Čuveni danski arhitekta Jan Gel predstavio svoju viziju priobalja od Dorćolske marine do Ade Huje

Obilje zelenila, mnoštvo pešačkih i biciklističkih zona, manjih gradskih trgova, poslovnih i stambenih objekata, prodavnica na ćošku, Jan Gel, danski arhitekta i urbanista, zamišlja na prostoru od Dorćolske marine do Ade Huje. Osmišljavanje identiteta metropola poput Njujorka, Kopenhagena, Montreala, Melburna preporučili su ga da učestvuje u izradi Master plana beogradskog priobalja. U ovom projektu "Grad na vodi", osim Gela, koji je juče gostovao u prestonici, preduzeće "Luka Beograd" angažovalo je i poznatog arhitektu, Danijela Libeskinda, ali i brojne strane i domaće konsultante.

Moto Gelovog tima je da oblikuje ovaj deo grada po meri čoveka.

– Svi odgovori za dobre gradove leže u samom čoveku, dobra arhitektura počinje od ljudi, a završava se sa zgradama – izričit je profesor arhitekture na Kraljevskoj danskoj akademiji lepih umetnosti u Kopenhagenu.

On predlaže da sedam kilometara obale dobije takva arhitektonska rešenja koja bi čoveka privukla da se u njemu druži sa prijateljima i podiže decu. Beograd, kaže, ima potencijal da se menja u pravcu kome teže mnoge metropole.

– Mnogi veliki svetski gradovi smanjuju široke i nepregledne bulevare, ozelenjavaju ih i pretvaraju u pešačke zone. Njujork se, na primer, menja neverovatnom brzinom i ima ambiciju da postane najzeleniji grad, sa još više pešačkih i biciklističkih staza. Za to mu je potrebno 15 godina. Barak Obama želi da skrati taj rok – istakao je Gel.

On ipak nema čarobni štapić i priznaje da za uređenje zapuštenog i zagađenog beogradskog priobalja treba 18 godina, a ono će se sastojati od četiri faze od kojih će svaka da traje ne manje od četiri godine. Neki delovi na tih 480 hektara uz reku istina, novo lice, dobiće za dve do tri godine, a drugi će, zbog nerešenih imovinskih odnosa, pričekati. Prema zamisli Gelovog tima Francuska ulica prva će se spustiti na reku, a samo mesto susreta možda bi mogla da obeleži neka reprezentativna zgrada uočljiva sa Trga Republike. Uslov za te planove je završetak Master plana što se očekuje na jesen.

Vizija Gelovog arhitektonskog biroa još nije iskristalisana, ali oni neće da odstupe od osnovnih smernica – nestvaranja novog centra u gradu već povezivanja sa urbanizovanim delovima susedstva, bolje veze postojećih stambenih blokova sa rekom i novih sadržaja koji će privlačiti ljude da se tu što duže zadržavaju, objašnjava arhitekta, Urlik Nilsen, Gelov saradnik.

Priobalje prestonice Nilsen ocenjuje kao izvanrednu lokaciju, a Beograd kao grad sa identitetom koji se oseća pri prvoj šetnji. Tim pre nezamislivo mu je da je na samo deset minuta hoda od Trga Republike ovaj deo potpuno neiskorišćen i odsečen od gradske atmosfere.

Osim što je neugledan, nepristupačan, priobalni pojas je 10 puta zagađeniji nego što je dozvoljeno jer su u njemu skoncentrisane industrija hemije, betona i "Luka Beograd", pokazala su ekološka merenja kaže Ivana Veselinović, direktorka "Luke Beograd". Budući da u projektu "Grad na vodi" mesta za luku nema, upitali smo je kada i gde će biti izmeštena sadašnja stanica za utovar i istovar robe.

– Kada i gde ne znamo. Generalni planovi od 1983. godine do danas predviđaju njenu selidbu. Ali luka se gasi sama od sebe i za dvadesetak godina nje neće biti jer će postojati sve manja potreba za ovom delatnošću – rekla je Veselinovićeva.

Ali, podsetimo, samo pre nekoliko meseci Dragan Đilas, gradonačelnik, naložio je Urbanističkom zavodu da zaustavi izradu plana detaljne regulacije za ovo područje. Razlog je što grad sa "Lukom" vodi spor oko vlasništva nad zemljištem. Iz "Luke Beograd" su uveravali da investicioni fond "Vorldfin" (kao vlasnike fonda Savet za borbu protiv korupcije više puta je naveo Milana Beka, Ivanu Veselinović, Marka i Ivanu Mišković) nije kupio ovo preduzeće da bi se dokopao placa već da bi se bavio lučkim poslovima zato što je preduzeće profitabilno.

Grad se ipak uknjižio na 100 hektara zemljišta. Sa druge strane, on je pre dve, tri godine uposlio stručnjake iz Beča da odaberu novu lokaciju za luku. Tako je poslata jasna poruka da grad ne odustaje od lučke delatnosti.

Bilo kako bilo, uređenje priobalja iziskuje veliko vreme ali i ogroman novac, pa će u ovom poslu morati da se udruže investitori.

– Ovo je mega projekat i procene su da će koštati četiri do pet milijardi evra. Na projektu će raditi oko 28.000 stručnjaka, a kada zaživi otvoriće se nova radna mesta za 44.000 ljudi. Gradski budžet bi mogao da oseti priliv nekih sedam milijardi evra od ovog posla – nabraja Veselinovićeva.

(Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 6. februar 2009.)