Dragoslav Veličković, direktor Brokersko dilerskog odeljenja u Societe Generale banci u Beogradu - Cene akcija na Beogradskoj berzi nisu realne

Dragoslav Veličković

Cene akcija na Beogradskoj berzi nisu realne, obzirom da je njihova vrednost drastično smanjena tokom prethodnih 18 meseci, usled negativne rekacije investitora na svetsku ekonomsku krizu. Pri tome, pored svetske ekonomske krize, domaće tržište se tokom 2008. godine suočilo i sa političkom nestabilnošću nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i pada Vlade, a potom i raspisivanja novih izbora, što se takođe negativno odrazilo na cene akcija domaćih preduzeća.

Srpsku berzu nije potresla samo svetska ekonomska kriza od septembra, jer akcije i najboljih kompanija drastično gube vrednost već 18 meseci, kaže u razgovoru za eKapiju Dragoslav Veličković, direktor Brokersko dilerskog odeljenja u Societe Generale banci u Beogradu i trenutno najbolje kotirani učesnik virtuelne igre "Share Game" . Projekat eKapije - "Share Game" počeo je pre dva meseca i predstavlja virtuelno trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi. Igra je zamišljena tako da ima edukativan karakter za čitaoce.

eKapija: Predstavite nam Vaš portfolio u "Share Game"?

- U mom portfoliju nalaze se akcije AIK banke, "Globos osiguranja", "Energoprojekt Holdinga", "Fidelinke", "Galenike Fitofarmacije", "Vitala", "Veterinarskog zavoda Subotica", "Telefonkabla", "Termoelektro Enela" i "Inos Sinme". Razlog za kupovinu akcija iz finansijskog sektora, u koje spadaju "AIK banka" i "Globos osiguranje", je to što se na berzi tim akcijama trguje ispod njihove knjigovodstvene vrednosti, dok su po ostalim pokazateljima (racio pokazateljima) takođe u prednosti u odnosu preduzeća iz finansijskog sektora u regionu. Razlog za ulaganje u kompanije iz građevinskog sektora je taj što smatram da on još uvek nije doživeo ekspanziju, te verujem da će i ubuduće biti posla za domaće građevinske firme, s obzirom na to da se veliki građevinski i infrastrukturni prjekti u Srbiji tek očekuju. Osim očekivanja da će kompanije iz građevinskog sektora imati više posla, napominjem da mnoge od njih, poput "Termoelektro Enela", "Telefonkabla" ili "Energoprojekt Holdinga" još uvek nemaju većinskog vlasnika, te se mogu očekivati preuzimanja u ovom sektoru. Na svetskim berzama, prehrambena industrija, pored farmaceutske, najviše odoleva negativnom tržišnom trendu. Iz tog razloga, smatram da je pad akcija domaćih prehrambenih preduzeća, poput "Vitala" i "Fidelinke" trenutan i da nije potvrđen prometom, s obzirom na to da ne očekujem značajan pad u prodaji proizvoda ovih kompanije. Što se tiče razloga za investiranje u akcije "Galenike Fitofarmacije" i "Veterinarskog zavoda Subotica", smatram da će se pozitivni rezultati poslovanja ovih kompanija odraziti i na njihove cene akcija. Jedan od razloga za investiranje u akcije ovih kompanija pored ostalog je i to što imaju transparentan menadžment. Što se tiče investiranja u akcije "Inos Sinme", smatram da reciklaža kod nas nije dovoljno zastupljena, a ova kompanija ima veliki potencijal da postane lider na domaćem tržistu u ovoj oblasti.

eKapija: Kako se menjala vrednost Vašeg portfolia u prethodna dva meseca?

- Na Beogradskoj berzi nastavljen je trend pada vrednosti akcija, tako da je sa početnih 1.000.000 dinara, vrednost 28. januara 2009. godine pala na 878,197.00. Većina akcija je zabeležila pad, akcijama "Termoelektro Enela" nije se trgovalo, dok je cena akcija "Telefonkabla" u protekla dva meseca nepromenjena, ali su akcije ove kompanije od kraja oktobra 2008, zabeležile rast od 89,4%, usled značajno veće potražnje u odnosu na ponudu ovih akcija.

eKapija: Kakvo je trenutno stanje na Beogradskoj berzi?

- Posle političke krize i problema sa Kosovom, domaće tržište pogođeno je i efektima globalne finansijske krize, nakon što su se strani investitori povukli usled gubitaka na svetskim berzama, što je dovelo do pada i cena i prometa na domaćem tržištu. Zbog nedostatka kupaca na Beogradskoj berzi došlo je i do pada cena. Investicioni i penzijski fondovi, kao najveći ulagači, još nisu dovoljno aktivni na Berzi. Stoga smatram da je povratak investitora nužan uslov za rast vrednosti akcija i prometa na Beogradskoj berzi, obzirom da većina srpskih blue-chip kompanija još uvek ostvaruje solidne poslovne rezultate.

eKapija: Šta će vratiti investitore na Berzu?

- Obzirom da smo tržište u razvoju, u Srbiji se i pozitivna i negativna dešavanja u većoj meri odražavaju na kretanja na berzi, te cene akcija i brže rastu i brže padaju nego na razvijenim svetskim berzama. Iz tog razloga, smatram da bi oporavak svetske privrede doveo do značajnijeg rasta Beogradske berze. Interesovanje investitora zavisi i od naših preduzeća. Na interes potencijanih investitora uticaće i to kako firme posluju, da li isplaćuju dividende i koliko su transparentne u poslovanju. Zbog nedostatka podataka investitori nas smatraju rizičnijim nego što zaista jesmo. Firme koje posluju na inostarnom tržištu najčešće "naduvaju dobit", dok je kod nas situacija drugačija. Nekada deluje kao da srpske firme u finansijskim izveštajima umanjuju dobit. Još jedan od problema je to što naše firme nisu spremne da dokapitalizacijom dođu do svežeg novca, već radije uzimanju kredit. Za oporavak berze od izuzetne važnosti su i makroekonomska stabilnost, sigurna domaća valuta, kao i pomoć države.

eKapija: Na koji način bi Vlada Srbije mogla da pomogne Beogradskoj berzi?

- Za povratak investitora i oporavak Berze, kao što sam već rekao, potrebna je stabilna politička situacija, makroekonomska stabilnost, siguran dinar i dobri zakoni. Smatram da je nedavno izglasano ukidanje poreza na prenos aposlutnih prava i poreza na kapitalnu dobit dobar korak u smeru podstiacanja razvoja domaćeg tržišta kapitala.

eKapija: Koliko će izlazak javnih preduzeća na Beogradsku berzu "uzdrmati" tržište?

- Vlada Srbije je najavila da će u 2009. godini građani Srbije dobiti besplatne akcije "Naftne industrije Srbije" i "Galenike", a njihovim izlaskom na Berzu doćiće do određenih promena. Iako sada nije najpovoljnija situacija za trgovanje te akcije će povećati interesovanje za srpsko tržište kapitala. Vođeni idejom da trguju akcijama državne naftne kompanije, potencijalni investitori će obratiti pažnju i na ostalu ponudu, što bi trebalo da dovede do povećanja prometa.