Važan aspekat upravljanja zalihama je i pravilna procena vrednosti zaliha. Količina artikala na zalihama lako se utvrđuje kao razlika prijema i izdavanja artikala sa skladišta. Međutim, kada je reč o ceni artikala situacija je dosta složenija. Cena primljenog artikla je zbir cene naznačene na otpremnici ili fakturi dobavljača (nabavna cena) i zavisnih troškova koji nastaju prilikom otpreme, a to mogu biti troškovi prevoza, skladištenja, carinjenja i drugi troškovi koji utiču na visinu nabavne cene robe.
Zbir te dve cene je stvarna nabavna cena i to je cena po kojoj artikal ulazi u preduzeće. Međutim, zbog promena nabavne cene artikala ili zavisnih troškova stvarna nabavna cena se često menja. Iz tog razloga se i nameće pitanje: Koliko vrede naše zalihe? Odgovor na ovo pitanje nudi Perftech.Largo.
Vrednost zaliha utvrđuje se pomoću Materijalnog obračuna. Materijalni obračun je obrada kojom se izračunava stvarna nabavna cena artikala prema nekoj od ponuđenih metoda:
- Metoda klizne prosečne cene
- Metoda odmerene prosečne cene
- Metoda stalne cene
- Metoda stvarne cene
- LIFO metoda
- FIFO metoda
U zavisnosti od odabrane metode, odnosno načina na koji preduzeće želi da obračunava cene artikala na zalihama, Materijalni obračun vrši usaglašavanje cena. Ovaj obračun se pokreće češće ili ređe, u zavisnosti od frekvencije nabavke, a nakon završetka daje upozorenja ukoliko nastanu greške u materijalnom poslovanju i nudi mogućnost ažuriranja željenih cenovnika prema nekom od ponuđenih kriterijuma.
Nakon uspešnog završetka iz Materijalnog obračuna mogu se generisati izveštaji i analize koje nam sa različitih aspekata mogu pokazati koliko vrede naše zalihe. Takođe, materijalni obračun se može preneti u Glavnu knjigu, na prethodno definisana konta, u zavisnosti od vrste prometa robe, na osnovu čega se mogu generisati dodatni izveštaji i analize potrebni za planiranje i praćenje poslovanja jednog preduzeća.
Autor: Slavko Vujnović, PERFTECH Beograd
