Diana Dragutinović, ministar finansija u Vladi Republike Srbije od 2008. godine - U žrvnju politike

Diana Dragutinović

Kada se premijer Mirko Cvetković odlučio da vruću fotelju ministra finansija u Vladi Srbije ustupi dr Diani Dragutinović bilo je jasno da ulazimo u period kada se greške mogu skupo platiti. Ali i da je Diana Dragutinović stručnjak ogromnog znanja i velikog moralnog integriteta prava osoba za to mesto. Oni koji je bolje poznaju, bili su u dilemi kako će se ova suzdržana, gotovo stidljiva žena, nesklona javnom pojavljivanju, nositi sa isturenom funkcijom ministra finansija. Pogotovo što srpska politika surovo troši biografije i što dnevnopolitički i pragmatski razlozi često bivaju važniji od znanja i kompetentnosti.

Diana je odrasla na Tašmajdanu kao jedinica u poznatoj porodici Ikonić. Njen stric Branislav bio je predsednik Vlade Srbije od 1982. do 1986. godine. To za nju nije bila privilegija nego pomalo i opterećenje jer je uvek morala biti bolja od ostalih. Kući je donosila samo petice. Otac joj je bio pukovnik, a majka domaćica koja se ambiciozno posvetila podizanju ćerke. Završila je sve naše prestižne škole. Petu beogradsku gimnaziju i muzičku školu, svirala violinu i klavir, pisala pesme i priče i sanjala kako će jednog dana postati dramaturg. Uostalom, umetnost je bila veoma bliska njenom senzibilitetu. Kad je došlo vreme, položila je prijemni na dramaturgiji i bila primljena. Međutim, veliko porodično veće smatralo je da je za nju bolje da upiše ekonomiju. Otac, koji je dobro poznavao mogućnosti ali i prirodu svoje ćerke, rekao je: "Bolje da imaš zanat u rukama nego da zavisiš od ukusa i trenda, nisi ti prodorna, ne umeš da se guraš i nisi na prvu loptu". Pošto se u to vreme nije dozvoljavalo redovno studiranje dva fakulteta, Diana je poslušala oca. I nikada se nije pokajala. Opet je bila najbolja, a nauka joj je omogućila tu omiljenu poziciju zavetrine u kojoj se dobro osećala.

Pisanje je napustila posle magistrature i doktorata. Najpre je prestala da piše pesme, pa drame, a na kraju i dnevnik, čak i onaj koji je posvetila svojoj deci. Preokupirali su je stručni radovi iz oblasti ekonomije. Tako je od vremena kada je postala predavač na Ekonomskom fakultetu u Beogradu napisala desetak monografija, udžbenik i više od pedeset studija od kojih mnoge za Svetsku banku, MMF i međunarodne institucije. Glavne oblasti istraživanja postale su joj makroekonomija, ekonomsko modeliranje, finansijsko programiranje, teorija dugoročnog ekonomskog rasta, inflacija, monetarna i fiskalna politika, siromaštvo…

Za Dianu kažu da je od onih osoba koje neprekidno uče i koje sebi postavljaju veoma visoke ciljeve. Uvek je insistirala na sebi kao stručnjaku i kao da je svoju ženstvenost stavljala u zagrade. A poredili su je sa Odri Hepbern. Tanka, uvek sa šiškama, visokih jagodica i crnih radoznalih očiju, uvek jednostavno obučena, bez šminke i sa šoljom crne kafe u rukama zbog izuzetno niskog pritiska. Jednom je tako i u parlament unela kafu, pa su je poslanici radikala dva sata sa govornice napadali za nepristojnost.

Diana Dragutinović

Kad nešto radi, kažu, ne ustaje dok ne završi. Ta karakteristika prati je od prvog radnog mesta u Institutu za ekonomiku industrije. Zanimljivo je da su se u tom institutu našli gotovo svi moderno i tržišno orijentisani ekonomisti sa kojima i danas radi. Posle su se zajedno našli i u konsultantskoj kući "Ces Mecon". U vreme hiperinflacije i sankcija tragali su za rešenjem izlaska iz krize. I nekako paralelno sa Dragoslavom Avramovićem napravili program za suzbijanje hiperinflacije. Program koji su napravili stručnjaci "Ces Mecona" bio je, kaže Diana, odličan i oborio bi inflaciju, ali ne dinamikom kojom je to učinio program profesora Avramovića. Detaljno je analizirala njegov program i shvatila vrednost dobre ideje u ekonomiji. Bila joj je čast što je, kasnije, angažovao da radi na nekim projektima jer se divila svežini ideja koje je imao.

U Ministarstvu finansija Srbije prvi put našla se 2001. godine. Tadašnji ministar finansija Božidar Đelić postavio je za specijalnu savetnicu za pripremu i sprovođenje reformi fiskalnog sistema u zemlji. Godinu dana kasnije, postala je i specijalna savetnica u MMF. Za nju je to iskustvo bilo značajno i zbog toga što je sebe, koja je sve škole završila u Beogradu, mogla da uporedi sa stručnjacima koji su isti nivo obrazovanja stekli na svetski prestižnim fakultetima. Nije se osećala inferiorno. Naprotiv. I to joj je dalo samopouzdanje koje joj je uvek pomalo nedostajalo.

Onda je 2004. godine Radovan Jelašić imenovao za viceguvernerku Narodne banke Srbije. Pošto je bila svesna da nije lider i da je mnogo bolja kao podrška, ta pozicija broj dva baš joj je legla. Radila je posao koji zahteva veliku stručnost, mogla je da se usavršava, da drži nastavu na Ekonomskom fakultetu i nije morala često da se pojavljuje u javnosti. Uostalom, njena ambicija nikada nije bila da gradi političku karijeru i zato nikada nije bila član nijedne partije.

Ali kada je Mirko Cvetković ubedio da prihvati mesto ministra finansija, sve je postalo drugačije. Iako je fanatik rada, često joj nedostaje pauza da se fizički i psihički obnovi. Vreme kada je po dva meseca sa porodicom letovala u Ljutoj kod Kotora sada može samo da sanja. Kao i to da se, kao nekada, prva skijama spusti niz stazu. Prvi put nema vremena da drži predavanja na fakultetu, novinari je opsedaju, telefon joj neprekidno zvoni, oseća pritisak politike i koalicione kombinatorike. I shvata da je, u stvari, to generalna faktura koja mora da se plati. Jer, političari donose odluke koje su moguće, a ne obavezno najbolje. Politika živi od kompromisa. Ali i za njih postoje granice. A onda?
Fakultet je divno mesto, kaže uz osmeh Diana. Uostalom, već ima mnogo znanja i iskustva.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 31.01.2009. godine)