poznatim univerzitetima omogućio sam našim talentovanim studentima da na njima brane doktorske radove, a i našim zvaničnicima obezbeđujem kontakte na najvišem nivou. Umesto privatnog biznisa, želeo bih da na nekoj ekskluzivnoj lokaciji u Beogradu otvorim predstavništvo firme ARRI. Hteo bih da to bude prototip visokoprofesionalnog filmskog studija, da pokažem kupcima iz čitave istočne Evrope čime Beograd raspolaže, od čega bi i Srbija imala koristi

Za sve investitore na svetu najvažniji su politička stabilnost, pouzdanost potencijalnih partnera, dobra infrastruktura, poreski uslovi, edukovana radna snaga i potencijal tržišta.

Pozitivna činjenica je da u Srbiji ima dovoljno mladih i obrazovanih ljudi, ali su turbulentna događanja u poslednjih 10-15 godina ostavila kod većine potencijalnih investitora utisak nesigurnosti i to je glavni razlog nedovoljnih investicija u Srbiju, kaže u ekskluzivnom razgovoru za Ekonomist magazin prof. dr Dejan Ilić, generalni direktor nemačke kompanije ARRI, koja važi za proizvođača najboljih kamera i svetlosnih sistema na svetu

Uz to, Ilić je dobitnik brojnih međunarodnih priznanja. Jednu od nagrada uručio mu je i predsednik Nemačke Horst Keler, 22. februara u Los Anđelesu dobiće i "Oskar“ za tehničke inovacije, a 2. marta će ga u Beogradu primiti i predsednik Srbije Boris Tadić.

Sagovorniku Ekonomist magazina do sada je pošlo za rukom da ga proglase za inovatora godine, preduzetnika godine, menadžera godine, a zaslužan je i za to što su kompanije na čijem je čelu bio proglašavane za fabriku godine. Njegov izum, litijumsko-polimerska mini baterija je, takođe, proglašena za produkt godine. Otuda nije čudo što je Iliću, iako ima tek 51 godinu, uručena i nagrada za životno delo svetske asocijacije hemičara za mikrobateriju i smart kartu.

Ne računajući zagrižene zaljubljenike u odbojku, koji se možda sećaju da je Ilić, pre 35 godina, kao 16-godišnjak bio član omladinske odbojkaške reprezentacije SFRJ, o ovom vrsnom menadžeru i naučniku više zna javnost u Nemačkoj nego u domovini. To, donekle, može i da se razume ako se ima u vidu da je, radeći za Vartu, upravo u Nemačkoj dobio prvu nagradu za dizajn baterije slušnog aparata i da je u poslednjih 17 godina prijavio više od 500 patenata!?

Poslednje tri godine je na čelu kompanije ARRI, koja važi za proizvođača najboljih kamera i svetlosnih sistema na svetu. Ilić je autor više od 200 stručnih radova, intenzivno sarađuje sa najeminentnijim svetskim ekspertima, poput američkog nobelovca Elena Hegera, sa kojim je radio na projektu provodljivih litijum polimera.

"Aktuelna Vlada Srbije mora da ostvari političku i ekonomsku stabilnost, jer je to preduslov za priliv svežeg kapitala. Tržište od skoro osam miliona potrošača nije za potcenjivanje, a uz edukovanu mladu radnu snagu važno je i što je u srpskom narodu prisutna večna pozitivna želja za samodokazivanjem. Važno je i potencijalnim investitorima pokazati da će biti rado primljeni u Srbiji i da postoji iskrena želja i namera za saradnju“, ističe Ilić, čiji je kabinet nešto manji od polovine teniskog terena, u čijem centru dominira statua Nikole Tesle.

Da li biste i pod kojim uslovima prihvatili posao u Srbiji i da li razmišljate o pokretnju sopstvenog biznisa?

Dejan Ilić: Ovde gde sam i sa izgrađenim kontaktima mogu da budem mnogo korisniji za Srbiju nego da tamo prihvatim neki posao. Zahvaljujući vezama sa poznatim univerzitetima omogućio sam našim talentovanim studentima da na njima brane doktorske radove, a i našim zvaničnicima obezbeđujem kontakte na najvišem nivou. Umesto privatnog biznisa, želeo bih da na nekoj ekskluzivnoj lokaciji u Beogradu otvorim predstavništvo firme ARRI. Hteo bih da to bude prototip visokoprofesionalnog filmskog studija, da pokažem kupcima iz čitave istočne Evrope čime Beograd raspolaže, od čega bi i Srbija imala koristi.

Šta je bilo opredeljujuće za odluku da napustite Srbiju i krenete u neizvesnost?

D. Ilić: Lepo je i optimistično kad čovek u životu računa na sreću, ali je pored nje za uspeh potrebno ono što uvek, pored upornog rada. preporučujem mladima – kuraž, jer sreća prati hrabre. Nisam kao mnogi u to vreme bio prinuđen da iz ekonomskih razloga odem, jer je porodica imala privatni biznis i bila je dobro situirana. Kao mladog i uspešnog sportistu više me je privlačila odbojka od studiranja, čak sam želeo da se potpuno posvetim tome, ali su sa mnom studirali unuka Pavla Savića i deca mnogih poznatih advokata i profesora. Svi su bili prilično ambiciozni pa su i mene na neki način "povukli“ da uspešno okončam studije fizičke hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF), na čemu sam im veoma zahvalan. U Nemačku sam otišao sasvim slučajno.

Jednom prilikom, nakon magistrature u Francuskoj, otišao sam na PMF i jedan od profesora rekao mi je da se kolega, predviđen da ide u Drezden, povredio i da je to mesto upražnjeno i pitao me da li znam nekog ko bi bio spreman da otputuje umesto njega. Rekao sam da bih eventualno ja mogao da budem taj, iako nisam tačno ni znao da li se Drezden nalazi u Istočnoj ili Zapadnoj Nemačkoj. Nakon višednevnog razmišljanja odlučio sam da otputujem i to tek kada sam saznao da tamo postoji prvoligaški odbojkaški klub. Tek kad sam stigao u Drezden shvatio sam gde sam i zato ono malo stvari četiri nedelje nisam raspakovao, misleći da ću se vratiti kući.

Uprkos tome što nisam znao nemački, odveli su me pravo u laboratoriju da radim. I tu me je pratila sreća - upoznao sam profesora koji je imao strpljenja sa mojim lošim engleskim i dobrim francuskim koji, na moju žalost, niko nije govorio. Bilo mi je potrebno nekoliko meseci da se organizujem i prilagodim naučnim temama koje me ranije nisu toliko interesovale. Do tada sam, naime, radio na spektroskopiji i optičkim zakonima fizike, a tamo se od mene tražilo poznavanje elektrohemije i elektrohemijskih procesa.

Ali, zahvaljujući našem kvalitetnom obrazovnom sistemu i stečenim znanjima, mogao sam brzo da se prilagodim zahtevima na tamošnjem PMF-u, kako na naučnom smeru, tako i na smeru obavezne odbojke. U to vreme svetskom naukom dominirali su Japan, SAD i zapadna Evropa, a tadašnji predsednik DDR-a Honeker želeo je da njihova medicinska nauka bude nezavisna i da sarađuje samo sa Rusijom. To mi je omogućilo da posle godinu dana odem na četvoromesečno usavršavanje u Novosibirsk.

Nakon mog povratka zadatak naučnika u DDR-u bio je da pronađu način da pejsmejkeri funkcionišu 10 godina. Do tada su trajali od tri do pet godina i posle toga su morali da se zamenjuju. Posle godinu i po dobio sam kao stranac veoma odgovoran zadatak da radim na projektu pejsmejkera, iako sam do tada radio samo na delu baterije. Sa timom saradnika napravio sam mali antimagnetičan pejsmejker, pa su i ljudi koji su ih imali ugrađene mogli da rade i u blizini elektromagnetnog polja. Taj projekat mi je omogućio kontakt sa naučnicima iz celog sveta, pa i sa druge strane "gvozdene zavese“.

Kako se profesor iz Graca, predavač na visokim školama u Nju Džersiju, Parizu i Londonu i aktivni član Njujorške akademije nauka, neko sa briljantnom univerzitetsko-naučnom karijerom, ipak, opredelio za privredu i primenu naučnih dostignuća u praksi?

D. Ilić: Posle doktorata u Drezdenu počeo sam da radim na fakultetu u Karlsrueu kod poznatog profesora Lorenca i mislio sam da ću život provesti u belom laboratorijskom mantilu do penzije. U početku je to zadovoljavalo moje ambicije, ali u jednom trenutku čovek poželi da vidi kako to što radi funkcioniše u praksi i kako to koriste drugi, kojima je to i namenjeno. To me je opredelilo da se dokažem i na tom praktičnom planu primene u industriji. Biti naučnik je izazov, kao i napraviti nešto što će koristiti ljudima, ali se krug zatvara tek kada se to na kraju proda na tržištu i to svemu daje kompletan smisao.

Posle više kontakata sa različitim firmama, razgovarao sam sa predstavnicima kompanije Varta, koji su želeli da me angažuju u svom naučnom centru u Frankfurtu. Iako impresivan za mladog naučnika punog očekivanja, centar nije na mene ostavio pozitivan utisak. Tamo sam, naime, sretao ljude u teniskoj opremi, pristigle sa partije tenisa, što se nije uklapalo u moju viziju naučnika i upitao sam se šta ja tu tražim. Na veliko iznenađenje predstavnika Varte odbio sam njihovu u svakom smislu privlačnu ponudu o saradnji. Šest meseci kasnije prihvatio sam drugu ponudu, da radim u jednoj od njihovih fabrika. Tamo je tehnološki nivo proizvodnje bio ispod onog što sam do tada radio.

Prihvatio sam ponudu, jer mi je davala slobodu primene znanja, a firma je bila spremna da investira u unapređenje proizvodnje. Problem je bio u tome što specifičnih mašina za proizvodnju, kakve sam želeo, nije bilo na svetskom tržištu, pa sam, da bih realizovao svoje ideje, morao uz pomoć saradnika da ih kreiram i konstruišem. To me je uputilo na saradnju sa Sonijem, Tošibom, JVC-om i drugim svetskim proizvođačima.

Čovek retko kad ima sreću da sa stručnim timom, koji je lično okupio, realizuje svoju ideju u vidu mašina, koje je konstruisao i posle uspešno prodao na svetskom tržištu. To otvara nove mogućnosti, jer zarađenim novcem možete da naručite nova istraživanja od univerziteta i naučnih instituta koji se ciljno bave onim što je vama potrebno.

poziv na pretplatu na

- www.emaportal.co.rs

Pogledajte i druge dokumente u rubrici Ko je ko u privredi i politici
Fototeka

2012

2009

2007
Dejan Ilić >> sve fotografije
Priče u kojima se pominje: Dejan Ilić
11. 03. 2014. U Vojvodini otuđeno pola miliona hektara državne zemlje - Za vraćanje nezakonito prisvojenih oranica nema političke volje
09. 02. 2014. Ko će biti novi ambasadori Srbije u Berlinu, Vašingtonu i Pekingu?
16. 12. 2013. Ljubomir Ćurčić, građevinar - Srpski neimar zida za elitu
01. 09. 2013. Poklonili zapadu 9 mlrd EUR - Iz Srbije u svet otišlo 30.000 visokoškolaca
14. 08. 2013. "Stranci" u Vladi - Ko bi iz dijaspore mogao da preporodi Srbiju?
21. 04. 2013. DNK vremeplov vodi nas 40.000 godina u prošlost
16. 04. 2013. Da li geni imaju nacionalnost?
06. 03. 2012. Srbin pravi "čisti auto" Evropi - Profesor doktor Dejan Ilić uveliko radi na projektu koji će za nekoliko godina promeniti svet
02. 01. 2010. Zvonimir Đukić - Đule Van Gog – prilozi za biografiju
24. 11. 2009. Svakoj državi etnokuća - "Park evropskog prijateljstva" u Smederevskoj Palanci jedinstven turistički projekat u Srbiji
Svi dokumenti >>  Ko je ko u privredi i politici
 
Nađite druge dokumente u kojima se pominje
ARRI
filmski studio
Dejan Ilić
kamere
svetlosni sistemi
litijumsko polimerska mini baterija
baterije
mikrobaterija
smart kartice
odbojka
odbojkaš
baterija slušnog aparata
slušni aparati
provodljivi litijum polimeri
Društvene mreže:
 
 
 
Naslovna
Poslovne vesti
Sedam dana
Na današnji dan
(Ne)ostvarilo se
Galerije
Tenderi
Objavljeni tenderi
Pobednici tendera
Ko pobeđuje na tenderima?
Zakonska regulativa
Oglasite Vaš tender
Objavljeni tenderi - BiH
Nekretnine & gradnja
Vesti
Projekti
Investirati u nekretnine?
Beogradske urbanističke priče
Ponuda nekretnina
Potražnja nekretnina
Ponuda lokacija
Javni uvidi planova
Imovina u stečaju/likvidaciji
Ko je ko
U Srbiji
U privredi i politici
U kulturi, sportu i zabavi
U žiži
Intervjui
Najpopularniji - vremeplov
Događaji
Svi Događaji
Svi Današnji događaji
Sajmovi i izložbe
Konferencije
Seminari i radionice
Poslovni saveti & Ideje
Poslovni saveti
Dobre ideje
Korak ispred
Lične finansije
Posle posla
Sve priče
Turizam&Gastro
Sportske priče
Kultura
Najgledaniji filmovi
Filmske priče
Najčitanije knjige
Lek za dušu
Vremeplov
© 2005 - 2014, eKapija. Sva prava zadržana. Uslovi korišćenja i autorska prava